Najjeftiniji energent, najskuplji po zdravlje: kako se u Srbiji upravlja otpadnim motornim uljem

Otpadna motorna ulja spadaju u opasan otpad koji može zagaditi zemlju, vodu i vazduh. Iako su propisi za upravljanje njime jasni, praksa pokazuje suprotnu sliku: auto-servisi, koji nevoljno postaju vlasnici otpadnog ulja, često ga prodaju pojedincima koji ga koriste za grejanje. Takvo loženje, upozorava Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije, izuzetno je opasno jer se u vazduh ispuštaju supstance nalik bojnim otrovima.

Udruženje autoservisi Srbije poručuje da je ključni problem nepostojanje zelenog fonda – osnovnog finansijskog mehanizma za upravljanje otpadom. Na nedavno završenoj javnoj raspravi o nacrtu novog Zakona o upravljanju otpadom, nadležno ministarstvo je odbilo većinu predloga te asocijacije za rešavanje problema otpadnih ulja.

Samo litar korišćenog motornog ulja zagadi čak milion litara vode za piće, što ga svrstava među najveće zagađivače životne sredine.

Udruženje autoservisi Srbije izdalo je saopštenje povodom završene javne rasprave o nacrtu Zakona o upravljanju otpadom, u kom ističe da Srbiji nisu potrebne kozmetičke izmene zakona, već rešenja koja će sprečiti da zemlja bude zatrpana svim mogućim vrstama opasnog i neopasnog otpada.

Prema važećem zakonu i u skladu sa modelom produžene odgovornosti proizvođača, svi uvoznici i proizvođači unapred plaćaju naknadu od 12 dinara kako bi se obezbedilo zbrinjavanje iskorišćenog ulja.

Ključni problem je nepostojanje zelenog fonda

Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, u 2023. godini na tržištu Srbije se našlo oko 40.000 tona ulja. Ukoliko uzmemo u obzir važeću naknadu od 12 dinara po kilogramu, to znači da je kroz naknade prikupljeno oko 480 hiljada dinara namenjenih upravljanju otpadnim uljem.

Međutim, u praksi, svi generatori otpada, odnosno svi auto-servisi koji zamenom ulja postaju vlasnici istočenog motornog ulja, moraju da plate operaterima koji imaju dozvole za sakupljanje, transport i skladištenje opasnog otpada za odnošenje i zbrinjavanje tog ulja.

Ovo se dešava jer pomenuti sistem finansiranja iz naknada ne funkcioniše u praksi. Udruženje autoservisi Srbije navodi da je ključni problem nepostojanje zelenog fonda u Srbiji, jer bez njega ne postoji izvor finansiranja. „Onda trošak završava na pogrešnom mestu, na kraju lanca, na malim privrednicima. To mnoge tera na rad na crno i dodatno pogoršava pitanje opasnog otpada“, poručuje Aleksandra Đurišić, menadžerka tog tela.

Loženjem otpadnog motornog ulja u vazduh se ispuštaju otrovne supstance

Od 40.311 tona otpadnog ulja prijavljenog 2023. godine, u Srbiji je prerađeno samo 440 tona, a 1.660 tona izvezeno. Preostalih oko 38.000 tona je verovatno završilo u zemljištu, kanalizaciji, vodotokovima ili u pećima domaćinstava.

Dejan Lekić, član Nacionalne ekološke asocijacije i tvorac xEco aplikacije, koja nam omogućava da u realnom vremenu pratimo zagađenje vazduha, upozorio je da se otpadno motorno ulje apsolutno nikada ne sme koristiti kao gorivo u kućnim pećima, niti ispuštati odnosno prosipati u zemlju ili kanalizaciju.

„Jedini ispravan način je da se ono sakupi i preda ovlašćenim operaterima koji imaju dozvolu za upravljanje opasnim otpadom. Kada ga operater preuzme, ulje ima dva moguća puta: regeneraciju ili uništavanje. U idealnom slučaju, ono se regeneriše, odnosno tehnološki prečišćava kako bi se ponovo dobilo bazno ulje za novu upotrebu“, objašnjava Lekić.

Otpadno ulje može da se regeneriše ili uništi

Regeneracija otpadnog ulja je primer cirkularne ekonomije. Od jedne tone sirove nafte dobija se dva odsto baznog ulja, a od jedne tone prikupljenog otpadnog može se dobiti 65 odsto baznog ulja.

„Druga opcija je njegovo korišćenje kao energenta, ali isključivo u specijalizovanim industrijskim postrojenjima, kao što su cementare, koja poseduju peći sa temperaturama sagorevanja preko 1.200 stepeni Celzijusa i sisteme za filtriranje. Ona jedina mogu bezbedno da unište opasne materije, odnosno spreče emisije tih materija u atmosferu“, kazao je Lekić.

Korišćenje otpadnog ulja kao energenta u kućnim ložištima je ekstremno opasno po zdravlje

Zbog niske cene i pristupačnosti, u Srbiji se otpadno motorno ulje koristi za grejanje. Njegovim sagorevanjem u neadekvatnim ložištima ispušta se velika količina kancerogenih gasova i teških metala. Lekić j rekao da je korišćenje otpadnog ulja kao energenta u kućnim ložištima ekstremno opasno po zdravlje.

„To ulje je, pored osnovne baze, puno teških metala poput olova, žive i kadmijuma, kao i raznih aditiva. Obična peć nema ni približno dovoljno visoku temperaturu da bezbedno sagori te supstance. Umesto toga, ona ih direktno ispušta u atmosferu. Tokom takvog nepotpunog sagorevanja stvaraju se i neka od najotrovnijih jedinjenja poznatih čovečanstvu, pre svega dioksini i furani. Ove supstance su dokazano kancerogene, a povezuju se i sa teškim oštećenjima nervnog sistema, hormonskim poremećajima i problemima sa plodnošću. Ljudi koji lože ovo ulje bukvalno emituju bojni otrov u svoje okruženje“, objasnio je Lekić.

Srbija među prvima u Evropi po broju prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha

Srbija je godinama pri vrhu liste zemalja u Evropi po broju prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha, kao i prva u Evropi po smrtnosti od raka pluća uzrokovanog zagađenjem, pkazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

„To je tiha ekološka katastrofa koja traje decenijama, a mi i dalje nemamo sistem koji je u stanju da je spreči”, ističe Udruženje autoservisi Srbije.

Napomenulo je da većina njegovih predloga nije usvojena. Đurišić je kazala da su predlozi bili zasnovani na praksi Evropske unije i država regiona koje su uspele da spreče ili smanje količine otpadnog ulja, antifriza i ostalog opasnog otpada.

U Srbiji nelegalno posluje između 4.500 i 6.000 autoservisa

Jedan od predloga udruženja bio je uvođenje kategorije malih generatora opasnog otpada, odnosno olakšanog režima za male servise koji, po rečima Aleksandre Đurišić, ne proizvode, već samo preuzimaju otpad koji nastaje upotrebom vozila. Međutim, ovaj predlog je odbijen uz obrazloženje da su auto-servisi proizvođači otpada, piše u saopštenju.

Đurišić ocenjuje da ova tvrdnja nije tačna. „Zbog pogrešnog poimanja termina proizvođač, na nas padaju obaveze i troškovi koji ne bi trebalo da budu naši“, ističe i dodaje da ovakav pristup zakona tera manje majstore da rade na crno.

Drugi predlog udruženja odnosio se na ograničenje prodaje motornih ulja, akumulatora, filtera i antifriza fizičkim licima kako bi se sprečila proizvodnja opasnog otpada van sistemskih tokova. Ministarstvo je odbilo ovaj predlog uz obrazloženje da zakon ne može da ograniči poslovanje privrednih subjekata.

Prema proceni udruženja, prihvatanjem ovih mera znatno bi se smanjio neformalni sektor, u kojem trenutno posluje između 4.500 i 6.000 nelegalnih servisa. Samo njihovom registracijom budžet Srbije bi, ocenjuje ta asocijacija, prihodovao između 30 i 50 miliona evra kroz poreze i doprinose.