Virtuelne elektrane – kako funkcionišu i kome sve mogu da obezbede dodatne prihode

Virtuelne elektrane, agregatori i fleksibilnost su reči koje sve više izazivaju pažnju, i to ne samo kod ljudi iz sektora energetike. Rast i nestabilnost cena električne energije naterali su mnoge firme i institucije da instaliraju solarne panele i tako smanje troškove. A, sada virtuelne elektrane, organizovane od strane agregatora za pružanje usluga fleksibilnosti, novopečenim proizvođačima struje, ali i svima koji to nisu, a mogu da smanjuju i povećavaju potrošnju energije ili da je skladište, mogu da obezbede i dodatne prihode.

Instaliranje solarnih panela širom Evrope, ali i regiona beleži neverovatan rast i donosi brojne koristi svima koji su se odlučili da proizvode struju za sopstvenu potrošnju i postanu prozjumeri. Na delu su dva od četiri D energetske tranzicije – demokratizacija i decentralizacija, pa je sve više malih proizvođača energije ili distribuirane (decentralizovana) proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

Zato na scenu stupaju firme – agregatori koji ujedinjuju više malih proizvođača, ali to mogu biti i velike solarne elektrane ili vetroparkovi, zatim, potrošače energije, sposobne da na zahtev smanjuju ili povećavaju potrošnju energije, kao i sisteme za skladištenje energije. Rezultat je virtuelna elektrana, koja se ponaša kao prava elektrana zahvaljujući softveru, koji sve ove aktere povezuje i usklađuje.

Takav sistem može da „ispegla“ varijabilnost obnovljivih izvora energije – solara, vetra, i da ponudi tržištu predvidljivije isporuke energije, ali i da pruža sistemske (pomoćne) usluge i obezbedi fleksibilnost sistemu na zahtev. Naravno, od svega toga ima prihode, koje deli sa svojim članovima.

Da bi sve ovo moglo da funkcioniše u realnosti, potrebno je dosta regulative, koja se polako usvaja i u regionu. Iako nisu dostigle svoj puni potencijal, virtuelnih elektrana i agregatora ima u BiH, Hrvatskoj, Mađarskoj… Ali, kako sve to izgleda u praksi?

Energetski institut Hrvoje Požar novi član virtuelne elektrane KOER

Energetski institut Hrvoje Požar (EIHP) se sklapanjem ugovora o agregiranju pridružio virtuelnoj elektrani KOER. Konkretno, EIHP je KOER-u koji se bavi agregiranjem na hrvatskom tržištu električne energije, stavio na raspolaganje svoju solarnu elektranu snage 50 kW koja je instalirana na krov poslovne zgrade.

Minea Skok, predsednica Naučnog veća i vodeći istraživač u Sektoru za prenos i distribuciju energije, objašnjava za Balkan Green Energy News da je KOER sproveo pripreme za uključivanje solarne elektrane EIHP-a u virtuelnu elektranu.

Agregator je sproveo ugradnju upravljačke i merne opreme koja omogućava očitavanje proizvodnje električne energije s postojećeg merila električne energije, implementirao računarske programe koji mu omogućavaju agregiranje podataka i prosleđivanje operatoru prenosnog sistema, alarmiranje i monitoring u stvarnom vremenu 24 sata, kreiranje izveštaja za operatora i vlasnika, obračun troškova.

Sproveo je i interno testiranje energije uravnoteženja regulacione jedinice odnosno EIHP-ove solarne elektrane.

KOER pruža usluge hrvatskom operatoru prenosnog sistema HOPS-u

„Virtualna elektrana KOER-a, uz osam drugih pružatelja na hrvatskom tržištu (agregatora i korisnika mreže), pruža usluge Hrvatskom operatoru prijenosnog sustava (HOPS), koji je, u skladu s Pravilima o uravnoteženju elektroenergetskog sustava, odgovoran za organiziranje tržišta uravnoteženja na cijelom području Republike Hrvatske“, kaže Skok.

Trenutno je, dodaje, reč o usluzi uravnoteženja putem aktiviranja energije uravnoteženja iz ugovorene mFRR rezerve snage (manuelna ili ručna rezerva za ponovno uspostavljanje frekvencije), a uskoro i aFRR (automatska rezerva za ponovo uspostavljanje frekvencije). To su sistemske usluge potrebne operatoru prenosnog sistema u svakoj zemlji kako bi elektroenergetski sistem bio u ravnoteži što znači da svi potrošači imaju dovoljno struje u svakom trenutku.

Te usluge, takođe, omogućavaju fleksibilnost sistemu koja je veoma tražena zbog sve većeg udela energije iz solarnih elektrana i vetroparkova, izvora koji nisu fleksibilni jer daju energiju samo kada Sunce sija, a vetar duva.

KOER i EIHP dele zaradu pola-pola

Na pitanje koliku naknadu dobija EIHP za pružanje ovih usluga, Skok odgovara da je ugovorom definisano da se naknada koju agregator dobije deli po pola između KOER-a i Instituta.

Za pružanje usluga HOPS organizuje tendere na kojima se KOER takmiči sa ostalim pružaocima usluga.

Skok naglašava da je njihova solarna elektrana isplativa sama po sebi jer donosi uštede smanjenjm računu za električnu energiju, pa je naknada od pružanja usluge dodatni prihod. Na sve to, za EIHP je dodatna vrednost sticanje praktičnog iskustva, naglašava Skok.

EIHP će instalirati i toplotnu pumpu i bateriju

Inače, fotonaponska elektrana od 50 kW, što odgovara maksimalnom prostornom kapacitetu na krovu zgrade EIHP-a, je ušla u pogon pre skoro godinu dana. Njena prosečna godišnja proizvodnja je oko 50.000 kWh. Godišnja potrošnja električne energije pre obnove zgrade Instituta je bila 186.539 kWh, a posle, kao i usled mogućnosti rada od kuće, je smanjena, pa je u prvih deset meseci radi elektrana pokrila 53 odsto potrošnje EIHP-a.

Posle energetskog renoviranja zgrade i instaliranja solarnih panela Institut planira i ugradnju toplotne pumpe i baterije.

„Ovim projektom EIHP putem svoje sunčane elektrane dodatno doprinosi uravnoteženju elektroenergetskog sustava. Fleksibilnošću, na strani potrošnje kroz buduću ugradnju baterijskog sustava i dizalice topline, kao u i proizvodnji električne energije, u suradnji s agregatorom (KOER), u EIHP-u doprinosimo stabilnosti pogona sustava i integraciji novih obnovljivih izvora energije“, poručuje Skok.