Uvozna taksa EU na CO2 ne bi trebalo da obuhvata struju iz obnovljivih izvora

Evropska komisija prikuplja evidenciju da bi našla rešenje za efekte Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) na obnovljivu električnu energiju sa Zapadnog Balkana koji njime nisu bili predviđeni, istakao je u intervjuu za Balkan Green Energy News direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski, kao jedan od najvažnijih procesa u ovom sektoru. Reč je o taksi Evropske unije na CO2 iz uvoza, a bilo je zamišljeno da će da podstakne uvođenje obnovljivih izvora i trgovanje energijom sa trećim zemljama, poput onih na Zapadnom Balkanu.

Da bi uvoznicima u EU umanjile tarife na ime CBAM-a, ugovorne strane u regionu planiraju da uvedu svoje sisteme za naplatu emisija, ali po različitim modelima. Konačni cilj je pridruživanje Sistemu EU za trgovanje emisijama (EU ETS), a za to je neophodna koordinacija i saradnja među vladama u ovom procesu, naglasio je Lorkovski.

Kada se osvrne   direktor Sekretarijata Energetske zajednice zaključuje da se taj format saradnje pokazao uspešnim. Povodom obeležavanja jubileja, Balkan Green Energy News se sastao sa prvim čovekom ove međunarodne organizacije radi rekapitulacije postignuća i koristi za ugovorne estrane, kao i preostale važne korake za zemlje Zapadnog Balkana da postanu deo energetske unije EU.

„Rast privrede zavisi od energetske bezbednosti i pravičnih cena. Napredak u transformaciji je vidljiv i to je jasno iz brojki za 2024. godinu. A poslednji element ovde je ubrzana integracija tržišta energenata sa EU, i na to zaista možemo biti ponosni“, izjavio je Lorkovski.

Pored ostalih segmenata s opipljivim poboljšanjima, ukazao je na konvergenciju koja je obuhvatila veleprodajna tržišta gasa i električne energije. Te promene doprinose konkurentnosti u Energetskoj zajednici, dodao je šef sekretarijata.

Kapacitet iz obnovljivih izvora se za četiri godine udvostručio

Fosilna goriva su pre pet godina činila 60 odsto proizvodnje električne energije u ugovornim stranama, a sada 50 procenata, podsetio je Lorkovski. Značaj rezultata u domenu obnovljivih izvora, ne računajući velike hidroelektrane, oslikava činjenica da je ukupni kapacitet više nego udvostručen od 2020. do 2024, naglasio je. Još je važnije što je ugljenični otisak – emisije ugljen-dioksida po jedinici nominalnog bruto društvenog proizvoda, samo prošle godine pao 11 odsto.

Emisije CO2 po jedinici nominalnog BDP-a su prošle godine u Energetskoj zajednici pale 11 procenata

Što se tiče EU integracija, Lorkovski smatra da spajanje odnosno uparivanje tržištâ električne energije napreduje dobro. Zakoni i propisi su skoro usklađeni, pa većina zemalja samo čeka da se ovaj postupak dovrši, objasnio je direktor sekretarijata.

„Veleprodajna tržišta funkcionišu svuda na Zapadnom Balkanu osim u Bosni i Hercegovini, koja upravo usvaja potrebni zakon. Srbija je predvodnica u tom procesu. Severna Makedonija i Crna Gora su blizu i ostali su sitni elementi koje još treba pokriti. To je prelomna tačka, posle koje koje na putu integracije u EU nema okretanja unazad“, rekao je Lorkovski. Napomenuo je da kada se ispune uslovi za regione za izračunavanje kapaciteta (CCR-ove), operacionalizaciju i verifikaciju, trebaće još 18 meseci za ulazak u projekat EU za spajanje tržišta.

Električna energija može i kasnije da bude izuzeta iz CBAM-a

Ugovorne strane Energetske zajednice mogu da dobiju pravo da u sektoru električne energije budu izuzete iz CBAM-a do 2030, čim ispune zahteve definisane u toj regulativi. Međutim, EU će uvoznicima već 1. januara početi da naplaćuje uvoznu taksu na CO2.

„Voleo bih da su ugovorne strane ispratile moje poruke sa Beogradskog energetskog foruma 2023, jer ćete se verovatno prisetiti da sam kazao da stiže CBAM i da moramo da se pripremimo za to. Nažalost, u postupku pripreme smo svedočili mnogim odlaganjima i zastojima. Šta je, tu je, to je naša stvarnost i s njom moramo da se suočimo – nijedna zemlja u Energetskoj zajednici neće 1. januara 2026. biti izuzeta. Ali i dalje možemo da radimo na tome da nam izuzeće odobre kasnije“, podvukao je Lorkovski.

Očekuje se da Evropska komisija pre kraja godine pojasni propise

Druga strana priče je što CBAM, pored svojih zamišljenih efekata, donosi i neke koji nisu bili predviđeni, objasnio je Lorkovski. Na primer, tranzit električne energije među državama članicama EU kroz teritorije ugovornih strana Energetske zajednice će, u praksi, verovatno isto biti u obuhvatu plaćanja pomenute takse, iako to evropski zakonodavci nisu nameravali.

Ideja za CBAM je bila da se po pitanju plaćanja za emisije uvede jednaki tretman u EU za proizvode iz inostranstva i domaće.

„Električna energija iz obnovljivih izvora nije obuhvaćena EU ETS-om, pa bi bilo logično da nije obuhvaćena CBAM-om. Ali će po aktuelnim propisima čak i kupci u EU sa ugovorima o otkupu električne energije (PPA) proizvedene s druge strane granice verovatno biti obavezni da plaćaju. Naime, propisi o primeni su i dalje preterano kompleksni i tretiraju ih isto kao uvoznike fosilnih goriva. To su realni problemi, na koje su nas akteri upozoravali u okviru našeg ciljanog obraćanja elektroenergetskim kompanijama, trgovcima strujom i drugim učesnicima i iz EU i Energetske zajednice“, dodao je Lorkovski.

Pod pokroviteljstvom Energetske zajednice se nastavljaju zakonodavne aktivnosti za poboljšanje trgovanja zelenom energijom sa EU

Ministarski savet Energetske zajednice je u Atini o ovome izvestio Evropsku komisiju i uputio joj zahtev da nađe rešenje.

Lorkovski je kazao da očekuje da će vrhovno izvršno telo EU uskoro, pre kraja godine, usvojiti delegirane i akte za implementaciju kojima će pojasniti propise za primenu CBAM-a, a da će zatim, 2026, objaviti ciljani predlog izmena za električnu energiju.

Pod pokroviteljstvom Energetske zajednice se nastavljaju zakonodavne aktivnosti za poboljšanje trgovanja zelenom energijom sa EU. „Evropska komisija je ugovornim stranama predstavila nacrt odluke o uzajamnom priznavanju garancija porekla i sada čeka njihove komentare. Nadam se da ćemo 2026. imati odluku. Ali to ne znači da garancije porekla mogu da se koriste kao valuta za plaćanje CBAM takse. Za to bi morao da se promeni zakonodavni okvir za CBAM“, izjavio je.

Sistemi za naplatu naknade po količini emisija treba da evoluiraju ka izjednačavanju sa EU ETS-om

Da bi se CBAM tarife smanjile i u drugim segmentima – za gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, cement i vodonik – treće zemlje treba da uvedu sisteme za naplatu naknada po količini ispuštenih gasova sa efektom staklene bašte. Srbija je nedavno objavila nacrt dva zakona: o porezu na CO2 i o uvozu ugljenično intenzivnih proizvoda. Po mišljenju Lorkovskog, to je dobar korak napred.

„Očekujemo da baš svaka zemlja donese odluku o naplaćivanju naknade na ime emisija. Sve zemlje Energetske zajednice osim Kosova* su obavestile sekretarijat koji model žele da primene. A modeli su raznoliki: od Srbijinog poreza na ugljenik do domaćeg sistema za trgovanje emisijama u Crnoj Gori, koji je već u funkciji“, otkrio je.

U Energetskoj zajednici nema jednoobraznog modela za naplaćivanje količine ispuštenih gasova s efektom staklene bašte

Naime, Ministarski savet Energetske zejednice je odlučio da neće svima nametnuti jedinstven, regionalni mehanizam za naplatu emisija ugljenika. Dopustio je da se modeli razlikuju, s tim što svi treba da se grade s perspektivom naknadnog usklađivanja sa Sistemom EU za trgovanje emisijama (EU ETS), poručio je Lorkovski.

„Sada je za Energetsku zajednicu glavni izazov da održi integritet tržišta električne energije između ugovornih strana i Evropske unije, nakon što nastupajućeg januara CBAM uđe u svoju konačnu fazu. Treba da smislimo kako da se iskoordinišemo među tim sistemima. To podrazumeva ne samo postojanje domaćih tržišta ugljenika, već i saradnju unutar regiona“, istakao je.

Ministarski savet će objaviti kuda dalje u pogledu koordinacije za naplatu emisija ugljenika

Ministarski savet treba da na svom godišnjem sastanku u decembru donese odluku o naplaćivanju po količini ispuštenih gasova s efektom staklene bašte, rekao je Lorkovski.

„Tri kritična elementa su koliko će CO2 koštati, ko će platiti – koje firme i sektori su obuhvaćeni – i kada će ovi sistemi za naknade na ime emisija biti uvedeni. Oni treba da održe integritet tržišta, jednake uslove za sve na tržištu te da spreče poremećaje tržišta“, dodao je glavni zvaničnik Energetske zajednice.

Od roka za konačnu obustavu upotrebe uglja su važnije mere koje se sprovode na tom planu

Po pitanju postepenog i potpunog prestanka korišćenja uglja, za koje kaže da je od suštinskog značaja za dekarbonizaciju privrede, Lorkovski je pohvalio političke deklaracije poput Deklaracije iz Sofije i obaveza utvrđenih nacionalnim planovima za energetiku i klimu (NEKP-ovima).

„S druge strane, presudno je važno utvrditi buduće delovanje praktičnom regulativom. Još je važnije donošenje odluka o uspostavljanju mehanizama naplate emisija ugljenika. Pored toga, treba da se usredsredimo na merenje, izveštavanje i verifikaciju – MRV sisteme. Ugovorne strane treba da utvrde ko su emiteri i da mere količine“, podvukao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice.