Projekat odsumporavanja termoelektrane Kakanj smanjiće emisije SO2 za skoro 100 odsto

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine sprovodi projekat odsumporavanja na blokovima šest i sedam u termoelektrani Kakanj. Zahvaljujući ovom projektu emisije sumpor-dioksida (SO2) biće umanjene za oko 60 puta odnosno 98,5 odsto.

Trenute emisije SO2 termoelektrane Kakanj iznose oko 9.000 miligrama po metru kubnom (mg/Nm3). Zahvaljujući projektu odsumporavanja, koji podrazumeva izgradnju zajedničkog postrojenja za blokove šest i sedam, emisije će biti svedene na ispod 150 mg/Nm3, gotovo 60 puta manje, saopštila je Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH).

U EPBiH kažu da se projekat realizuje u skladu s direktivama Energetske zajednice kojima se nakon 2027. godine, nalaže zabrana rada termoblokova bez postrojenje za odsumporavanje i denitrifikaciju, obavezama iz Nacionalnog plana za smanjenje emisija BiH (NERP BiH) i Strategije energetske tranzicije i dekarbonizacije JP Elektroprivreda BiH do 2050.godine.

Zahvaljujući ranije instaliranim hibridnim filterima, emisije prašine svedene su na ispod 10 mg/Nm3, što je, kako piše u saopštenju EPBiH, značajno ispod normi definisanih navedenim propisima. U planu je i izgradnja postrojenja za denitrifikaciju, čime će i emisije azotnog oksida (NOx) takođe biti usklađene sa propisima.

Za projekat denitrifikacije potrebno je 28,1 miliona evra

„Iako ovim projektima omogućavamo rad blokova i nakon 1. januara 2028., dakle, proizvodnju električne energije iz vlastitih izvora i toplotne energije za potrebe grijanja Grada Kakanj, za nas kao društveno odgovornu kompaniju najznačajnija dobit biće ona koju ćemo osjećati direktno kada je u pitanju kvalitet života. Znači, čišći zrak kao jedan od ključnih faktora očuvanja  javnog zdravlja i zaštite životne sredine, i to je bitan faktor unapređenja naših odnosa s lokalnom zajednicom“, istakao je generalni direktor EPBiH Sanel Buljubašić.

Vrednost projekta odsumporavanja iznosi 126,4 miliona konvertibilnih maraka (62,8 miliona evra), a EPBiH ga finansira vlastitim sredstvima. Za realizaciju projekta denitrifikacije potrebno je dodatnih 55 miliona KM (28,1 milion evra). Nakon završetka ovih projekata, TE Kakanj biće u potpunosti usklađena sa evropskim direktivama i spremna za rad u narednih 20 godina, tvrde u EPBiH.

Sprovodi se revitalizacija bloka sedam

Radovi na odsumporavanju, koji se sprovode na dimnjaku visine 300 metara, trebalo bi da budu završeni do kraja ove godine. Paralelno se odvija i revitalizacija bloka 7, investicija vredna 80 miliona KM (40,9 miliona evra). Prema planu, revitalizacija bi trebalo da bude okončana do kraja maja 2026. godine, čime će životni vek ovog postrojenja biti produžen za još 15 godina.

Zbog svih navedenih aktivnosti, proizvodnja u TE Kakanj trenutno iznosi oko 40 odsto u odnosu na njene pune kapacitete, navodi se u saopštenju.

U toku su pripreme i za odsumporavanje u TE Tuzla

U nastojanju da obezbedi kontinuiranu proizvodnju električne energije iz svojih termoelektrana na ugalj i nakon isteka roka koji propisuje Energetska zajednica, EPBiH se priprema i za projekat odsumporavanja termoelektrane Tuzla.

Za ovaj projekat je potrebno 170 miliona KM (86,9 miliona evra). U toku je evaluacija ponuda sprovedenog postupka nabavke za realizaciju na Bloku 6 i priprema tenderske dokumentacije za sprovođenje projekta na blokovima 4 i 5.

Cilj EPBiH je da do 2050. smanji ukupne emisije i do 80 odsto

Cilj EPBiH je da do 2050. godine, uz modernizaciju postojećih blokova i povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora, smanji ukupne emisije i do 80 odsto, što bi značajno doprinelo smanjenju zagađenja, očuvanju zdravlja i zaštiti ekosistema.

Inače, emisije SO2 i dalje predstavljaju veliki problem za termoelektrane na Zapadnom Balkanu. Prema izveštaju Usaglasi se ili zatvori organizacije Bankwatch, ove elektrane su u 2024. u vazduh ispustile šest puta više SO2 nego što je dozvoljeno, dok su emisije PM čestica i NOx su u zbiru ponovo premašile gornju zakonsku granicu.

Termoelektrane u Bosni i Hercegovini su 2024. godine prvi put bile najveći zagađivači sumpor-dioksidom u regionu, sa ukupno 212.840 tona — što je 17,1 odsto više nego 2023. i čak 11,3 puta više od dozvoljenog nivoa.