Interesovanje za balkonske solarne elektrane u naglom porastu po celoj Evropi

Balkonske solarne elektrane postaju sve popularnije rešenje za proizvodnju električne energije u domaćinstvima širom Evrope. U Nemačkoj se njihov broj udvostručio u roku od godinu dana i danas ih ima oko milion. U poslednje vreme, njihova primena postaje sve popularnija i u Sloveniji, gde ih je za sada registrovano 742.

Jedan ili dva solarna panela, mikroinverter i priključni kabl su sve što sadrži balkonska solarna elektrana. Dokle god snaga balkonske elektrane nije prevelika, njena instalacija ne zahteva građevinske radove ni dozvole od komšija, upravnika ili drugih institucija, kao ni profesionalnog instalatera. Paneli se postavljaju na ogradu balkona, fasadu ili drugu odgovarajuću površinu. Ceo sistem se jednostavno priključuje u postojeću kućnu utičnicu.

Uređaj proizvodi struju koja direktno napaja uređaje poput frižidera, računara ili televizora. Višak proizvedene energije odlazi u mrežu. Balkonski solarni uređaji su posebno pogodni za stanare stambenih zgrada, jer im pruža mogućnost da pokriju deo potreba za električnom energijom i time smanje račune za struju.

Pristupačna cena i jednostavnost instalacije motivisali su veliki broj građana u Sloveniji da instaliraju balkonske elektrane. Iako su krovne solarne elektrane izuzetno popularne, mnogi ljudi ne mogu da ih priušte, jer početna investicija, uprkos subvencijama, iznosi nekoliko hiljada evra.

Cene balkonske solarne elektrane od 600 vati iznosi od 400 do 500 evra

Cene balkonske solarne elektrane u Sloveniji snage 600 vati, koliko je propisano ograničenje, iznosi od 400 do 500 evra. Budući da nema dodatnih troškova za instalaciju, cela investicija je ograničena samo na kupovinu opreme.

Prema podacima operatora slovenačke prenosne i distributivne mreže ELES, do sada je registrovano 742 mini elektrane ovog tipa. Prosečno godišnje sunčevo zračenje, prema podacima Agencije za životnu sredinu Slovenije (ARSO), iznosi između 950 i 1.150 kilovat-sati. Balkonska solarna elektrana snage 600 vati može godišnje da proizvede približno 690 kilovat-sati električne energije, dovoljno da pokrije oko 15 odsto potrošnje prosečnog slovenskog domaćinstva, piše portal Naš stik.

Međutim, treba napomenuti da na stvarnu proizvodnju utiču mnogi faktori, kao što su orijentacija i nagib panela, osenčenost i lokalni vremenski uslovi.

Ušteda zavisi od toga koliko vlasnici pomoćne elektrane troše struje. Mehanizam neto merenja ne obuhvata ove uređaje, pa nema kompenzacije: sva proizvedena energija koja se ne potroši, ide u mrežu bez naknade.

U Nemačkoj je preko milion balkonskih solarnih elektrana

Nemačka broji najviše balkonskih solarnih elektrana u Evropi. Prema dostupnim podacima, do sada ih je registrovano 975.582. Međutim, javni registri kasne sa obradom i po nekoliko dana ili nedelja, pa se smatra da je brojka od milion već premašena, procena je Nemačke solarne asocijacije (BSW).

Takođe, uslovi u Nemačkoj su znatno bolji nego u Sloveniji. Dozvoljena snaga priključnih elektrana u Nemačkoj iznosi 800 vati, a pokrajine su uvele subvencije za ove sisteme.

U slovenačkom Ministarstvu za životnu sredinu, okolinu i energiju kažu da je granica od 600 vati postavljena zbog ograničenja u unutrašnjim instalacijama kuća i stanova, i da bi veća snaga mogla da preoptereti uređaj i izazove pregrevanje i rizik od požara. Takođe, poručili su da trenutno ne planiraju subvencije.

Solarni paneli na balkonima menjaju izgled gradova

„Dok su solarni paneli na krovovima dugo bili standard u stambenim područjima, solarni bum sada sve više menja izgled gradova kroz instalacije na balkonima. Sve širi slojevi stanovništva imaju koristi od upotrebe solarne energije“, rekao je direktor BSW-a Karsten Kernig.

Da će broj ovih mini elektrana nastaviti da raste u Nemačkoj nagoveštavaju i rezultati istraživanja koje je naručio BSW. Osam odsto stanovništva planiralo je da ove godine kupi priključnu solarnu elektranu, dok devet odsto ispitanika razmišlja da to učini kasnije.

Od početka godine zaključno sa aprilom, u rad je pušteno oko 135.000 uređaja, što je 36 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Pritom se u Nemačkoj ovi fotonaponski pogona prodaju i u kompletu s baterijama. Udeo kombinovanih sistema se sa 20 odsto iz 2023. popeo ove godine na 40, preneo je ESS News.

To je delimično rezultat pada cena baterijskih uređaja, ali i sve veće težnje korisnika da što više povećaju potrošnju i izbegnu ograničenja pri predaji struje u mrežu.