Udeo uglja u globalnom miksu opao, ali potrošnja dostigla rekordan nivo

Uprkos velikom rastu čiste energije, korišćenje uglja za proizvodnju električne energije prošle godine dostiglo je rekordan nivo, zaključio je izveštaj Stanje klimatske akcije 2025.

Nova analiza State of Climate Action organizacije Systems Change lab objavljena pred ovogodišnju konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP30. Zasnovana je i na podacima energetskog istraživačkog centra Ember.

Iako obnovljivi izvori dobijaju bitku za tržišni udeo, oni još ne zamenjuju staru proizvodnju fosilnih goriva dovoljno brzo da bi obuzdali emisije, pokazao je Izveštaj.

Izveštaj potvrđuje da je udeo energije iz uglja u globalnoj proizvodnji električne energije blago opao, sa 37 odsto u 2019. na 34 procenta u 2024.

Razlog rasta korišćenja uglja je rast tražnje za strujom

Ali, energija iz uglja je na rekordno visokom nivou u apsolutnom smislu zbog veće ukupne potražnje za električnom energijom, navodi se u Izveštaju.

U 2024. godini, ukupna globalna proizvodnja električne energije skočila je na rekordnih 30.856 teravat-sati (TWh). Proizvodnja energije iz uglja dostigla je sopstveni rekord od 10.602 TWh.

Na drugoj strani obnovljivi izvori energije dali su 12.625 TWh. Ali, rast proizvodnje čiste energije u 2024. bio je 858 TWh, a uglja 149 TWh.

Autori izveštaja predlažu tri mere

Da bi se rešio ovaj kritični jaz, autori Izveštaja sugerišu da se fokus sada mora hitno pomeriti sa pukog osvajanja tržišnog udela na agresivno zamenjivanje postojećih termoelektrana na ugalj širom sveta.

Uz tu zamenu oni pozivaju na još dve prateće akcije: ubrzavanje primene čiste energije i rešavanje finansijskih i političkih prepreka.

Neuspeh u smanjenju apsolutne količine uglja koji se koristi u energetici znači da globalne emisije CO2 iz elektroenergetskog sektora nastavljaju da rastu, ugrožavajući međunarodne klimatske ciljeve, piše u Izveštaju, i ponavlja da se većina analiziranih parametara kreće u pravom smeru, ali presporo.