Brazilski ‘COP istine’ izostavio fosilna goriva, deforestaciju iz finalne deklaracije

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP30 je okončana dogovorom koji ne odstupa mnogo od dosadašnjih ambicija, uz skroman napredak u pojedinim segmentima. Kompromisom u poslednjem trenutku, među predstavnicima bogatih, siromašnih i najugroženijih zemalja, na takozvanom COP-u istine izglasana je deklaracija u kojoj se ne pominju fosilna goriva i deforestacija.

Učesnice i učesnici na Konferenciji strana Okvirne konvencije UN-a o klimatskim promenama (UNFCCC) u Belemu u Brazilu složili su se da je globalno zagrevanje na putu da privremeno premaši 1,5 stepen Celzijusa, naveo je generalni sekretar svetske organizacije Antonio Guteres.

„Ne mogu da se pretvaram da je COP30 doneo sve što je potrebno. Jaz između onoga gde smo i šta nauka zahteva ostaje opasno širok. Razumem da se mnogi verovatno osećaju razočaranima – posebno mladi ljudi, starosedelački narodi i oni koji preživljavaju klimatski haos. Realnost premašivanja limita je jasno upozorenje: približavamo se opasnim i nepovratnim prekretnicama“, izjavio je.

Teško je postići konsenzus u periodu dubokih geopolitičkih podela, kazao je Guteres. S druge strane, pohvalio je usvajanje finalne deklaracije, ocenivši da je postignut napredak i da je pokazano da „multilateralizam funkcioniše“.

Globalni mutirão

Domaćini su COP30, ovogodišnju Konferenciju UN o klimatskim promenama, prozvali COP-om istine. Ipak, ironija je htela drugo, pa je u poslednjem trenutku postignut kontroverzni kompromis, na koji se radije gleda kao na konsenzus.

Naime, iz finalne odluke je ispušten poziv na postepeno i potpuno obustavljanje proizvodnje i upotrebe fosilnih goriva kao i na zaustavljanje deforestacije i okretanje masovnom pošumljavanju. Te dve stavke su ostavljene za naknadne i odvojene mape puta.

Potpisnice dokumenta su se jedino, što je manje-više i po protokolu, pozvale na odluku sa skupa COP28, poznatu i kao Konsenzus iz UAE, u kojoj je pozvano na postepeno prelaženje sa fosilnih goriva na čistije izvore.

Na krovni sporazum iz Belema je stavljen naslov Globalni Mutirão: Ujedinjavanje čovečanstva u globalnu mobilizaciju protiv klimatskih promena. Portugalska reč mutirao potiče iz starosedelačkog jezika tupi-guarani, a ugrubo znači zajedničko nastojanje-stremljenje.

UN-ov sekretar Stil obećao nastavak klimatske borbe

Sve u svemu, delegati iz celog sveta, izuzev Sjedinjenih Država, nisu mnogo izmenili propisane mere i putanju dekarbonizacije. Zemlje najugroženije u klimatskoj katastrofi su uglavnom siromašne. Zavise od pomoći za mere ublažavanja posledica i od investicija iz bogatog dela planete.

„Znali smo da će ovaj COP da se održi u olujnim političkim vodama. Poricanje, podele i geopolitika su ove godine naneli određene teške udarce međunarodnoj saradnji“, izjavio je Sajmon Stil, izvršni sekretar UN-a za pitanja klimatskih promena, a tačnije UNFCCC-a.

Poricanje, podele i geopolitika su ove godine naneli određene teške udarce međunarodnoj saradnji, naglasio je Sajmon Stil, izvršni sekretar UN-a za pitanja klimatskih promena

Po njegovom viđenju, nacije sveta su se opredelile za solidarnost i nauku, a u ekonomskom smislu za zdrav razum.

„COP30 je pokazao da je klimatska saradnja živa i zdrava i da drži čovečanstvo u borbi za planetu na kojoj može da se živi, čvrsto rešena da održi 1,5 Celzijusa u dometu. Ne kažem da mi pobeđujemo u klimatskoj borbi. Ali neporecivo je da i dalje u njoj učestvujemo, i da uzvraćamo udarce“, izjavio je Stil.

Najviši svetski klimatski zvaničnik je skrenuo pažnju na to da su se 194 zemlje upravo prvi put složile da je globalni prelazak na niske emisije gasova sa efektom staklene bašte i klimatsku istrajnost nepovratan i da je to trend budućnosti, što je jedan od zaključaka iz finalne deklaracije.

COP30 obećao da će najkasnije 2035. utrostručiti iznos za prilagođavanje

Zemlje potpisnice su navedenim sporazumom potvrdile cilj od 1,3 biliona dolara godišnje koje najkasnije 2035. treba nameniti za klimatsku akciju. Od toga bi 300 milijardi dolara bilo uglavnom u nepovratnim sredstvima i subvencionisanim pozajmicama, a ostatak je dominantno u privatnom finansiranju i klimatskom oporezivanju.

Strane UNFCCC-a, kako se u ovom kontekstu formalno nazivaju države članice UN-a i Evropska unija, usvojile su cilj da se iz manje od navedene dve kase godišnja suma utrostruči najkasnije 2035. godine. Predlog je bio da rok bude pet godina kraći. Takođe, ciljani iznos nije ni definisan. Uglavnom je procenjen na 120 milijardi dolara godišnje.

Jedna od novina je zajedničko opredeljenje da se promoviše „integritet informacija“ o klimi, što bi podrazumevalo i suzbijanje dezinformacija.