U Evropi rast kapaciteta iz baterija rekordan, ali tempo usporava

Kapacitet baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS) puštenih u rad prošle godine u Evropi iznosio je rekordnih 21,9 gigavat-sati, mada ovaj iskorak nije bio toliko impresivan kao prethodnih godina. Dostignut je ukupni nivo 61,1 gigavat-sat. „Ako je Evropa već ušla u solarno doba, doba baterijskog skladištenja tek počinje“, izjavila je Valburga Hemetsberger, generalna direktorka asocijacije SolarPower Europe, koja je objavila te podatke.

Evropa je jedanaestu godinu zaredom premašila svoj rekord u postavljanju baterija za skladištenje energije – novog kapaciteta je ovog puta bilo 21,9 gigavat-sati. SolarPower Europe je objavio da je bio 15 odsto veći nego 2023. i napomenuo da se godišnji učinak nekoliko puta pre toga praktično udvostručavao.

Ažurirani podaci pokazuju da su baterije u pogonu na kraju decembra imale 61,1 gigavat ukupnog kapaciteta. Stopa rasta 2024. je iznosila 56 odsto, a prethodne godine 94 procenta.

Praćeni region čine Evropska unija, Velika Britanija i Švajcarska. Sama EU je 2024. zatvorila sa 18,5 gigavat-sati novoinstaliranog kapaciteta baterija. Inače, u ovu kategoriju ne ulaze baterije za električna vozila i potrošačku elektroniku.

„Ako je Evropa već ušla u solarno doba, doba baterijskog skladištenja tek počinje. Budući da solarna energija postaje konvencionalna širom kontinenta, sada je vreme da donosioci odluka u Evropi smeste baterije u središte jednog fleksibilnog, elektrifikovanog energetskog sistema“, izjavila je Valburga Hemetsberger, generalna direktorka asocijacije.

Poručila je Evropskoj komisiji da treba da pojača napore u tom domenu i usvoji akcioni plan, u okviru šireg paketa za fleksibilnost energetskog sistema. „Nedavni nestanak struje na Iberijskom poluostrvu je grubo podsetio na značaj toga“, kazala je Hemetsberger.

EU u projekciji za BESS verovatno podbacuje po pitanju cilja za 2030.

Po najverovatnijem scenariju, ove godine će biti instalirano 29,7 gigavata kapaciteta baterija. To je 36 odsto više nego 2024, a rast ukupnog nivoa bi bio 49 procenata. U izveštaju je pretpostavljeno da će 2029. biti instalirano 118 gigavat-sati ili šest puta više nego prošle godine. Tako bi se ukupni kapacitet BESS-a popeo na 399 gigavat-sati, od kojih 334 u EU.

Međutim, to je daleko niže od nivoa potrebnog da zadovolji potrebe za fleksibilnošću u jednom energetskom sistemu u kojem glavnu ulogu imaju obnovljivi izvori, poručili su autori i autorke godišnjeg izveštaja. Jedna studija je pokazala da će Evropskoj uniji 2030. biti potrebno 780 gigavat-sati da u potpunosti isprati tranziciju.

Očekuje se da će ove godine novoinstalirani BESS-a koji je ispred brojilâ, dakle pri većim elektranama ili u samostalnim baterijskim postrojenjima, činiti 55 odsto ukupnog, a 2024. je iznosio 40 odsto. U apsolutnim brojevima će se gotovo udvostručiti. Kada je reč o sistemima iza brojilâ, novi komercijalni i industrijski (C&I) sistemi se podižu sa 10 na 12 odsto novog kapaciteta baterija, a kućne jedinice bi izašle na 33 odsto, u poređenju sa prošlogodišnjih 50 procenata.

Pad cena struje sa nivoa iz krize umanjio privlačnost novih kapaciteta baterija za skladištenje energije

Nakon više godina oštrog rasta, instalirano 11 odsto manje kapaciteta kućnih baterija nego 2023. godine. U izveštaju je ta promena pripisana smanjenju cena električne energije nakon smirivanja energetske krize, zatim ukidanju ili rezanju subvencija na glavnim tržištima i usporavanju tempa instaliranja kućnih solarnih sistema.

Baterije u domaćinstvima čine 57 odsto celokupne snage.

Kapacitet velikih, mrežnih baterija instaliranih 2024. bio je 79 odsto veći nego godinu dana ranije, što je prekretnica za taj deo.

Novi kapacitet u segmentu C&I je bio 17 procenata viši. Podbacuje u pogledu svog potencijala i njegov udeo u ukupnoj snazi već godinama ostaje na desetak odsto, piše u dokumentu. Kompanije u ovoj grupi investiraju u baterijska skladište uglavnom da bi što više iskoristile struju iz svojih fotonaponskih pogona na lokaciji gde je i troše, izbegle visoke tarife u satima vršne potražnje i smanjile svoju zavisnost od rezervnih agregata na dizel-gorivo.

Dalje, solar i skladištenje omogućavaju preduzećima da ispune ciljeve za održivost, jer ovim putem slabe ugljenični otisak svog poslovanja. Snažan faktor je i elektrifikacija procesa proizvodnje, grejanja i vozila.

Španija zaostaje, ali ove godine je na putu da bude među pet najjačih

Za 78 odsto prošlogodišnjeg rasta su zaslužna postrojenja u pet istih država i po istom redosledu kao 2023: Nemačka je uvećala svoj kapacitet za 6,2 gigavat-sata, Italija za šest, a Velika Britanija za 2,9 gigavat-sati, a slede Austrija (1,1) i Švedska (jedan gigavat-sat). Zajedno čine takođe 78 procenata ukupne snage u pogonu u Evropi.

Nemačka je imala malo slabiji učinak nego 2023. usled pada u stavci domaćinstava. Slično se desilo i u Italiji, ali je segment velikih postrojenja ostvario ogroman rast. Ujedinjeno Kraljevstvo je pretrpelo privremeno slabljenje na polju novih kapaciteta baterija, usled kašnjenja velikih projekata.

Španija je prošle godine uvećala snagu na domaćem tržištu za 250 megavat-sati i tako bila tek četrnaesta na evropskoj lestvici. Ukupno je dostigla 1,7 gigavat-sati, a mali sistemi čine čak 90 odsto.

Tako je novoinstalirani kapacitet bio 41 odsto manji nego 2023. godine. Špansko tržište slabi još od 2022, ali očekuje se da će ga ove godine uzlet u domenu velikih baterija uvesti u pet najvećih i da će se ukupni kapacitet povećati za 1,3 gigavat-sata.

Za tržište BESS-a trebaju ravnopravni uslovi

SolarPower Europe je saopštio da nadležni treba da ohrabre vlasnike velikih projekata za hibride solara i BESS-a da učestvuju na aukcijama za otkup električne energije iz obnovljivih izvora.

„Ugovori o razlici [u ceni – CfD] treba da se poravnavaju po proizvodnji, umesto po isporuci energije. To će omogućiti operatoru objekta da dobije CfD za fotonaponsko postrojenje, a da od BESS-a ostvaruje dodatne prihode, na tržišnoj osnovi. Ti dodatni prihodi će vremenom spustiti cene u developerskim ponudama i umanjiti troškove koje društvo snosi na ime podrške“, piše u dokumentu.

EU mora da se pobrine da operatori sistema prenosa električne energije (TSO-ovi) u svojim nabavkama usluga balansiranja pređu na takve tržišne procedure pri kojima baterije mogu da se nadmeću po ravnopravnim uslovima, poručila je organizacija. Neka tržišta u EU se i dalje oslanjaju na bilateralne ugovore koji ograničavaju pravičnu konkurenciju i isključuju iz igre male sisteme za skladištenje, istakla je.