Predlog EU za izmenu pravila o CBAM-u nudi olakšice, ali neizvesnost od 1. januara nije izbegnuta

Dugo očekivani podzakonski akti i predlog izmena zakona o prekograničnoj taksi Evropske unije na CO2 doneli su samo manje olakšanje za Zapadni Balkan, investitore u obnovljive izvore energije, trgovce električnom energijom. Balkan Green Energy News je analizirao ove dokumente koji se odnose na primenu takse na električnu energiju i uticaj na ugovorne strane Energetske zajednice – Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo*, Severnu Makedoniju i Srbiju.

Od 1. januara, evropske firme koje uvoze aluminijum, cement, električnu energiju, gvožđe, čelik, vodonik i đubriva, obavezne su da plaćaju taksu na ugljen-dioksid u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije.

Zakon o CBAM-u pretrpeo je prošle godine dosta kritika. Zamerke su iznosili stručnjaci sa Zapadnog Balkana (Ljubo Maćić, Zoran Đorđievski), evropski istraživački centri (Bruegel) i organizacije (Energy Traders Europe). Čak je i Evropska mreža operatora prenosnog sistema za električnu energiju (ENTSO-E) zatražila produženje prelaznog perioda.

Neizvesnost u vezi sa tranzitom i trgovinom električnom energijom je izvesna

Oni smatraju da će naplaćivanje poreza, koje je počelo 1. januara kako je i planirano, naštetiti zemljama van EU, ali i članicama, spajanju tržišta zemalja Zapadnog Balkana i EU, kao i trgovini električnom energijom.

Analiza je pokazala da Evropska komisija predlaže promene zakona o CBAM-u koje bi uvele povoljniji način obračuna nacionalnog emisionog faktora i i stvarnih emisija. To ide u prilog državama van EU koje izvoze struju u EU, vlasnicima elektrana na obnovljivu energiju u tim zemljama i budućim investicijama u zelenu energiju.

Predlog predviđa izmene procedure spajanja tržišta Zapadnog Balkana i EU, ali je nejasno da li će one doneti neku konkretnu promenu. Evropska komisija nije predložila izmene kod tranzita, a samim tim i trgovine električne energije.

Pod uslovom da predlog Evropske komisije bude prihvaćen onako kako je predložen, doneće pomenute pozitivne promene kod obračuna nacionalnog emisionog faktora i i stvarnih emisija tek krajem godine, što znači da će do tada vladati neizvesnost na tržištu.

Neizvesnost u vezi sa tranzitom i trgovinom električnom energijom je izvesna, a kakve će posledice imati na Zapadnom Balkanu, ali i u članicama EU – Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Sloveniji, pokazaće naredne nedelje i meseci.

Postoje dva regulatorna toka

Trenutno postoje dva regulatorna toka u EU u vezi sa CBAM-om za električnu energiju. Prvi su takozvani implementacioni akti, koji su slični podzakonskim aktima u nacionalnom pravu. Oni dalje definišu tehničke detalje CBAM zakona.

Drugi deo je predlog komisije za izmenu zakona o CBAM-u. Predlog će postati deo zakona kada se drugi zakonodavci u EU – Savet EU, koji uključuje države članice, i Evropski parlament – zajedno dogovore o njemu.

Niko ne može tačno reći kada će taj proces biti završen, ali najverovatnije ne pre jeseni.

Nacionalni emisioni faktor i stvarne emisije: poboljšanje

Komisija je predložila da se promeni način na koji se nacionalni emisioni faktori izračunavaju. Trenutno se to radi na samo na osnovu proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva, bez obzira na njihov udeo u proizvodnom miksu zemlje.

Na primer, za Srbiju ovaj faktor je 1,04. Ali, ako se uzme u obzir ceo proizvodni miks onda je 0,7, što bi troškove CBAM-a učinilo nižim za oko 40 odsto.

Komisija je sada predložila da se računica zasniva na celom proizvodnom miksu.

Predloženo je i da se promene zahtevi za prelazak sa nacionanlnog emisionog faktora na stvarne emisije

Predložila je i da promene zahtevi za prelazak sa nacionanlnog emisionog faktora na stvarne emisije. Oni su relevantni za proizvođače obnovljive energije u zemljama van EU. Trenutni uslovi su veoma strogi i, za neke od njih nedostižni.

Na primer, ako vetroelektrana na Zapadnom Balkanu, u vlasništvu domaćeg ili stranog investitora, ne može da ispuni ove uslove, CBAM za električnu energiju iz te elektrane izvezenu u susednu Hrvatsku biće obračunata na osnovu nacionalnog emisionog faktora.

Komisija je predložila da uvoznik ne bi trebalo da ima ugovor o otkupu električne energije (PPA) direktno sa proizvođačem, što je sada jedan od uslova, već da se to može uraditi preko posrednika. Takođe su uklonili zahteve vezane za zagušenje na prenosnoj mreži.

Ovi predlozi bi mogli da otklone negativne uticaje na izvoz električne energije iz obnovljivih izvora i nove investicije u zemljama van EU, uključujući članice Energetske zajednice.

Tranzit: ništa novo

Pitanje tranzita nije obrađeno u podzakonskim katima i predlogu promene zakona.

U skladu sa važećim CBAM zakonom, nije jasno kako bi se troškovi tranzita električne energije obračunavali. Na primer, od Bugarske do Mađarske preko Srbije, i ko bi bio dužan da ih pokrije.

Komisija je nekoliko puta pojasnila da tranzit nije predmet CBAM-a. Međutim, problem je fizička, praktična implementacija.

Na primer, trgovac kupuje električnu energiju iz Grčke, tranzitira je kroz Severnu Makedoniju i stavlja je na srpsku berzu električne energije SEEPEX. Neko drugi je tu kupuje i prodaje u Mađarskoj.

Bilo bi veoma teško ili nemoguće reći da je električna energija iz Grčke prodata u Mađarsku.

Zato trgovci zauzimaju konzervativan pristup i kažu da to ne mogu dokazati, pa najverovatnije neće birati ove zemlje za tranzit.

Retroaktivnost: mogućnost za poboljšanje

Jedna od odredbi u predlogu Komisije je da se predložene promene u sektoru električne energije mogu primeniti retroaktivno, počev od januara 2026.

Podsećanja radi, firme iz EU su od 1. januara obavezne da plaćaju CBAM naknadu kupovinom takozvanih CBAM sertifikata.

Očigledno je da će uvoznik pokušati da delimično ili u potpunosti prebaci ovaj trošak na svoje kolege u trećim zemljama. Ali, što je važno, firme iz EU neće moći da kupuju CBAM sertifikate ove godine, već tek od 1. februara 2027.

Ako se predlog Komisije usvoji, na primer u oktobru, i pravila se promene, to bi moglo značiti niže CBAM troškove za uvoznike električne energije iz zemalja van EU u kojima je nacionalni emisioni faktor smanjen.

Učesnici na tržištu nemaju sigurnost u pogledu nivoa troškova CBAM-a koji će biti plaćeni za 2026.

Predlaganjem retroaktivnosti Komisija je nameravala da otkloni neke od negativnih posledica na tržišta električne energije. Ali, to i dalje ne rešava problem učesnika na tržištu jer nemaju sigurnost u pogledu nivoa troškova CBAM-a koji će biti plaćeni za 2026.

Na osnovu trenutnih pravila, troškovi CBAM-a za zemlje koje imaju lignit u svom proizvodnom miksu mogli bi biti od 70 do 80 evra po MWh ako je cena EU ETS-a oko 80 evra po toni CO2. To znači da je u nekim slučajevima prekogranična taksa skoro 100 odsto iznad same cene električne energije.

Zato je jasno da retko ima smisla uvoziti električnu energiju u EU iz trećih zemalja. Razlika u ceni, recimo između Mađarske i Srbije, morala bi biti veća od 70 do 80 evra da bi transakcija imala poslovni smisao.

Spajanje tržišta: ništa novo ili mogućnost za poboljšanje

U predlogu postoji nekoliko referenci na spajanje tržišta. Ugovorne strane Energetske zajednice nalaze se u različitim fazama spajanja tržišta sa zemljama EU.

Komisija je predložila potpisivanje memoranduma o razumevanju sa trećim zemljama. U njemu bi se utvrdili vremenski okvir i uslovi za izuzeće od CBAM-a za električnu energiju.

Ovo bi se moglo učiniti kada Komisija posle procesa verifikacije pozitivno oceni transpoziciju Paketa za integraciju električne energije (EIP) od strane ugovorne strane. To bi bilo zeleno svetlo za sledeću fazu, koja podrazumeva tehničke testove i samo spajanje tržišta.

Trenutna formulacija u predlogu ostavlja prostor za različita tumačenja

Trenutna formulacija u predlogu ostavlja prostor za različita tumačenja. Jedno je da memorandum može otvoriti vrata za izuzeće od plaćanja CBAM-a već kada se dostigne “tačka bez povratka”. To je kada ugovorna strana uradi sav svoj domaći zadatak i ostanu samo tehnički testovi.

Međutim, Komisija nije predložila promenu drugih, trenutno važećih uslova za izuzeće od CBAM-a, kao što je razvoj mape puta za uvođenje oporezivanja CO2 koje bi bilo ekvivalentno nivou u Sistemu trgovine emisijama EU (EU ETS).

Pitanje je na šta bi se tačno memorandum odnosio i da li bi se ekvivalentno moglo preciznije definisati.

Zašto je ovo važno?

Nijedna ugovorna strana još nije ispunila uslove za dobijanje izuzeća od CBAM-a za električnu energiju. Ključni zahtev je da se saglasi da se od 2030. godine naplaćuje cena CO2 koja je ekvivalentna ceni u EU ETS-u.

Zakon o CBAM-u kaže da ova taksa tehnički ne može biti primenjena na tržištu koje je spojeno sa unutrašnjim tržištem EU

Ako ekvivalent znači ista cena, to, na primer, za Srbiju znači sledeće: Trenutna cena CO2 u EU je 80 evra po toniCO2, ali se očekuje da će porasti na više od 100 evra do 2030. godine, ili čak dostići 150 evra. To bi povećalo cene za potrošače za oko 75 evra po MWh, odnosno 110 evra. To je krajnje neprihvatljiv scenario ne samo za Srbiju, nego i druge zemlje.

Zakon o CBAM-u kaže da ova taksa tehnički ne može biti primenjena na tržištu koje je spojeno sa unutrašnjim tržištem EU. Zbog toga postoji mogućnost izuzeća za električnu energiju za uvoz iz onih zemalja koje su spojile tržište sa EU, dok se ne pronađe tehničko rešenje za implementaciju CBAM-a.

Počev od 1. januara, svaka zemlja koja je spremna da spoji tržište morala bi paralelno da ispuni uslove i dobije izuzeće od CBAM-a za električnu energiju. Ako se ispune uslovi, biće povezana i dobiće izuzeće, a CBAM će nestati.

Šta sada?

Moglo bi se reći da će primena CBAM-a od 1. januara svakako uticati na integraciju tržišta u smislu da će ljudi i firme reagovati na nesigurnost na tržištu.

Trgovina će biti pogođena. Očekuje se da će uvoz iz članica Energetske zajednice u EU nestati. Naravno, one će nastaviti da uvoze električnu energiju iz članica EU.

Nedelje i meseci koji dolaze pokazaće u kojoj meri će cene i likvidnost biti pogođene u članicama Energetske zajednice i susednim zemljama članicama EU – Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji.

Na primer, Grčka bi imala samo rutu Bugarska-Rumunija za izvoz električne energije, koja je već preopterećena. Zato će možda imati veća zaustavljanja elektrana na obnovljivu energiju jer neće imati gde da plasira njihovu proizvodnju.

Videćemo i kakav će biti efekat na nove investicije u obnovljive izvore energije u članicama Energetske zajednice. Da li će investitori odložiti ulaganja dok ne vide da li će promene koje je predložila Evropska komisija biti usvojene ili će otići na druga tržišta?

Pozgaj: Predlog ide u pravom smeru

Peter Pozgaj, vođa Radne grupe za pripremu za CBAM u Sekretarijatu Energetske zajednice:

“Predloženi amandmani Evropske komisije idu u pravom smeru, odražavaju priznanje napretka članica u spajanju tržišta električne energije i bolje definišu operativne detalje izuzeća putem memoranduma o razumevanju. Usavršavanje pravila o nacionalnim emisionim faktorima i stvarnim emisijama takođe pokazuje nameru da se minimiziraju neželjeni uticaji CBAM-a na razvoj obnovljivih izvora energije u ugovornim stranama.”