Institucije EU dogovorile pojednostavljenje CBAM-a – nema odlaganja početka naplate

Savet Evropske unije je postigao sporazum u načelu s pregovaračima iz Evropskog parlamenta o predlogu Evropske komisije da se pojednostavi sistem CBAM za naplatu prekogranične takse na emisije ugljen-dioksida. Početne tarife, koje bi svake godine bile povećavane do izjednačavanja sa cenom iz mehanizma EU ETS, stupiće na snagu 1. januara. Po svemu sudeći, administracija u Briselu nema nameru da razmotri mogućnost odlaganja datuma, iako treće zemlje i kompanije u njima koje izvoze u EU, a pogotovo sektor proizvodnje i prenosa električne energije, imaju poteškoće u prilagođavanju novom sistemu.

Poljsko predsedništvo Savetom EU i pregovarači i pregovaračice iz Evropskog parlamenta načelno su dogovorili jednu od celina zakonodavnog paketa nazvanog Omnibus 1: uredbu koja će pojednostaviti i pojačati Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).

Cilj datih mera je da olakšaju usklađivanje s novim sistemom, a da ne budu ugroženi klimatski ciljevi kojima on teži. Navedena dva tela koja su uobličila glavne postavke zakona saopštila su da će on smanjiti regulatorno i administrativno opterećenje, kao i troškove za kompanije u EU, od čega ponajviše za mala i srednja preduzeća (MSP-ove).

CBAM je alatka za ujednačavanje cene koja se plaća po toni emisija ugljenika za robu proizvedenu u EU, u okviru Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS), sa budućim nametom na određena dobra iz uvoza. Svrha mu je, kako je navedeno, i da ohrabri zemlje van 27-članog bloka da pojačaju svoje klimatske ambicije.

Zasad bez olakšica za zemlje u susedstvu EU

Važno je napomenuti da takozvanim trećim zemljama, uključujući Zapadni Balkan i Tursku, i tamošnjim kompanijama koje izvoze cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, električnu energiju i vodonik u EU, curi vreme pre uvođenja naplate 1. januara sledeće godine. Da bi dobile izuzeće, njihove vlasti prvenstveno treba da uvedu vlastite sisteme za naplatu ispuštenih količina gasova s efektom staklene bašte.

ENTSO-E je zatražio jednogodišnje odlaganje uvođenja početnog nameta za električnu energiju

Evropska mreža operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) je prošle sedmice ukazala na više protivrečnosti u delu CBAM-a koji pokriva taj sektor. Predložila je Evropskoj komisiji da prelazni period produži za 12 meseci, do 1. januara 2027. godine. S obzirom na sadržaj novog sporazuma, nema političke volje za odlaganje uvođenja naplate.

Štaviše, Evropska komisija početkom 2026. treba da proceni da li da proširi obuhvat na druge sektore koje pokriva ETS, kao i da predstavi mere za pomoć izvoznika dobara u CBAM-u koji su u opasnosti od curenja iliti propuštanja ugljenika (carbon leakage). To je pojava da kompanije sa sedištem u EU sele svoju ugljenično intenzivnu proizvodnju u zemlje s manje strogom klimatskom politikom, odnosno da se domaći proizvodi u EU zamenjuju uvoznima koji su ugljenično intenzivniji.

EU je propisala da će tarife povećavati svake godine, dok na početku 2034. ne dostignu nivo u EU ETS-u.

Pojačavanje konkurentnosti EU

Evropska komisija je u februaru objavila da će mere koje je predložila doneti uštede od ukupno 6,3 milijarde evra.

„Pojednostavljivanje je glavni prioritet poljdkog predsedavanja. Današnji načelni sporazum s parlamentom je još jedan korak ka umanjivanju administrativnog opterećenja za naše kompanije i daljem pojačavanju konkurentnosti EU“, izjavio je o dogovoru sa zakonodavcima poljski ministar za Evropsku uniju Adam Šlapka.

Navedene krovne institucije su zadržale ključne komponente predloga komisije, objašnjavaju u Savetu EU. U skladu sa zadatim pristupom de minimis, dakle izostavljajući sve za šta se smatra da nije suštinski važno, stiže još veće izuzeće od obaveza za uvoznike koji ne premaše jedinstveni prag od 50 tona godišnje. Predstojeća revizija uredbe bi im takođe omogućila da u ranoj fazi izbegnu poremećaje, jer će moći da nastave sa uvozom i dok čekaju registraciju u sistemu CBAM.

Savet EU je objasnio da i nadležni ministri država članica, koji ga čine, i evroparlamentarci moraju zvanično da usvoje izmene da bi one stupile na snagu, a da se to očekuje najkasnije u septembru.

Evropski parlament je istakao da će 90 odsto uvoznika dobiti izuzeće, a da će 99 odsto emisija CO2 iz uvoznog gvožđa, čelika, aluminijuma i cementa ostati pokriveno.

According to the European Parliament, 90% of importers would be exempted and 99% of CO2 emissions from iron, steel, aluminium and cement imports are still covered.