Solar u junu prvi put izbio na prvo mesto u EU po proizvodnji struje

Solar je u junu 2025. prvi put bio najveći izvor električne energije u Evropskoj uniji, prestigavši nuklearke. U maju i junu su fotonaponska postrojenja i vetroparkovi oborili brojne nacionalne rekorde, gurnuvši udeo termoelektrana na ugalj na najniži nivo do sada.

Solar je prošlog meseca u EU postigao istorijski rezultat, budući da je prvi put ostvario najveću proizvodnju električne energije od svih izvora, a zabeleženi su i mnogi rekordi po državama, po podacima koje je preneo Ember. Vetroelektrane su nastupile snažno, pa im je učinak u maju i junu bio najjači do sada za ta dva meseca, naveo je ovaj nezavisni institut.

Fotonaponski sistemi su u junu generisali 22,1 odsto struje u EU, 45,4 teravat-sata, više nego ijedan drugi izvor. U apsolutnom smislu, godišnji porast je iznosio 22 procenta. Nuklearne elektrane su skliznule na drugo mesto, sa 21,8 odsto ili 44,7 teravat-sati, a sledi vetar: 15,8 procenata odnosno 32,4 teravat-sata.

Velika prilika sada leži u postavljanju baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS) i uvođenju rešenja za fleksibilnost, kako bi upotreba električne energije iz obnovljivih izvora mogla da se proširi na jutro i veče, što su doba dana kada fosilna goriva i dalje diktiraju visoke cene struje, objasnio je Emberov viši analitičar za energetiku Kris Roslou.

Barem trinaest zemalja EU zabeležilo rekordnu proizvodnju u fotonaponskim sistemima

Solarni kapacitet raste snažno i konstantno u najvećem delu Evrope, pa je proizvodnja u takvim postrojenjima u junu bila najviša u istoriji u barem 13 zemalja EU. Među njima su Bugarska, Hrvatska, Grčka, Slovenija i Rumunija, sve članice tog bloka u regionu na koji je Balkan Green Energy News usredsređen izuzev Kipra. Ali za tu ostrvsku državu nije bilo podataka za minulih par meseci.

Električna energija iz vetroelektrana je i u maju i junu činila rekordnih 16,6 odsto (33,7 teravat-sati) odnosno 15,8 procenata (32,4 teravat-sata

Silovit učinak fotonaponskih sistema je doprineo zadovoljavanju veće potražnje, uzrokovane toplotnim talasima koji su krajem meseca pritisnuli kontinent, stoji u izveštaju.

Vetroelektrane su dale 16,6 odsto (33,7 teravat-sati) struje u EU u maju, a 15,8 procenata (32,4 teravat-sata) u junu. To su bili rekordno visoki nivoi za oba ta meseca. Inače, uslovi za rad vetroturbina su u prvom delu godine bili relativno slabi. Zatim su se popravili i bili najzaslužniji za skok, ali i kapacitet se u prethodnih godinu dana stalno uvećavao. Pušteno je u rad nekoliko velikih vetroelektrana na moru.

Udeo uglja na rekordno niskom nivou

Budući da je proizvodnja zelene struje u junu bila visoka, smanjile su se potrebe za radom termoelektrana na ugalj. Njihovi troškovi su znatno veći, i to pogotovo oni na ime dozvola za emisije ugljen-dioksida. Ipak, učešće fosilnih goriva je u prvoj polovini godine uvećano.

Udeo uglja je u junu iznosio 6,1 odsto, a proizvodnja 12,6 teravat-sati, u poređenju sa 8,8 procenata iz istog meseca prošle godine.

U Nemačkoj i Poljskoj se proizvodi ubedljiva većina električne energije iz uglja u EU. Zajednički udeo im je u junu iznosio 79 procenata. Ali na unutrašnjem planu je pao na rekordno nizak nivo. Nemačka je iz uglja dobila samo 12,4 odsto električne energije, 4,8 teravat-sati, a Poljska 42,9 odsto odnosno 5,1 teravat-sat. Udeo uglja je oslabio na rekordno nisku razinu i u Češkoj (17,9 odsto), Bugarskoj (16,7), Danskoj (3,3) i Španiji (0,6 procenata), koja planira da već ove godine potpuno eliminiše to čvrsto gorivo.

Pomoću fosilnih goriva je u junu proizvedeno 23,6 odsto (48,5 teravat-sati) električne energije. To je bilo samo malo iznad rekordno niskih 22,9 odsto iz maja prošle godine.

Ipak, učinak fosilnih goriva je u prvih šest meseci bio 13 odsto jači (za 45,7 teravat-sati) nego u istom periodu 2024, najviše usled skoka od 19 odsto u gasnim elektranama, ili za 35,5 teravat-sati. Period su obeležili slabiji rezultati hidroelektrana usled suše i pomenuti nedostatak vetra, kao i porast potražnje.

Potražnja za električnom energijom je nastavila uspinjućom putanjom. EU je u prvoj polovini 2025. potrošila 1,31 petavat-sat ili 2,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine.