Severnomakedonski ESM traži kupce pepela iz termoelektrane na ugalj

Pepeo od sagorevanja uglja iz kompleksa REK Bitola koristi se u građevinskoj industriji. Uprava navodi da svaki od tri bloka generiše do dve tone pepela dnevno kao nusproizvod.

Stanovnici Bitolja su ugroženi gustom prašinom koju vetar raznosi po Pelagonijskoj kotlini. Nastaje kao otpad prilikom sagorevanja uglja koji se koristi za rad Rudarsko-energetskog kombinata (REK) Bitola, najvećeg proizvođača električne energije u Severnoj Makedoniji.

Navedeni nusproizvod se koristi u građevinarstvu. Od REK Bitole, kojom upravljaju Elektrani na Severna Makedonija (ESM), kupovala ga je Cementarnica Usje, za umešavanje. Ta fabrika je deo grupacije Titan.

Ugovor je raskinut prošle godine, pa je je državna elektroprivreda ESM raspisala oglas za prodaju ovog otpadnog materijala. Poziv za ponude važi do realizacije predviđenih količina ili do kraja godine.

„Ponovo ima zainteresovanosti Cementare Usje, kao i dve strane firme iz Švedske i Nemačke – jedne trgovinske, a druge građevinske. Prodaja se vrši po principu – ko prvi dođe, prvi uslužen, s tim da se prednost daje ponuđaču sa višom cenom ukoliko postoji više ponuda u istom evaluacionom periodu“, saopštila je REK Bitola za Balkan Green Energy News.

Kao pustinjski pesak

U ugljarskom kompleksu otkrivaju da je cena po toni pepela 110 denara (1,79 evra) i da se nije menjala godinama.

Novinarka iz Bitolja Emilija Misirlieski objašnjava da se oblak prašine sa deponije REK Bitolj povremeno može videti sa više lokacija u Bitolju i da to izaziva zabrinutost među građanima.

„Obično se ta prašina vidi tokom vetrovitog vremena. Liči na pustinjski pesak koji se raznosi kilometrima po Pelagoniji, najčešće u pravcu sever-jug. Prizor je uznemirujući, posebno jer su građani svesni da se radi o neadekvatnom deponovanju pepela na deponiji REK-a, odnosno da je pepeo ostavljen na otvorenom, pa ga vetar raznosi“, kaže Misirlieski.

Količina toksina nije opasna, tvrdi uprava ugljarskog kombinata

REK Bitola podseća da se prilikom sagorevanja fosilnih goriva oslobađaju ugljenik, ugljovodonici kao i drugi elementi, uključujući sumpor, ali da su u ovom slučaju u granicama koje nisu opasne.

„Pojam lebdeći se koristi za pepeo koji se tokom transporta do odgovarajuće deponije, u suvim, toplim i vetrovitim uslovima, može podići u vazduh. To se sprečava dodavanjem posebnih aditiva prilikom kvašenja pepela, koji formiraju koru i sprečavaju njegovo širenje u vazduhu“, ističe ova firma.

Osnovno javno tužilaštvo otvorilo je istragu kako bi utvrdilo zašto su velike količine pepela mesecima ostale nepokrivene, pa ih je vetar raznosio po Pelagonijskoj kotlini.

Novo rukovodstvo kombinata se pravda da je po stupanju na dužnost zateklo odlagalište pepela na kojem su već bili bregovi visoki i do 60 metara.

„Sopstvenom mehanizacijom uspeli smo te gomile pepela da odložimo u kasetu i pokrijemo ih zemljom. Sada već imamo ugovore za pomoćnu mehanizaciju i odlaganje pepela će se redovno sprovoditi“, saopšteno je.