Marija Filipovska Jelčić, CMS: Šta donose novi energetski zakoni Severne Makedonije

Severna Makedonija je usvojila novi Zakon o energetici i pripremila novi Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije. Marija Filipovska Jelčić, vodeći pravni stručnjak u Severnoj Makedoniji i partner makedonske kancelarije CMS-a, objasnila je za Balkan Green Energy News novine u dva propisa, fokusirajući se na one važne za poslovnu zajednicu i investitore. Ukazala je i na izazove u sprovođenju projekata obnovljivih izvora energije, kao i na zakonska rešenja koja bi mogla da ih otklone.

Iako postupak izgradnje novih energetskih objekata, uključujući baterije, sada može biti zahtevniji, zbog uvođenja finansijskih garancija i zahteva za podnošenje projektnih inicijativa za uključivanje u godišnji plan izgradnje, očekuje se da će proces postati predvidljiviji i institucionalno podržaniji, smatra Marija Filipovska Jelčić.

Inače, ona je među deset najboljih pravnih savetnika u zemlji. Kroz rad na regulatornoj reformi, energetskoj tranziciji i restrukturiranju infrastrukture, Marija Filipovska Jelčić igra ključnu ulogu u oblikovanju otpornijeg i održivijeg energetskog pejzaža u Severnoj Makedoniji i regionu.

Koje su glavne novine u Zakonu o energetici?

Glavni cilj novog Zakona je usklađivanje makedonskog energetskog pravnog okvira sa Paketom čiste energije Evropske unije, tačnije sa Direktivom EU 2019/944 koja se fokusira na unutrašnje tržište i njegovu funkcionalnost, balansiranje, zagušenje i raspodelu prenosnih kapaciteta i liberalizaciju nacionalnih tržišta.

Novi Zakon uvodi brojne novine, ali bih se fokusirala na one koje mogu biti od interesa za poslovnu zajednicu i međunarodne i domaće investitore koji analiziraju makedonsko tržište za razvoj svojih projekata obnovljivih izvora energije.

Ključna reforma je uvođenje nove procedure za odobravanje izgradnje postrojenja za proizvodnju električne energije. U budućnosti, pravni osnov za izgradnju projekata obnovljivih izvora energije biće Godišnji plan izgradnje koji će usvajati Vlada na osnovu predloga Ministarstva energetike.

Ideja je da ovaj plan reguliše srednja i velika postrojenja za proizvodnju električne energije (kapaciteta iznad 1 MW), visokoefikasna kogeneraciona postrojenja, postrojenja za proizvodnju sintetičkih goriva i vodonika i sistema za skladištenje energije.

Novi režim odobravanja projekata uvodi garancije za izgradnju izračunate na osnovu instaliranog kapaciteta projekta

U ovim postupcima, investitori mogu zahtevati uključivanje svojih projekata u Godišnji plan podnošenjem inicijative, bez obzira da li je projekat planiran na javnom ili privatnom zemljištu. Ako se upravlja mudro, transparentno i efikasno, ovaj mehanizam bi trebalo da uvede novi, organizovaniji i sistematičniji pristup u razvoju ovih projekata.

Međutim, novi režim odobravanja projekata takođe uvodi garancije za izgradnju izračunate na osnovu instaliranog kapaciteta projekta koje investitori dostavljaju uz zahtev za odobravanje projekta, a čiji je cilj da se osigura realizacija projekta.

Iako ovaj pravni koncept već postoji u regionu, u Hrvatskoj i Srbiji, na primer, čini se da se u praksi pokazao problematičnim iz više razloga, ali uglavnom zato što ograničava ulazak na tržište i dodatno opterećuje projekat i investitore.

Zato očekujemo da će Vlada biti poslovno orijentisana i da će analizom postojeće prakse identifikovati glavne rizike za poslovnu zajednicu pre nego što dalje reguliše ovaj mehanizam u očekivanim podzakonskim aktima.

Zakon takođe uvodi skladištenje energije, agregaciju?

Da, još jedna značajna novina je prepoznavanje skladištenja energije kao posebne energetske aktivnosti. Nove odredbe definišu ko može da poseduje i upravlja skladišnim objektima i pojašnjavaju da je operatorima prenosnog i distributivnog sistema generalno zabranjeno komercijalno vlasništvo ili upravljanje njima.

Međutim, predviđeni su ograničeni izuzeci, kao što je korišćenje za balansiranje sistema ili kada regulator odobri pod strogim uslovima. Zakon takođe reguliše pristup i korišćenje skladišnih objekata, usklađujući okvir sa širim ciljevima energetske tranzicije i efikasnosti tržišta.

Konačna analiza novog pravnog okvira za energetiku moraće da se obavi kada budemo imali celu sliku

Dodaju se novi kriterijumi pouzdanosti i utvrđuje se okvir za potencijalne mehanizme kapaciteta, uključujući pravila prekograničnog učešća. Ukratko, novi Zakon o energetici, osim mehanizama za dan-unapred tržište, postavlja i osnovu za uvođenje unutardnevnog tržišta za operatore iz drugih zemalja, što će dodatno povezati tržište sa regionom i drugim zemljama.

Propis takođe uvodi mehanizam agregacije koji postoji u EU od 2023. godine, gde fizičko ili pravno lice može da kombinuje potrošnju više potrošača i/ili električnu energiju koju proizvodi više proizvođača za prodaju, kupovinu ili aukciju na bilo kom tržištu električne energije.

Treba napomenuti da će mnogi mehanizmi i instituti uvedeni novim Zakonom o energetici biti detaljnije regulisani kroz podzakonske akte koji se očekuju u narednih 9-18 meseci. Takođe, ove godine se verovatno očekuje i poseban novi zakon o obnovljivim izvorima energije koji će dodatno regulisati tržište obnovljivih izvora energije. Zato konačna analiza novog pravnog okvira za energetiku moraće da se obavi kada budemo imali celu sliku.

Kada očekujete usvajanje podzakonskih akata?

Novi Zakon u svojim završnim i prelaznim odredbama propisuje da se podzakonski akti koji se odnose na bezbednost snabdevanja energijom, upravljanje krizama, ulogu Regulatorne komisije za energetiku, licenciranje, nove energetske objekte, pristup mreži trećih strana i tržišta električne energije i gasa usvoje u roku od devet meseci od usvajanja.

S druge strane, podzakonski akti koji se odnose na energetske bilanse, statistiku, toplotnu energiju, sirovu naftu, naftne derivate, goriva za transport, upravljanje energetskim objektima i kontrolu kvaliteta električne energije bi trebalo da se usvoje u roku od 18 meseci od usvajanja.

Stoga očekujemo da će se podzakonski akti postepeno usvajati u ovim vremenskim okvirima, a neki bi mogli biti usvojeni čak i ranije, jer vidimo da Ministarstvo energetike i Vlada ulažu velike napore u tom pogledu. Dok se ne usvoje odgovarajući podzakonski akti, postojeći podzakonski akti iz prethodnog Zakona o energetici ostaće na snazi.

Koje nove odredbe imaju potencijal da naprave najveću razliku?

Kako je saopšteno, čini se da će novi režim odobravanja projekata i uvođenje Godišnjeg plana verovatno imati najveći uticaj.

Projekti sada moraju biti uključeni u Godišnji plan da bi ispunili uslove za odobrenje, što znači da investitori moraju da podnose inicijative do određenih rokova svake godine. Ovaj mehanizam bi mogao da poboljša transparentnost i organizaciju u procesu razvoja projekta, pod uslovom da se pažljivo sprovodi i da je zahtevana dokumentacija u skladu sa dobrom poslovnom praksom.

Ključna promena koja će napraviti razliku za investitore je uvođenje ranije pomenute garancije za izgradnju u iznosu od 25.000 evra po MW planirane instalirane snage, koja bi trebalo da bude izdata kao bankarska garancija ili depozit od strane investitora.

Garancija je uslov da projekat dobije dozvolu za izgradnju od Ministarstva energetike. Bankarska garancija se gubi ako investitori ne ispoštuju rokove za izgradnju ili proceduralne rokove. Konkretni uslovi za podnošenje, naplatu i vraćanje garancija biće regulisani podzakonskim aktima.

Takođe, da bi dobili dozvolu za izgradnju, investitori moraju prvo da završe postupak za dobijanje građevinske dozvole. Međutim, dozvola postaje pravno važeća tek nakon što se izda odobrenje za energetski objekat.

Novi zahtev nalaže instalaciju baterijskih sistema za skladištenje energije na nivou 20 odsto instaliranog kapaciteta elektrane

Za postrojenja koja koriste promenljive izvore energije (solar i vetar), novi zahtev nalaže instalaciju baterijskih sistema za skladištenje energije na nivou 20 odsto instaliranog kapaciteta elektrane (mereno kapacitetom invertora za solarne ili proizvodnih jedinica za vetroelektrane). Sistem za skladištenje mora da podržava pun ciklus punjenja/pražnjenja od najmanje dva sata.

Što se tiče priključenja na mrežu, regulisano je da operatori mreže ne mogu odbiti priključenje novim proizvođačima električne energije ili operatorima skladištenja energije koji su dobili dozvolu za izgradnju od Ministarstva. Priključenje se takođe ne može odbiti na osnovu mogućih budućih problema sa mrežom.

Međutim, uz prethodno odobrenje regulatora, operator može ograničiti raspoloživi kapacitet priključka ili ponuditi priključak sa operativnim ograničenjima kako bi se osigurala ekonomska efikasnost. Takva ograničenja moraju biti transparentna, nediskriminatorna i ne smeju stvarati nepotrebne prepreke. Ako proizvođač ili operator skladišta pristane da pokrije neophodne troškove, ograničenja se ne primenjuju. Pristup mreži može se odbiti samo ako nema raspoloživog kapaciteta ili ako bi ugrozio bezbednost snabdevanja energijom.

Konačno, očekuje se da će priznavanje samostalnih i integrisanih sistema za skladištenje energije biti velika tranformacija. Skladištenje povezano sa proizvodnim postrojenjima do 40 odsto njihovog kapaciteta tretira se kao integrisano, što pojednostavljuje njegov regulatorni tretman.

Kakav će biti efekat na investicije?

Uopšteno, očekuje se da će proces izgradnje novih energetskih postrojenja postati predvidljiviji i institucionalno podržaniji, posebno sa osnivanjem novog Ministarstva energetike.

Iako postupak može biti zahtevniji, zbog uvođenja finansijskih garancija i zahteva za podnošenje projektnih inicijativa za uključivanje u Godišnji plan, očekuje se da će ove promene poboljšati pravnu sigurnost i predvidljivost planiranja, što je neophodno za ozbiljne investitore.

Takođe, očekuje se povećanje investicija u baterijske sisteme za skladištenje energije, jer novi Zakon prepoznaje skladištenje energije kao posebnu energetsku aktivnost i reguliše ga detaljnije nego prethodni propis.

Novi Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije je pripremljen. Koje su glavne nove odredbe?

Nacrt Zakona o obnovljivim izvorima energije ima za cilj da transponuje EU Paket o čistoj energiji u makedonski pravni sistem, slično novom Zakonu o energetici, a takođe i da pojednostavi procedure za investitore u obnovljive izvore energije smanjenjem proceduralnih koraka, minimiziranjem uslova i zahteva i skraćivanjem rokova za obradu njihovih zahteva.

Uspostavlja pravnu osnovu i opšte smernice koje će se dalje regulisati i precizirati kroz sektorsko zakonodavstvom na primer građevinarstvo, životnu sredinu, i relevantne podzakonske akte.

Nacrt zakona reguliše promociju, proizvodnju i korišćenje obnovljivih izvora energije u Severnoj Makedoniji. Definiše odgovornosti državnih institucija, postavlja nacionalne ciljeve za obnovljive izvore energije i predviđa mere podrške kao što su finansijski podsticaji, garancije porekla i olakšane procedure za proizvođače.

Povlašćeni proizvođači mogu da zatraže izdavanje garancija porekla

Takođe ima za cilj da poboljša pristup informacijama za potencijalne investitore u vezi sa procedurama potrebnim za dobijanje različitih dozvola, kao i mehanizmima podrške koji su im dostupni.

Konačno, reguliše garancije porekla tako što omogućava povlašćenim proizvođačima koji imaju koristi od mera podrške da zatraže njihovo izdavanje i pruža okvir operatoru tržišta električne energije da ne samo administrira već i trguje garancijama porekla na organizovan način putem elektronske platforme.

Važno je napomenuti da propisuje da 12 podzakonskih akata mora biti usvojeno u roku od šest meseci od stupanja na snagu, dok se glavni podzakonski akti tiču šema podrške i garancija porekla.

Kakav će biti efekat na investicije ovog propisa?

Očekuje se da će Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije značajno olakšati nove investicije uvođenjem jasnih pravila, pojednostavljenih procedura, mera finansijske podrške i garancija za projekte obnovljivih izvora energije. To bi povećalo transparentnost i predvidljivost, a takođe bi olakšalo pristup tržištu za ove projekte.

Međutim, ovo je Nacrt i može pretrpeti značajne izmene pre konačnog usvajanja, posebno imajući u vidu njegove implikacije na regulaciju poslovanja, državnu pomoć i zaštitu životne sredine.

Koje su najveće prepreke za sprovođenje projekata obnovljivih izvora energije u Severnoj Makedoniji?

Glavni izazovi za investitore u projekte obnovljivih izvora energije ostaju sticanje zemljišta i ograničenja za priključenje na mrežu.

Sticanje zemljišta je posebno složeno kada je reč o javnom zemljištu. Javni tenderi za zakup ili kupovinu državnog zemljišta su često nepredvidivi, a privatno zemljište je obično fragmentirano i predmet pravnih sporova. Investitori se suočavaju sa visokim početnim troškovima za pripremne studije, konverziju zemljišta i urbanističko planiranje bez ikakve garancije da će na kraju obezbediti zemljište, što stvara značajan rizik.

Kapacitet mreže je još jedna velika prepreka. Zbog brzog i nekoordinisanog rasta solarnih projekata, prenosne i distributivne mreže su preopterećene, što dovodi do poteškoća u priključenju novih projekata. Osim toga, nedostatak sistema za skladištenje otežao je balansiranje varijabilne proizvodnje obnovljive energije.

Kako bi se ove prepreke mogle pravno rešiti?

Očekuje se da će novi okvir, koji je uveo Zakon o energetici, posebno novi režim odobravanja projekata, Godišnji plan i uvođenje finansijskih garancija, ako se pravilno reguliše u očekivanim podzakonskim aktima, doprineti većoj predvidljivosti i transparentnosti u razvoju projekata, što je neophodno za privlačenje ozbiljnih investitora.

Mehanizam Godišnjeg plana, ako se njime efikasno upravlja, trebalo bi da obezbedi bolju usklađenost između raspoloživog zemljišta, kapaciteta mreže i inicijativa investitora, smanjujući neizvesnost u ranim fazama projekata. Obaveza dostavljanja finansijskih garancija trebalo bi da filtrira neozbiljne investitore i podstakne posvećenost među investitorima, pod uslovom da su uslovi za dostavljanje i aktiviranje garancija uravnoteženi i proporcionalni, kada se to dalje reguliše podzakonskim aktima.

Potrebna su ciljana ulaganja u infrastrukturu za prenos i distribuciju energije

Proaktivno i koordinisano prostorno planiranje na nacionalnom nivou je važno, posebno radi identifikacije i prethodnog zoniranja područja pogodnih za razvoj obnovljivih izvora energije. Na ovaj način bi se mogli minimizirati rizici i kašnjenja vezana za sticanje zemljišta i postupke urbanističkog planiranja.

Osim toga, potrebna su ciljana ulaganja u infrastrukturu za prenos i distribuciju, posebno ulaganja u pametne mreže kako bi se bolje upravljalo energijom iz obnovljivih izvora energije. Regulatorni podsticaji za razvoj postrojenja za skladištenje energije takođe će biti neophodni kako bi se rešili problemi sa mrežom i obezbedila stabilnost.

Na kraju, zakonske izmene koje podržavaju pojednostavljene procese konverzije zemljišta za projekte obnovljivih izvora energije takođe bi mogle da se pozabave nekim od ovih prepreka.