Izveštaj Evropska životna sredina 2025: Stanje je loše

Biodiverzitet nestaje, nestašice vode ugrožavaju trećinu evropskog stanovništva i teritorije, a učestalost i obim katastrofa povezanih sa klimom raste. Ukratko, nimalo obećavajuća poruka iz izveštaja Evropska životna sredina 2025.

Evropska životna sredina 2025 je najsveobuhvatnija analiza trenutnog stanja i prognoza za životnu sredinu, klimu i održivost evropskog kontinenta, zasnovana na podacima iz 38 zemalja. Izvestaj priprema Evropska agencije za životnu sredinu (EEA) na svakih pet godina.

Agencija je upozorila da su izgledi za većinu ekoloških trendova zabrinjavajući i da predstavljaju veliki rizik za ekonomski prosperitet, bezbednost i kvalitet života u Evropi. Takođe je dodala da klimatske promene i degradacija životne sredine predstavljaju direktnu pretnju konkurentnosti Evrope, koja zavisi od prirodnih resursa.

Uprkos svemu, EEA je istakla da razlog za nadu daje napredak u nizu faktora koji omogućavaju prelazak na održivost – kao što su inovacije, zeleno zapošljavanje i održive finansije.

Više od 80 odsto zaštićenih staništa je u lošem ili veoma lošem stanju

Autori izveštaja su istakli da se biodiverzitet smanjuje u kopnenim, slatkovodnim i morskim ekosistemima u Evropi zbog stalnih pritisaka izazvanih neodrživim obrascima proizvodnje i potrošnje, što se najvidljivije manifestuje u sistemu ishrane.

Više od 80 odsto zaštićenih staništa je u lošem ili veomalošem stanju, sa 60-70 odsto degradiranog zemljišta, naglašava se u izveštaju.

Iako je obim zaštićenih područja povećan u poslednjoj deceniji – do 2022. godine, 26,1 odsto kopna EU i 12,3 odsto njenih mora je bilo zaštićeno, autori ističu da to ne garantuje da je biodiverzitet efikasno zaštićen.

Nedostatak vode pogađa trećinu evropskog stanovništva i teritorije

Izveštaj je istakao da su vodni resursi Evrope pod ozbiljnim pritiskom, pri čemu stres nestašica pogađa trećinu evropskog stanovništva i teritorije.

Samo 37 odsto površinskih voda Evrope imalo je dobar ili visok ekološki status u 2021. godini, pa degradacija vodenih ekosistema ugrožava otpornost Evrope u sektoru voda. Autori izveštaja smatraju da su uticaji iz poljoprivrede najodgovorniji za ugrožavanje površinskih i podzemnih voda.

EEA je podsetila da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva na planeti.

Ekstremni uslovi povezani sa vremenom i klimom prouzrokovali su ekonomske gubitke imovine procenjene na 738 milijardi evra u 27 zemalja članica EU tokom perioda 1980-2023. Samo od 2021. do 2023. trošak je bio veći od 162 milijarde evra, navodi se u izveštaju.

Procenjuje se da je u Evropi više od 70.000 ljudi umrlo od vrućine u 2022.

Prosečni godišnji ekonomski gubici usled ekstremnih uslova povezanih sa vremenom i klimom u periodu 2020-2023 bili su 2,5 puta veći nego u prethodnoj deceniji od 2010. do 2019. godine.

Pljuskovi su sve jači, pa je nekoliko regiona poslednjih godina izloženo katastrofalnim poplavama, dok ekstremne vrućine, nekada retke, postaju sve češće, sa smrtonosnim posledicama: procenjuje se da je više od 70.000 ljudi u Evropi umrlo od vrućine 2022.

Ovi veliki izazovi zahtevaju preispitivanje veza između ekonomije i prirodnog okruženja, zemljišta, vode i prirodnih resursa, naglasila je EEA.

„Ne možemo sebi priuštiti da smanjimo naše ambicije u pogledu klime, životne sredine i održivosti. Naš izveštaj jasno navodi naučno zasnovano znanje i pokazuje zašto treba da delujemo. U EU imamo politike, alate i znanje, kao i decenije iskustva u zajedničkom radu na ostvarivanju naših ciljeva održivosti. Ono što danas radimo oblikovaće našu budućnost“, rekla je izvršna direktorka EEA Leena Ila-Mononen.

Svetlija strana

Izveštaj je takođe istakao dobre rezultate politika zaštite životne sredine u Evropi.

EU je uspešno smanjila svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 37 odsto od 1990. godine, uglavnom zahvaljujući smanjenju upotrebe fosilnih goriva i udvostručavanju udela obnovljivih izvora energije od 2005.

Sve države članice EU su uspešno smanjile svoju zavisnost od fosilnih goriva i prešle na održivije izvore energije tokom poslednje decenije, dok je povećana energetska efikasnost takođe smanjila potražnju.

U 2023. obnovljivi izvori energije predstavljali su više od 24 odsto finalne potrošnje energije u EU, što je rekordan rezultat.

Industrijski sistem EU je uspeo da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za više od 35 odsto od 2005. do 2023, dok su emisije iz zgrada u EU takođe pale za više od 35 odsto između 2005. i 2023.

Značajan napredak je postignut i u smanjenju zagađenja u Evropi. Politike EU su poboljšale kvalitet vazduha i smanjile prevremene smrti koje se mogu pripisati suspendovanim česticama od 2005. do 2022. godine za 45 odsto, piše u izveštaju Evropska životna sredina 2025.