Više ljudi strada od ekstremnih vrućina, nego od poplava, zemljotresa i uragana zajedno

Skoro pola miliona ljudi širom sveta izgubi život svake godine od posledica ekstremnih vrućina, što je više smrtnih slučajeva nego što izazovu poplave, zemljotresi i uragani, saopštila je osiguravajuća kuća Swiss Re u izveštaju SONAR za 2025. godinu.

Podaci o smrtnim slučajevima deo su nedavnih istraživanja, kaže švajcarska kompanija Swiss-Re, koja naglašava da primetni porast ekstremnih vrućina ovu vremensku nepriliku svrstava među najvažnije rizike.

Studija ističe kako ova opasnost prevazilazi ljudske žrtve, i ima brojne efekte u industrijama kao što su energetika i telekomunikacije.

“Ekstremne vrućine su se ranije smatrale ‘nevidljivom opasnošću’ jer uticaji nisu toliko očigledni kao kod drugih prirodnih opasnosti“, kaže Žerom Hegeli, glavni ekonomista grupe Swiss Re. Sa jasnim trendom dužih, toplijih toplotnih talasa, važno je, kako je naglasio, da se detaljno analizira prava cena za ljudske živote, ekonomiju, infrastrukturu, poljoprivredu i zdravstveni sistem.

Oko 480.000 smrtnih slučajeva godišnje može pripisati ekstremno visokim temperaturama

Postoje jasni dokazi da se ekstremne vrućine sve  ozbiljnije, češće i dugotrajnije. U julu 2024. godine su zabeležena tri najtoplija dana ikada na Zemlji. Podaci govore, kako navodi Swiss Re, da su od šesdesetih godina prošlog veka toplotni talasi u SAD tri puta češći, skoro za ceo stepen topliji i traju ceo dan duže.

Ekstremni toplotni događaji mogu imati veliki uticaj na ljudsko zdravlje. Nedavni podaci pokazuju da se oko 480.000 smrtnih slučajeva godišnje može pripisati ekstremno visokim temperaturama, ističe Swiss re.

Toplotni stres, kako se dodaje, može dovesti do iscrpljenosti, toplotnog udara i otkazivanja organa, dok istovremeno pogoršava kardiovaskularne i respiratorne bolesti. Ljudi u poodmakloj životnoj dobi i trudnice su posebno ranjivi.

Niz industrija ranjiv na ekstremne toplotne talase

Toplotni talasi koji se poklapaju sa jakim vetrovima takođe mogu povećati verovatnoću šumskih požara. Swiss Re Institute navodi da su globalni osigurani gubici usled šumskih požara dostigli 78,5 milijardi dolara u periodu 2015–2024.

Izveštaj otkriva da je niz industrija ranjivo na ekstremne toplotne talase. Na primer, telekomunikaciona industrija se suočava sa značajnim rizicima od kvara sistema za hlađenje u data centrima ili oštećenja zemaljskih kablova.

Ekstremne vrućine će intenzivirati sudske slučajeve

Swiss re tvrdi da se korporacije i institucije suočavaju sa sudskim postupcima zbog neuspeha u ublažavanju šteta povezanih sa toplotom. U tužbi iz 2021. godine, osoba is SAD tražila je 52 milijarde dolara od kompanija za fosilna goriva za gubitke uzrokovane ekstremnim vremenskim događajima izazvanim klimatskim promenama, podseća švajcarska kompanija.

Ekstremne vrućine će, smatra, zbog toga intenzivirati sudske slučajeve, što će zauzvrat povećati broj zahteva za odgovornost osiguravača.

Ekstremne vrućine mogu takođe da pogoršaju druge rizike u nastajanju. Na primer, nove rizike kao što su toksične gljivice, koje uspevaju na višim temperaturama i mogu da napadnu ljudsko telo. Ali, i poznatije rizike, uključujući štetu na usevima i zahteve zaposlenih za naknadu štete zbog izloženosti ekstremnim toplotnim uslovima.

Povećanje incidenata povezanih sa veštačkom inteligencijom

Uz detaljno istraživanje ekstremnih vrućina, izveštaj SONAR za 2025. godinu bavi se nizom strukturnih rizika, kao što su rastuće nepoverenje u institucije, trendovi smrtnosti i rastući troškovi parnica.

Tako je uspon veštačke inteligencije doveo do odgovarajućeg povećanja povezanih rizika. Dokazi ukazuju na to da je broj incidenata povezanih sa veštačkom inteligencijom skočio za više od 60 odsto od 2023. do 2024. godine.

Trećina ovih incidenata bila je posledica kvara sistema veštačke inteligencije. Osiguravajuća industrija je, kako se navodi, na početku ciklusa razvoja proizvoda za rizike specifične za veštačku inteligenciju.