Beograd u fokusu: izazovi i rešenja za održivi urbani razvoj

Autor: Ivan Gazdić, advokat i partner u advokatskoj kancelariji Petrikić & Partneri AOD u saradnji sa CMS Reich-Rohrwig Hainz

Beograd već decenijama pokušava da se izbori sa nagomilanim urbanističkim, infrastrukturnim i ekološkim problemima, što ga udaljava od održivog razvoja po standardima savremenih evropskih gradova. Nedovoljno kontrolisana gradnja, saobraćajni problemi, visoko zagađenje vazduha i hronični nedostatak zelenih površina glavni su izazovi urbanog razvoja Beograda. Da bi se približio standardima gradova poput Beča ili Pariza, Beogradu su potrebne sistemske promene, jasna strategija razvoja i odlučnije mere gradske uprave.

Analiza stanja pokazuje da Beograd ima značajan potencijal za unapređenje – od očuvanja kulturnog nasleđa kroz usklađenu gradnju u centru grada, preko uvođenja održive mobilnosti prilagođene pešacima i biciklistima, do ulaganja u zelene projekte i izgradnju pristupačnih stanova, po uzoru na evropske prakse. Međutim, bez jačanja gradskog budžeta i veće podrške stručnjaka i građana, ovi ciljevi mogli bi ostati samo na nivou ideja.

Arhitektonski identitet Beograda: između očuvanja baštine i savremene izgradnje

Za održivi urbani razvoj Beograda, važno je pronaći ravnotežu između savremene gradnje i očuvanja istorijske arhitekture. Posebno su ugrožene zone grada sa objektima iz kraja 19. i početka 20. veka, koje predstavljaju osnovu kulturne baštine i arhitektonskog identiteta Beograda. Među objektima iz tog perioda posebno se izdvaja akademizam, arhitektonski stil čije karakteristike, kao što su simetričnost, monumentalnost i bogata dekoracija fasada, snažno oblikuju vizuelni i kulturni identitet Beograda.

Narodno pozorište i Narodni muzej predstavljaju neke od najreprezentativnijih primera akademskog arhitektonskog stila u Beogradu, a ujedno su i glavne kulturne znamenitosti Trga Republike, jednog od najvažnijih urbanih prostora u centru grada.

Eventualna opera na Trgu Republike mogla bi biti projektovana sa elementima akademizma

Upravo iz tog razloga, svaka nova intervencija u centralnim gradskim zonama morala bi biti pažljivo promišljena i usklađena sa istorijskim kontekstom.

Među konkretnim predlozima koji su se izdvojili poslednjih godina, posebno se ističe izgradnja reprezentativne zgrade opere na mestu današnjeg tržnog centra „Staklenac“ na Trgu Republike. S obzirom na to da je istoristički, odnosno dekorativistički stil i dalje poželjan među građanima, eventualna opera na Trgu Republike mogla bi biti projektovana upravo sa elementima akademizma.

Takvo rešenje ne bi predstavljalo samo arhitektonsko usklađivanje sa Narodnim pozorištem, već bi uspostavilo i direktnu estetsku i kulturnu vezu sa epohom kada se ideja o izgradnji opere prvi put ozbiljno razmatrala.

Ipak, važno je naglasiti da očuvanje identiteta Beograda ne podrazumeva isključivo oslanjanje na istorijske arhitektonske stilove. Savremena domaća arhitektura jednako je značajna za očuvanje autentičnosti urbanog prostora Beograda i njegovu prilagodljivost savremenim potrebama.

Da bi taj potencijal bio u potpunosti iskorišćen, Grad bi trebalo da afirmiše lokalne arhitekte u kontinuitetu kroz redovne javne konkurse, stručne izložbe i realizaciju najuspešnijih rešenja, po uzoru na evropske arhitektonske prakse. Inicijative poput BINA-e i obavezni arhitektonski konkursi otvaraju prostor za inovaciju i pružaju šansu mladim arhitektama u Beogradu da oblikuju savremeni izraz grada.

Jedan od najznačajnijih primera uspešne primene javnog arhitektonskog konkursa u Srbiji jeste međunarodni konkurs iz 2021. godine za novu zgradu Beogradske filharmonije na Ušću, koji su organizovali UNDP i Vlada Srbije. Pobedničko rešenje londonskog studija Amanda Levete Architects (AL_A) zamišljeno je kao koncertna dvorana bez izražene prednje ili zadnje fasade, čime se postiže snažna integracija sa pejzažom parka Ušće i reke Dunav.

Arhitekta Amanda Levete opisala je projekat kao „izraz skladnosti između prirode, arhitekture i muzike“, ističući potrebu za „ponovnim vraćanjem prirodi naših gradova kako bismo ih učinili zelenijim i lepšim prostorima“.

U skladu s tim, projekat predviđa zeleni krov i ozelenjavanje prostora autohtonim vrstama drveća. Nova zgrada Beogradske filharmonije tako postaje primer održive i savremene arhitekture u Beogradu. Ipak, uprkos pozitivnim ocenama stručne javnosti, realizaciju trenutno usporavaju neizvesno finansiranje i administrativni zastoji u vezi sa dobijanjem građevinske dozvole.

Nažalost, čini se da je propuštena prilika da savremena domaća arhitektura u Beogradu bude istaknuta kroz projekat „Beograd na vodi“, koji je često kritikovan zbog svoje neusklađenosti sa lokalnim urbanističkim i kulturnim kontekstom Beograda. Prema mišljenju brojnih arhitekata, ovaj projekat, usmeren pre svega na spektakl i komercijalni efekat, ne odražava duh beogradske urbane kulture.

Ne oslanja se ni na arhitektonsku poetiku beogradskog akademizma, niti na nasleđe socijalističkog modernizma Novog Beograda, već preuzima globalni international style, savremeni internacionalni pravac koji gotovo isključivo favorizuje staklo i metal, bez ikakvih lokalnih ili istorijskih referenci.

Terazije kao Times Square Beograda

U svetlu sve izraženijeg raskoraka između savremene gradnje i istorijskog ambijenta centralnih gradskih zona Beograda, formiranje stručnog tela za kontrolu arhitektonskih smernica u užem centru čini se nužnim. Takvo telo, sastavljeno od arhitekata i istoričara umetnosti, moglo bi nadzirati nove projekte i imati ovlašćenja da odbije ili uslovi gradnju koja nije primerena istorijskom urbanom jezgru glavnog grada.

Kada šetate Terazijama u Beogradu, teško je ne primetiti Palatu „Albanija“, zgradu koja je decenijama bila simbol moderne arhitekture glavnog grada. Zanimljivo je da je pre Drugog svetskog rata postojao projekat za Mitićevu palatu, koja je trebalo da se gradi na drugoj lokaciji, ali nikada nije realizovana. Ipak, kada pogledamo crteže Mitićeve palate, jasno je koliko podseća na Palatu „Albanija“ i omogućava nam da zamislimo kako bi „Albanija“ izgledala da je imala još nekoliko spratova.

U tekstu Milice Ceranić o istoriji ove zgrade, navodi se da je arhitekta Ivan Zdravković još davno primetio da „Albanija“ deluje pomalo neskladno, kao da joj nešto nedostaje na vrhu. Mogućnost nadogradnje Palate „Albanija“ razmatrana je krajem osamdesetih godina, kada je arhitekta Branko Bon izradio plan za dodavanje nekoliko spratova kako bi se zgrada učinila „gracioznijom i manje zdepastom“.

Možda bi, uz pažljivo planiranje i poštovanje pravila zaštite, njena nadogradnja mogla da joj povrati raniju dominaciju, narušenu izgradnjom okolnih objekata sa većim brojem etaža tokom druge polovine 20. veka i doprinese drugačijem, savremenom utisku Terazija kao urbanog trga u Beogradu, nalik atmosferi užurbanih svetskih trgova.

Zašto Beograd nije grad za bicikliste – i zašto bi to morao da bude

Pitanje saobraćaja i mobilnosti i dalje je jedno od ključnih nerešenih urbanih problema u prestonici. Odsustvo razvijene biciklističke infrastrukture u Beogradu, zajedno sa opterećenim javnim prevozom, prepoznaje se kao jedan od faktora koji doprinose saobraćajnim gužvama i povećanom nivou aerozagađenja. Uvođenje bezbednih, fizički odvojenih biciklističkih staza u Beogradu ne bi samo povećalo sigurnost učesnika u saobraćaju, već bi i podstaklo širu upotrebu bicikla kao prevoznog sredstva.

U Sevilji je nakon izgradnje mreže fizički odvojenih biciklističkih staza broj biciklističkih vožnji porastao za više od 400%, dok je rizik od saobraćajnih nezgoda po vožnji smanjen za oko 60%. U prestonici, gde biciklisti često voze po trotoarima zbog nedostatka prostora na kolovozu, sve je izraženija potreba za planskom izgradnjom bezbednih i odvojenih biciklističkih staza.

U centralnim gradskim zonama Beograda, velike gužve često izazivaju vozila parkirana na trotoarima i hroničan nedostatak garaža u Beogradu, dok su pešačke površine svedene na svega nekoliko ulica – poput Knez Mihailove, Obilićevog i Topličinog venca.

Stručnjaci godinama ukazuju na potrebu za širenjem pešačkih zona u Beogradu, što je odavno standard u uređenim evropskim metropolama. Kosančićev venac, najstariji sačuvani ambijentalni prostor Beograda, umesto da funkcioniše kao pešačka zona i atraktivna turistička lokacija, prepušten je saobraćajnom haosu i svakodnevno zagušen parkiranim automobilima.

Ulaganje u infrastrukturu za održivu mobilnost više nije samo pitanje urbanističkog razvoja, već i javnog zdravlja i dugoročne održivosti grada

Pariz je nedavno sproveo referendum kojim je odobreno postepeno zatvaranje 500 dodatnih ulica za saobraćaj i smanjenje parkinga za 10%, čime se značajno redukuje prisustvo automobila u užem gradskom jezgru. Istovremeno, gradska uprava Pariza ulaže sredstva u stvaranje novih parkova i proširenje zelenih zona u gradskim sredinama, uz snažan apel javnosti da se ulice ravnopravnije dele i prilagode potrebama pešaka i biciklista.

Pored unapređenja bezbednosti i dostupnosti za pešake i bicikliste, razvoj nove infrastrukture ima i veliki ekološki značaj. Promovisanje alternativnih vidova mobilnosti, poput biciklizma i pešačenja, direktno doprinosi smanjenju broja automobila u saobraćaju, što vodi ka manjoj emisiji štetnih gasova koji ozbiljno ugrožavaju kvalitet vazduha u Beogradu.

Gradovi koji su sistematski ulagali u pešačke zone i biciklističke staze, poput Kopenhagena i Amsterdama, beleže značajno niže nivoe zagađenja i viši kvalitet života svojih građana. U kontekstu sve češćih epizoda sa prekomernim aerozagađenjem u Beogradu, ulaganje u infrastrukturu koja podstiče održivu mobilnost više nije samo pitanje urbanističkog razvoja, već i javnog zdravlja i dugoročne održivosti grada.

Energetska efikasnost i urbana održivost u Beogradu

• nZEB i ZEB standardi: EU pravila i pozicija Srbije

Energetska efikasnost je jedan od stubova klimatske i energetske politike Evropske unije. Prema revidiranoj Direktivi o energetskim svojstvima zgrada (EPBD), sve nove zgrade u EU moraju ispunjavati standarde gotovo nulte potrošnje energije (nZEB), dok se postojeće zgrade moraju postepeno renovirati kako bi se smanjila njihova potrošnja energije i emisije štetnih gasova.

U okviru paketa „Fit for 55“ dodatno su pooštreni klimatski ciljevi: predviđeno je da do 2030. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte budu smanjene za najmanje 55% u odnosu na nivoe iz 1990. godine, pri čemu se očekuje značajan doprinos sektora građevine.

Standardi gotovo nulte potrošnje energije još nisu precizno definisani na nacionalnom nivou

Pored toga, nova verzija EPBD direktive predviđa da, počevši od 1. januara 2028. godine, sve novoizgrađene javne zgrade moraju biti u skladu sa standardom zgrada sa nultom emisijom (ZEB). Od 1. januara 2030. godine, ovaj zahtev će se primenjivati i na sve nove zgrade – kako stambene, tako i nestambene.

Zgrade sa nultom emisijom moraju imati izuzetno visoke energetske performanse, ne smeju proizvoditi emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva na samoj lokaciji, a preostala energetska potrošnja mora biti u potpunosti pokrivena iz obnovljivih izvora energije (na lokaciji objekta, iz njegove okoline ili putem sistema daljinskog grejanja i hlađenja).

Srbija, kao članica Energetske zajednice i zemlja kandidat za članstvo u EU, ima obavezu da postepeno uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim propisima. Međutim, standardi gotovo nulte potrošnje energije još uvek nisu precizno definisani na nacionalnom nivou, a nijedna javna zgrada u Srbiji još uvek nije izgrađena po nZEB standardu.

• Nacionalni projekat skoro nulte potrošnje energije: Beograd među gradovima učesnicima

Projekat „Zgrade skoro nulte energije u Srbiji“, pokrenut krajem 2023. godine, ima ukupan budžet od 77,68 miliona evra – 50 miliona evra od koncesionog zajma KfW-a i 27,68 miliona evra bespovratnih sredstava (EU, nemačka vlada, REEP i IPA fondovi). Projekat obuhvata tri komponente: energetsku sanaciju oko 35 javnih zgrada, postavljanje solarnih panela na oko 125 objekata i pilot izgradnju 1–2 zgrade prema nZEB standardu.

Realizacija traje do februara 2026, uz očekivano smanjenje potrošnje energije za najmanje 40% i ukupnu redukciju emisija CO₂ od oko 11.750 tona godišnje (6.900 t kroz sanaciju + 4.850 t putem solarnih panela). Do sada su formirani timovi i radne grupe za izbor objekata, a očekuje se raspisivanje javnih poziva i početak konkretnih radova tokom 2025. godine. Lokacije i tipovi nZEB objekata još uvek nisu javno objavljeni, što ukazuje da je ta komponenta i dalje u fazi pripreme.

• Međunarodna podrška za energetsku efikasnost: 30 javnih objekata u Beogradu u procesu sanacije

Tokom 2024. godine u Beogradu su započeta dva velika projekta energetske obnove javnih zgrada, ukupne vrednosti preko 50 miliona evra.

Prvi obuhvata sanaciju 26 državnih objekata – uključujući Palatu Srbije i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – uz podršku Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) i UNDP-a, s planiranim završetkom do 2027. godine. Radovi podrazumevaju zamenu stolarije, toplotnu izolaciju, LED osvetljenje i druge mere energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije, što bi trebalo da smanji potrošnju energije za 36–50%, emisiju CO₂ za oko 45% i donese prosečnu godišnju uštedu od 10.000 evra po objektu.

Paralelno se realizuje i projekat „EU i EBRD za energetsku efikasnost u Beogradu“ koji obuhvata četiri gradske ustanove – Gradsku biblioteku, Studentsku polikliniku, Studentski stacionar i Zavod za urgentnu medicinsku pomoć. EU je obezbedila 11 miliona evra bespovratnih sredstava, a EBRD dodatnih 5 miliona evra kredita. Slične mere sanacije trebalo bi da dovedu do ušteda energije od 46–86% i smanjenja emisija CO₂ za 41–74%. Tender je objavljen u maju 2023, a radovi su počeli u maju 2024. godine, sa planiranim završetkom do 2026. godine.

• Beograd bez Fonda, ali sa privremenim rešenjima za obnovu stambenih zgrada

U Srbiji je preko 85% postojećih stambenih zgrada i dalje energetski neefikasno. Ranije najavljivani gradski fond za unapređenje energetske efikasnosti – zamišljen da pokriva zamenu stolarije, izolaciju fasada i modernizaciju sistema grejanja – nikada nije zaživeo u predviđenoj formi. Umesto toga, Grad Beograd je primenio alternativni model: periodični javni pozivi za dodelu subvencija za radove, odnosno krediti za stambene zajednice.

Ipak, za dugoročno rešavanje problema dotrajalih zgrada, održiviji bi bio upravo fond zasnovan na revolving principu – inicijalno finansiran iz budžetskih i donatorskih sredstava, a potom dopunjavan otplatama korisnika putem Infostana, čime bi se sredstva kontinuirano reinvestirala u nove projekte. Takav model omogućio bi stabilan, transparentan i samoodrživ sistem finansiranja, sa znatno manjim rizikom od zloupotreba u poređenju sa aktuelnim modelima subvencija i pojedinačnih kredita.

Fond za unapređenje energetske efikasnosti postoji kao zakonski i strateški okvir, ali još nije u potpunosti institucionalizovan

Na nacionalnom nivou, Fond za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji postoji kao zakonski i strateški okvir, ali još uvek nije u potpunosti institucionalizovan niti funkcioniše kao samostalna operativna institucija. Sredstva za energetsku efikasnost trenutno se obezbeđuju kroz druge mehanizme – poput javnih poziva Ministarstva rudarstva i energetike, lokalnih programa sufinansiranja i međunarodnih projekata.

Ipak, očekuje se da će fond u budućnosti biti formalno uspostavljen i početi da funkcioniše u punom kapacitetu, u skladu sa evropskim standardima i ciljevima održivog razvoja.

Neiskorišćeni potencijal reka: Beograd i dalje bez sistema za prečišćavanje otpadnih voda

Revitalizacija reka i otvaranje pristupa obalama Save i Dunava za rekreaciju značajno bi unapredili kvalitet života i povećali turističku privlačnost Beograda. Mnogi evropski gradovi svoje nekada zapuštene rečne obale pretvorili su u uređene javne prostore – poznat je primer Madrida, koji je zatrpavanjem autoputa duž obale stvorio park „Madrid Río“, deset kilometara zelene oaze sa stazama, sportskim terenima, igralištima i čak peščanim plažama uz reku Manzanares.

U julu 2025. Pariz je prvi put od 1923. zvanično otvorio Senu za kupanje, nakon čišćenja vrednog 1,4 milijarde evra sprovedenog pred Olimpijske igre 2024. godine.

Zagreb, Budimpešta i Prag već su izgradili ili modernizovali velika postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda, dok Beograd i dalje preko stotinu direktnih ispusta nesmetano sprovodi kanalizaciju u Savu i Dunav – bez ikakvog prečišćavanja. Procene pokazuju da bi za kompletan sistem kanalizacionih kolektora i izgradnju pet postrojenja za preradu otpadnih voda bilo potrebno najmanje 1 do 1,5 milijardi evra.

Država je krajem 2021. potpisala komercijalne ugovore sa kineskom firmom CRBC vredne 3,2 milijarde evra

Iako je izgradnja glavnog postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu obuhvaćena nacionalnim programom „Čista Srbija“, način finansiranja i tačan obim radova još uvek nisu jasno definisani.

Zvanični izvori potvrđuju da su se za projekte poput beogradskog postrojenja za preradu otpadnih voda razmatrale i EU donacije (koje Srbija koristi, ali prema dostupnim izveštajima i procenama nadležnih institucija, nisu dovoljne za potrebe ovakvih ulaganja), te da je država umesto toga krajem 2021. potpisala komercijalne ugovore sa kineskom firmom CRBC vredne 3,2 milijarde evra (finansirane kineskim kreditom) za program „Čista Srbija“, radi izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 65 opština na 73 lokacije širom zemlje, uključujući i delove Beograda.

Manjak zelenih površina: Beograd ne zadovoljava preporuke Svetske zdravstvene organizacije

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Beograd ima manjak zelenih površina po stanovniku u odnosu na preporučene standarde. Ova situacija ističe važnost sistemskog urbanog planiranja i potrebu za formiranjem novih parkova i zelenih zona, ali i za redovnijim i kvalitetnijim održavanjem postojećeg zelenila. Umesto trenutne ad-hoc prakse, neophodan je dugoročni pristup koji bi omogućio povećanje zelenila po stanovniku i unapređenje kvaliteta života u glavnom gradu.

U Beogradu se beleži opadajući trend zelenih površina po stanovniku – za ceo grad se procenjuje između 14 i 20 m² po osobi, dok u centralnim opštinama poput Vračara taj broj pada na svega 2 do 3 m². To je višestruko ispod minimuma od 9 m² po osobi, koliko preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a još dalje od njenog idealnog standarda od 50 m² po osobi.

Zaboravljeni planovi Malog Kalemegdana

Već krajem 19. veka, stručnjaci su planirali da Beogradska tvrđava postane uređen gradski park sa atrakcijama. Prvi javni konkurs za park na Kalemegdanu održan je 1898. godine, a pobedničko rešenje arhitekte Dimitrija T. Leka predviđalo je uvođenje veštačkih vodenih površina u Mali Kalemegdan. Leko je projektovao malo jezero (koje je nazvao „ribnjak“) i potok sa vodopadom pored dečjih igrališta.

Zahvaljujući tome, park je u prvim decenijama 20. veka bio prava atrakcija – grad je imao poseban vodovodni sistem sa savskom vodom za navodnjavanje i punjenje jezerceta. Ipak, vodene površine su nestale izgradnjom Beogradskog zoološkog vrta 1936. godine.

Navodno su pojedini ljubitelji istorijskog nasleđa Beograda, povodom 120‑godišnjice izrade prvog plana parka Kalemegdan, predložili obnovu potočića sa vodopadom i jezercetom kao turističke atrakcije. Ipak, sudbina ove inicijative za sada nije poznata.

Ono oko čega su Beograđani uglavnom saglasni jeste da Kalemegdan treba da bude oslobođen svih suvišnih i improvizovanih objekata koji narušavaju njegov kulturno-istorijski ambijent, poput štandova sa suvenirima, privremenih kioska i ugostiteljskih bašti, koji su se vremenom namnožili po platoima tvrđave. Uklanjanje tih sadržaja omogućilo bi posetiocima autentičniji i neometan doživljaj ovog značajnog kulturnog dobra.

Stanovanje i socijalna politika

Za razliku od Beča, u kojem čak 62% građana živi u subvencionisanim stanovima sa zakupninama nižim od tržišnih, Beograd gotovo da nema relevantan gradski stambeni fond. Troškovi zakupa i cene stanova u Beogradu dostigli su nivoe nesrazmerne lokalnim primanjima. Stručnjaci ukazuju da bi izgradnja socijalno pristupačnih stanova značajno doprinela ublažavanju stambene krize, naročito među mladima i studentima. Dok Beč svake godine ulaže oko 600 miliona evra u izgradnju stanova, stabilizujući tržište nekretnina na duži rok, Beograd u tu svrhu izdvaja tek simbolične iznose.

U tom kontekstu, model javno-privatnog partnerstva (JPP) može biti delotvorno rešenje za izgradnju studentskih domova i ublažavanje hroničnog nedostatka studentskog smeštaja. Takav model uspešno je primenjen u Nikšiću, Crna Gora, gde je izgrađen studentski dom putem JPP ugovora. Slični projekti razmatraju se i širom zapadnog Balkana.

Budžet i finansijski izazovi

Budžet grada Beograda za 2025. godinu iznosi oko 1,6 milijardi evra. S obzirom na približno 1,68 miliona stanovnika administrativne teritorije Beograda, to iznosi oko 950 evra po stanovniku godišnje. Za poređenje, grad Beč je u istom periodu planirao budžet od oko 19,8 milijardi evra; podeljeno na oko 2,03 miliona stanovnika, to je približno 9.800 evra po stanovniku. Pariz je usvojio budžet od 11,3 milijarde evra za 2025, što za oko 2,05 miliona stanovnika iznosi oko 5.500 evra po stanovniku.

U Srbiji lokalne samouprave primaju deo poreza na dohodak građana (PDG) – pretežno poreza na zarade – po prebivalištu građana. Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, gradovima od 2016. godine pripada 77% poreza na zarade, dok gradu Beogradu pripada 66%. Ranije su ti procenti bili viši. Ovo znači da Beograd raspolaže sa 66% prihoda od poreza koji se generišu na njegovoj teritoriji. Drugi delovi PDG (samostalne delatnosti, poljoprivreda itd.) pripadaju lokalnim budžetima u punom iznosu.

Vreme je da se razmotre reforme javnih finansija i fiskalne politike

Nasuprot tome, porez na dodatu vrednost (PDV) u Srbiji u potpunosti pripada republičkom budžetu, što znači da lokalne vlasti ne dobijaju direktan deo prihoda od PDV-a. Sredstva lokalnim samoupravama dodeljuju se kroz opšte (nenamenske) transfere, a ne kroz direktnu podelu PDV prihoda. U praksi, Beograd zbog toga ne može da računa na stabilan priliv sredstava od PDV-a, za razliku od zemalja poput Austrije, gde lokalne samouprave dobijaju deo PDV-a, što predstavlja značajan deo njihovih budžeta.

Imajući u vidu navedene okolnosti i upoređujući budžetske kapacitete koje imaju drugi evropski gradovi, čini se da je vreme da se razmotre reforme javnih finansija i fiskalne politike, kako bi grad Beograd raspolagao većim sredstvima i mogao da realizuje mnoge strateški važne projekte – uključujući i one koji doprinose daljem razvoju Beograda kao zelenog i održivog grada.

Može li Beograd uhvatiti korak sa Evropom u održivom razvoju?

Razvoj Beograda u duhu modernih evropskih gradova moguć je samo uz dugoročno planiranje, jasnu viziju i jasno postavljene prioritete, a ne kroz kratkoročne odluke i česte promene pravca. Funkcionalniji urbani razvoj Beograda podrazumeva veći gradski budžet, racionalnije trošenje sredstava i usklađeno sprovođenje urbanističkih projekata.

Istovremeno, Grad mora raditi na revitalizaciji starih gradskih jezgara, širenju pešačkih zona, razvoju biciklističke infrastrukture, izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i postepenoj implementaciji „bečkog modela“ socijalne stanogradnje. Sve to zahteva čvrstu političku volju, strateško upravljanje i aktivno uključivanje stručnjaka i građana.

Iskustva gradova poput Beča i Pariza jasno pokazuju da takav razvoj, iako zahtevan u pogledu javnih ulaganja, donosi višestruke koristi.

Od gradskih vlasti i šire javnosti zavisi kako će se Beograd dalje razvijati: od vlasti se očekuju odgovorne odluke, a od građana spremnost na inicijativu i aktivno učešće u razvojnim procesima. Vreme nije saveznik – svaka odluka koja se donese danas oblikuje Beograd kakav ćemo imati sutra.