Na Balkanu od 2012. izgubljeno skoro 2.500 kilometara netaknutih reka

Prvom komparativnom regionalnom procenom nakon više od jedne decenije dokumentovana je degradacija mnogih među poslednjim divljim rekama u Evropi. Udeo netaknutih deonica većih vodotokova se od 2012. survao sa 30 na 23 odsto, odnosno 2.450 rečnih kilometara je spalo u niže kategorije, objavili su RiverWatch i EuroNatur. Stanje reka u Albaniji se pogoršava brže nego u bilo kojoj drugoj balkanskoj zemlji, najviše zbog hidroelektrana i regulacije toka.

Nova sveobuhvatna procena hidromorfološke situacije širom Balkana otkriva dramatično i sve brže pogoršanje stanja čuvenih netaknutih vodotokova ovog regiona. Izveštaj Hidromorfološki status balkanskih reka 2025 (The Hydromorphological Status of Balkan Rivers 2025) potpisuje Ulrih Švarc iz konsultantske kuće Fluvius iz Beča.

Organizacije EuroNatur i RiverWatch su ga naručile u sklopu kampanje Spasimo plavo srce Evrope ili Sačuvajmo plavo srce Evrope (Save the Blue Heart of Europe. Studijom je pokriveno 83.824 kilometra reka u 11 zemalja. Pokazala je da je udeo gotovo prirodnih većih reka spao sa 30 procenata iz 2012. na prošlogodišnjih 23 odsto, ili za 2.450 rečnih kilometara.

Projekat je omogućio i vizuelno iskustvo mapom priče, pored interaktivne mape.

Trend pogoršanja po celom Balkanu

Studija je pokazala zabrinjavajući obrazac u regionu. Veće reke su ostale pod najvećim udarom zbog brana, kanalisanja i remećenja sedimenata. Pregrađivanjem je u ovoj kategoriji je od 2012. zahvaćeno još 2.626 rečnih kilometara, što je 18 odsto prvobitno izmerene dužine. Većih reka ima 35.530 kilometara.

Manje pritoke su generalno u boljem stanju, ali pritisci narastaju. Glavni uzrok degradacije i dalje je razvoj projekata hidrocentrala. Među ostalim pritiscima se ističu crpljenje vode, vađenje sedimenata i izgradnja infrastrukture. Zaštitarskim naporima je sačuvano nekih 900 rečnih kilometara, prvenstveno zaustavljanjem projekata pregrađivanja branama za hidroelektrane.

Drastično modifikovani delovi reka, prvenstveno pregrađivanjem, čine sedam odsto toka većih reka

Od većih reka pokrivenih istraživanjem, na 43 odsto njihove dužine se beleže blage izmene, jednako kao 2012. godine. Umereno do znatno modifikovane reke čine 27 procenata. To je skok za šest procentnih poena. Drastično izmenjeni delovi, prvenstveno pregrađivanjem, čine sedam odsto toka rečne mreže, u poređenju sa šest odsto na početku posmatranog perioda.

Najznačajnije izmene su pronađene u slivovima Drine, Neretve, Vardara (Aksiosa), Devola i Drima (Drina). U suštini, iako je pogoršanje alarmantno, preostali delovi gotovo potpuno netaknutih i blago modifikovanih rečnih tokova su i dalje znatno duži nego u ostatku Evrope, što naglašava jedinstven status Balkana kao poslednjeg velikog uporišta nedirnutih reka na kontinentu.

Udeo drevnih reka u regionu jeste ostao komparativno visok, ali navedeni trendovi ukazuju na sve veće razilaženje aktuelne prakse razvoja od obaveznih ekoloških standarda iz okvira po kojima se pristupa EU i od principa održivog upravljanja rekama, istakao je Ulrih Švarc.

Od celokupnih 83.824 kilometra, četiri odsto je drastično modifikovano, a devet procenata znatno. Autor je izračunao da nesputani ili gotovo nesputani vodotokovi čine 33 odsto.

Najintenzivnije pogoršanje je u Albaniji

U studiji je zaključeno da u protekloj deceniji nijedna zemlja nije izgubila toliku dužinu nedirnutih ili blago modifikovanih delova reka kao Albanija. Izgradnja hidroelektrana, nekontrolisano regulisanje tokova, crpljenje vode i opsežne intervencije u plavnim područjima preoblikovali su rečni pejzaž Albanije ranije nezabeleženom brzinom.

„Albanija je uspešno zaštitila Vjosu i neke njene pritoke, ali je u poslednjoj deceniji degradirana veća dužina reka nego u bilo kojoj drugoj balkanskoj zemlji. Ovi nalazi bi trebalo da budu alarm za albansku vladu da očuva reke po celoj državi, a ne samo u jednom slivu, pogotovo s obzirom na ambiciju te zemlje da se pridruži Evropskoj uniji“, poručio je generalni direktor mreže RiverWatch Ulrih Ajhelman.

Rezultati zaštitara ulivaju nadu

U izveštaju su naglašeni napori kojima je zaštićeno oko 900 kilometara reka: zaustavljanjem projekata hidroelektrana, uspostavljanjem novih zaštićenih područja i uvođenjem politike zabrane malih hidroelektrana. Proglašavanje Vjose nacionalnim parkom slobodne reke je dosad najuspešniji poduhvat zaštite u regionu.

Na osnovu zabeleženih nalaza, pomenute dve grupe pozivaju na hitno i koordinisano delovanje:

• Jačanje nacionalne i zaštite pod okriljem EU: zaštititi preostale nedirnute reke nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom i odgovarajućom politikom, proširiti zaštićena područja i strogo ih čuvati.
• Zaustavljanje destruktivnog razvoja projekata hidroelektrana, i to posebno u Albaniji i Bosni i Hercegovini, gde degradacija reka najviše ubrzava.
• Uvođenje sistematskog praćenja: sve balkanske zemlje moraju da uvedu harmonizovano hidromorfološko procenjivanje kao preduslov za pridruživanje Evropskoj uniji.
• Obnova načete reke merama poput uklanjanja pregrada, povezivanja plavnih zona, smanjivanja eksploatacije rečnog korita i prirodnim procesima.
• Davanje prioriteta prirodi i klimatskoj istrajnosti: okrenuti se od dominantno infrastrukturne regulacije reka ka ekosistemskom upravljanju poplavama i sušama.

„Dok reke ovog regiona i dalje gube svoje prirodne karakteristike, prostor za ozbiljnu zaštitu se brzo sužava. Na Balkanu su još uvek neke od poslednjih divljih reka Evrope, ali su za njihovo očuvanje sada neophodni politička hrabrost, donošenje odluka zasnovano na nauci i jasno napuštanje destruktivne prakse“, izjavila je Anete Špangenberg, vođa programa za slatkovodne tokove u organizaciji EuroNatur.

Kampanja Sačuvajmo plavo srce Evrope, čiji su koordinatori RiverWatch i EuroNatur, namenjena je zaštiti balkanskih reka veoma vrednih u pogledu prirode, a njima preti više od tri hiljade projekata hidroelektrana.