Razgovori o energetskoj tranziciji sa Radetom Mrdakom: šta donose izmene Zakona o energetici

U novoj epizodi podkasta Razgovori o energetskoj tranziciji, Rade Mrdak, savetnik ministarke rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije, govorio je o ključnim promenama koje donosi novi Zakon o energetici. U razgovoru sa Dankom Kalkanom, senior menadžerom za ESG savetodavne usluge u kompaniji EY, Mrdak objašnjava ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju, usklađivanje sa regulativom Evropske unije i rastuću ulogu prozjumera u elektroenergetskom sistemu.

Srbija je krajem novembra 2023. godine usvojila izmene i dopune Zakona o energetici, a stupile su na snagu 6. decembra. Prema rečima Radeta Mrdaka, ove izmene su jedne od najznačajnijih u poslednjih deset do petnaest godina, a najviše pažnje izazvalo je ukidanje moratorijuma na korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Ova odluka podigla je veliku prašinu u javnosti, a pojavile su se i netačne informacije da je država već donela odluku o izgradnji nuklearne elektrane. Mrdak ističe da to nije tačno, već da je cilj da se otvori javna rasprava o nuklearnoj energiji kao potencijalnom izvoru.

„Hteli smo da se upotreba nuklearne energije legalizuje i legitimizuje kao tema, jer je nuklearna energija u najrazvijenijim zemljama sveta potpuno legitiman izvor. Koriste je i Kina, i Amerika, i najrazvijenije zemlje Zapadne Evrope. Prosto, zašto mi ne bismo otvorili tu priču u našoj zemlji?“ kaže Mrdak.

On podseća da proces izgradnje nuklearne elektrane traje od 15 do 20 godina i da se odvija pod strogim nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Trenutno se nalazimo u prvoj fazi – fazi diskusije. „Sad kreće debata u društvu i struci, koja će rezultirati stručno informisanom odlukom, da li da se zaustavimo i kažemo ovo nam ne treba, ili idemo dalje“, objašnjava Mrdak.

Mrdak: Nuklearna energija je jedini stabilan i klimatski neutralan izvor koji ne zavisi od vremenskih uslova

Ako se donese odluka o nastavku, sledi izrada integrisanog izveštaja koji će analizirati sve aspekte nuklearne energije – njen uticaj na elektroenergetski sistem, ekologiju i upravljanje otpadom. Nakon toga, država može odlučiti da li će nastaviti s planiranjem. Ukoliko donese odluku da ide dalje, moraće da usvoji posebnu strategiju i zakon o nuklearnoj energiji. Nakon toga, proces postaje nepovratan i kreće se u izgradnju.

Mrdak naglašava da ništa ne može biti doneto preko noći i da će se u celu priču uključiti naučne i društvene institucije, kao i međunarodni eksperti. Konkretno, Francuska, koja je vodeća nuklearna sila u Evropi, mogla bi da pruži podršku u donošenju odluke o tome da li Srbija treba da razvija nuklearnu energiju.

Iako razume argumente i za i protiv, Mrdak ističe da je nuklearna energija jedini stabilan i klimatski neutralan izvor koji ne zavisi od vremenskih uslova, za razliku od vetra i sunca. „Postoje alternative za nuklearnu energiju, ali su još uvek u ranoj fazi. Pitanje je da li ćemo kao civilizacija uspeti da razvijemo tehnološka rešenja koja će zaista moći da zamene fosilna goriva“, zaključuje.

Harmonizacija sa EU: Srbija usklađuje tržište električne energije sa Evropom

Pored ukidanja moratorijuma na nuklearnu energiju, jedna od ključnih novina u izmenama Zakona o energetici je usklađivanje srpskog tržišta električne energije sa propisima Evropske unije. Srbija je prenela u svoje zakonodavstvo devet direktiva i uredbi EU, pri čemu je ostao još manji deo koji će biti regulisan kroz podzakonska akta.

Mrdak ističe tri ključna segmenta ovog usklađivanja. Po njegovim rečima, prva važna novina odnosi se na usvajanje evropske uredbe o prevenciji i upravljanju elektroenergetskim krizama u vanrednim okolnostima – bilo da su u pitanju prirodne katastrofe poput suša, poplava i zemljotresa ili pandemije, ratni sukobi i nestašice energije.

„O njoj se nije mnogo pričalo, ali ova uredba nas uključuje u evropski mehanizam saradnje u slučaju elektroenergetske krize, ali i u njenoj prevenciji. Nismo sami – sarađivaćemo sa regionom i sa Evropom. Kada više sistema zajedno planira i usaglašava scenarije, bićemo spremniji za krizu nego da svaka država deluje zasebno“, kaže Mrdak.

Druga značajna promena odnosi se na stvaranje regulatornih uslova za povezivanje veleprodajnog tržišta električne energije u regionu sa Evropskom unijom. Cilj je da se olakša razmena struje na granicama, da se taj proces automatizuje i da algoritmi biraju najpovoljniju cenu u datom trenutku.

„Suština ovog market couplinga je da damo prednost najjeftinijoj struji u regionu i Evropi. Usvojili smo zakon i doneli važnu uredbu za našu berzu i operatora prenosnog sistema, čime ulazimo u implementaciju ovog procesa. Očekujemo benefite za krajnje kupce kroz pristup najpovoljnijoj struji na tržištu“, objašnjava Mrdak.

Treći važan segment odnosi se na usvajanje Direktive 944, koja reguliše tržište električne energije na malo i postavlja nova pravila za snabdevače, agregatore i krajnje kupce. „Predvideli smo aktivne kupce i energetske zajednice građana, uveli dinamičke tarife i povećali odgovornost operatora sistema. Digitalizacija postaje ključna – neophodno je stvoriti infrastrukturu koja će omogućiti bolju povezanost proizvođača, potrošača i trgovaca i obezbediti najbolje uslove za trgovinu i kupovinu struje“, kaže Mrdak.

Mrdak naglašava da se Srbija ovim zakonskim izmenama u potpunosti uskladila sa evropskim propisima. „Kad se pročita naš zakon, pa zakon u Nemačkoj, Češkoj, Švedskoj ili Finskoj – pravila koja postoje u Evropi, postoje i kod nas. Negde su identična, negde slična, ali to je bila naša obaveza. Sledeća faza je implementacija“, zaključuje.

Rast broja prozjumera: Desetostruko povećanje u dve godine

Kalkan je u razgovoru istakao da novi Zakon o energetici donosi novine za prozjumere, kako za domaćinstva, tako i za privredu, i pitao Mrdaka kako je ministarstvo zadovoljno razvojem koncepta prozjumera.

„Pa, baš opet da se referišem na prošli podkast, tada smo pričali u kontekstu izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i o limitiranju kapaciteta elektrane za kupce-proizvođače. Tada je postojala bojazan i strepnja da ćemo mi time da zaustavimo tržište, da će se ljudi uplašiti. Međutim, praksa nas je demotovala. U toj prvoj godini  imali smo 400 prozjumera, sa nekih šest megavata. Zaključno sa decembrom sada je 4.117 prozjumera ukupne snage 81 megavat. Znači, to je za dve godine rast od 10 puta“, istakao je Mrdak.

Iako privreda dominira u ukupnoj snazi instaliranih kapaciteta (oko 56 megavata), domaćinstva vode u brojnosti, a po Mrdakovom mišljenju brojke su obećavajuće.

Od 2026. godine neto merenje više neće biti dostupno za nove prozjumere iz kategorije domaćinstava

Jedna od najvažnijih novina u novom Zakonu o energetici je postepeno ukidanje sistema neto merenja za domaćinstva. „Od 2026. godine neto merenje više neće biti dostupno za nove prozjumere iz kategorije domaćinstava. Međutim, oni koji su već u sistemu neto merenja moći će da ga zadrže“, objašnjava Mrdak.

Ova promena je uvedena na zahtev Sekretarijata Energetske zajednice, kako bi se Srbija uskladila sa pravilima EU. Alternativa će biti neto obračun, koji već koriste komercijalni potrošači – višak električne energije predat u sistem vrednovaće se novčano, a ta vrednost će se obračunavati u odnosu na preuzetu energiju.

Mrdak naglašava da subvencije koje daje ministarstvo u poslednje četiri godine dosta pomažu u razvoju prozjumera, pogotovu domaćinstava. „Najnoviji podatak je da je u ove tri godine podržano 918 domaćinstava, skoro trećina. Nastavićemo i dalje da podstičemo građane, ali negde nam je drago što je dve trećine građana pronašlo interes i bez subvencija da instalira solarne panele za svoje potrebe“, napomenuo je.

Dodaje da je sada ključno poboljšati administrativne procedure kako bi proces priključenja bio brži i efikasniji. Po njegovim rečima, distribucija se već popravila u procesuiranju zahteva, a očekuje da taj proces bude još bolje organizovan.

Dinamične tarife

Jedna od novina u Zakonu o energetici su dinamične tarife, što je kod mnogih izazvalo zabunu. Šta su sad te dinamične tarife – da li će one zameniti postojeći sistem zona potrošnje crvena, plava i zelena, pitao je Kalkan.

Mrdak ističe da su ovo slične stvari, ali nisu iste. Sistem koji trenutno imamo, kao građani, takođe je dinamičan. Cena nije fiksna u svakom satu, nego postoje zone kako bi se podstakla efikasna potrošna struje. Zone su administrativno određenje.

Dinamične tarife neće zameniti administrativno određenje tarife

Mrdak ističe da dinamične tarife neće zameniti administrativno određenje tarife „Naravno, u nekom idealnom svetu, ideja je da se ove administrativno određene tarife nekako isključe, a da ova tržišna cena bude dominantna, ali neće to još uvek“, rekao je Mrdak.

Dinamične tarife funkcionišu na tržišnim principima, gde se cena prilagođava u realnom vremenu, u zavisnosti od ponude i potražnje. „Na primer, kada bude puno solarne energije, cena može biti negativna ili, u našem slučaju nulta. To će motivisati potrošače da tada troše više. Sa druge strane, kada nema dovoljno proizvodnje, cena će rasti, čime se potrošači podstiču da smanje potrošnju“, pojasnio je.

Za primenu dinamičnih tarifa, ključna je digitalizacija elektroenergetskog sistema – uvođenje pametnih brojila i razvoj pametnih mreža koje će omogućiti precizno praćenje cena i potrošnje. Takođe, biće potrebna edukacija potrošača kako bi razumeli novi sistem obračuna i prilagodili svoje navike potrošnje.

„Građani nisu isključeni, ali mislim da će industrija prva ući u ovaj sistem, jer trenutno većina potrošača još uvek preferira regulisane cene i stabilnost“, kazao je.

Aktivan kupac

Jedna od ključnih novina u Zakonu o energetici jeste uvođenje instituta aktivnog kupca, koji donosi nove mogućnosti, posebno za industriju u Srbiji.

„Očekujemo da tu industrija najviše odreaguje i da koristi tu uslugu na tržištu. Moći će, naravno, i domaćinstvo, ali mislim da će se pre svega držati koncepta kupca-proizvođača, jer je ovo jedan ipak složen institut sa različitim miksom prava, obaveza i odgovornosti“, kaže Mrdak.

Za razliku od prozjumera, aktivni kupac ima širi spektar opcija. Može da izgradi elektranu za svoje potrebe, instalira skladište energije, ponudi višak energije na tržište pomoćnih usluga putem agregatora, koji objedinjuje više manjih izvora i skladišta u jedan sistem i balansira mrežu, može da optimizuje potrošnju prema dinamičnim tarifama i ostalim tržišnim signalima, ostvarujući dodatne benefite.

Ovo je neka vrsta virtuelne elektrane – agregator objedini više manjih izvora i skladišta u jedan entitet, koji funkcioniše kao stabilan kapacitet na mreži, pojasnio je  Mrdak.

Kapacitet elektrane aktivnog kupca ne sme premašiti odobrenu snagu potrošnje

Sa pravima dolaze i veće obaveze. Aktivni kupac će morati da bude balansno odgovoran za energiju koju plasira u sistem. To znači da mora da vodi računa o usklađivanju svoje proizvodnje i potrošnje kako ne bi pravio debalans u sistemu.

Kapacitet elektrane aktivnog kupca ne sme premašiti odobrenu snagu potrošnje. Na primer, ako je odobrena snaga potrošnje pet megavata, njegova elektrana ne sme biti jača od toga. „Za one krajnje kupcije čija je potrošnja veća od pet megavata i koji će da instaliraju elektrane čija je snaga veća, oni će podlegati obavezama kojima podležu i proizvođači obnovljivih izvora energije u kontekstu odlaganja priključena“, istakao je Mrdak.

Status aktivnog kupca se stiče kod operatora sistema. „Mi smo propisali u prelaznim odredbama da se posebnom uredbom definiše postupak priključenja aktivnih kupaca. Ali smo rekli da do donošenja tog akta da se primenjuju propisi koje važe za priključenje elektrana, tako da operatori sistema nemaju pravnu prazninu i mogu shodno primeni važećih propisa da prihvate zahteve aktivnih kupaca“, objasnio je Mrdak.

Aukcije za obnovljive izvore energije

Srbija je prvu aukciju za obnovljive izvore energije uspešno sprovela, a Mrdak ističe da je ministarstvo veoma zadovoljno. Šest meseci nakon prvih aukcija, počele su pripreme za druge. „Mi smo uspeli da za šest meseci donesemo 10 akata, uključujući izmenu Zakona o energetici, i da pripremimo softver za sprovođenje digitalnih aukcija“, istakao je Mrdak.

Srbija je jedina sprovela digitalne aukcije u regionu i jedini papir koji je morao da se dostavi jeste garancija za ozbiljnost ponude, zbog politike banaka koje još uvek ne izdaju elektronske bankarske garancije.

Kvote za vetroelektrane bile su u potpunosti popunjene (400 megavata), dok je interesovanje za solarne elektrane bilo nešto manje, što je, po Mrdakovim rečima, očekivano. Ukupna vrednost projekata koji su pokrenuti kroz ovu aukciju iznosi oko milijardu evra.

Najavljena je i druga runda. „Za razliku od prvih aukcija, kada smo morali da rešimo neka sistemske stvari, ovde smo bili u situaciji da smo pod pritiskom da ponovimo uspeh. Razmak između dve aukcije nije tako veliki, prošlo je samo godinu dana, a dosta dobrih projekata potrošeno je u prvoj. U pripremi nam je bilo ključno da napravimo analizu tržišta da vidimo šta je podobno od projekta na tržištu, prema važećoj regulativi da učestvuje na aukcijama i da li smo dobro odmerili kvote“, rekao je Mrdak.

Analiza je pokazala da su predviđene kvote iz trogodišnjeg plana aukcija i dalje realne

Analiza je pokazala da su predviđene kvote iz troodišnjeg plana aukcija i dalje realne. Inose 300 megavataza vetroelektrane i 124,8 za solarne elektrane.

Najveća i krupna razlika u odnosu na prethodne aukcije je uvođenje novog kriterijuma. Cena je i dalje najbitniji faktor i čini 95 bodova. Novi kriterijum, koji čini pet odsto, boduje spremnost učesnika aukcije da ponudi kapacitet krajnjim kupcima u Srbiji,  kroz garantovano snabdevanje ili kroz neki direktan ugovor sa krajnjim kupcima, kroz korporativni PPA, što je omogućeno kroz novi zakon o energetici.

Kao razlog za uvođenje novog kriterijuma, Mrdak kaže da je legitimno i moralno nagraditi sa par bodova one investitore koji hoće direktno da strebdevaju krajnje kupce, a ne da izvoze tu struju van zemlje.

Od snimanja podkasta do objavljivanja teskta su održane i druge aukcije. Prijave su zatvorene 5. februara u ponoć, a rezultati će biti uskoro objavljeni.

Koliko je Srbija spremna za dekarbonizaciju do te 2050. godine?

Mrdak  ističe da Srbija ozbiljno radi na energetskoj tranziciji, ali uz realističan pristup. Država je potpisala međunarodne sporazume poput Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije i donela niz strategija, uključujući Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan.

„Mi smo se obavezali na dekarbonizaciju i preduzimamo konkretne korake. Međutim, energetska tranzicija je skupa i moramo biti realni – ne želimo da obećavamo nešto što znamo da je nemoguće ostvariti.“

Mrdak dodaje da se po prvi put sprovode veliki projekti u energetici, koja je glavni emiter gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se smanjio ugljenični otisak. Obnovljivi izvori energije sa merama energetske efikasnosti glavni su alati za smanjenje emisija.

„Nije moguće samo tako mehanički dodavati obnovljive izvore energije, a ne razumeti celu prirodu sistema koji postoji i da se time može napraviti neki debalans u čitavom sistemu i napraviti neki drugi problemi. I zbog toga mi, kao zemlja, i ne samo Srbija, nego ceo region, ako se gleda iz ugla istorijske odgovornosti za emisije gasova sa efektom staklene bašte, trenutne emisije kao i buduće, mi smo stvarno skromni, minorni. Znači, ako mi nismo glavni na toj liniji fronta, onda dajte nam mogućnost da se dekarbonizujemo, ali ne brzinom kojom mogu bogate zemlje“, Poručio je Mrdak.

Srbija planira da postepeno poveća udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije na 45 odsto do 2030. godine (3,5 gigavata kapaciteta vetra i solara), 68 odsto do 2040. godine (11 gigavata vetra i solara), 94 odsto do 2050. godine (18 gigavatavetra i solara), objasnio je Mrdak.

Mrdak naglašava da je Srbija u poslednjih deset godina značajno povećala kapacitete obnovljivih izvora energije – sa 50 na preko 900 megavata, uključujući vetar, solar, male hidroelektrane i biogas.

Da bi ostvarila ciljeve do 2030. godine, Srbija već sprovodi ključne projekte, među kojima je i 1.000 megavata u solarnim elektranama sa baterijskim skladištima, koje Elektroprivreda Srbije (EPS) razvija sa strateškim partnerom. „Već sada kroz drugu rundu aukcija imamo u realizaciji 1.100 MW novih kapaciteta, a očekujemo da će planiranih 1.300 MW do 2030. godine biti ostvareno.“

Energetski sektor je direktno pogođen CBAM regulativom

Kako je objasnio Danko Kalkan, energetski sektor je direktno pogođen CBAM regulativom, s obzirom na to da karbonska neutralnost proizvoda zavisi od izvora energije. Ključno pitanje je koliko je Srbija spremna za CBAM i da li postoji plan za uvođenje nacionalnog sistema oporezivanja emisija, što Evropska unija očekuje.

Rade Mrdak istakao je da je EPS, kao najveći proizvođač električne energije u Srbiji, već uveo redovno izveštavanje o emisijama, ali da su potrebne dalekosežnije odluke. „Naša trenutna strategija ide u dva pravca. Prvi je usaglašavanje sa Energetskom zajednicom o tome koji model carbon pricing sistema je najbolji za region. Drugi pravac odnosi se na korekciju emisionog faktora za Srbiju, koji trenutno ne odražava realan energetski miks zemlje,“ izjavio je.

Srbija zagovara uvođenje karbonskih taksi kao efikasnog načina za regulisanje emisija

On je dodao da Evropska komisija insistira na brzom usvajanju regionalnog sistema za trgovanje emisijama (ETS), ali da su se zemlje regiona tome usprotivile. „Srbija je bila među najglasnijima, uz podršku drugih članica. Zahtevali smo analizu uticaja tog modela, jer bi brza implementacija sistema sa evropskim cenama ugljenika do 2030. godine izazvala makroekonomsku nestabilnost,“ smatra Mrdak.

Alternativno rešenje koje Srbija zagovara jeste uvođenje karbonskih taksi kao efikasnijeg načina za regulisanje emisija. Plan je da svaka članica naredne godine predstavi svoj predlog, koji bi se zatim uskladio na regionalnom nivou.

Jedan od ključnih problema koje Srbija ističe jeste način na koji se emisioni faktor električne energije računa pri izvozu u EU. Trenutno se tretira kao da sva električna energija dolazi isključivo iz fosilnih izvora, a nije tako.

„Smatramo da je ovakva odluka nepravična i suprotna principima fer tržišta i konkurentnosti. Na primer, ako Srbija izvozi struju iz solarnih elektrana u Rumuniju ili Mađarsku, ona i dalje podleže CBAM-u, dok se struja koja dolazi iz EU u naš region tretira kao čista energija. To nije fer i borimo se da se to promeni,“ naglasio je Mrdak.

Mrdak je istakao da Srbija ne beži od energetske tranzicije, ali da je problem u njenoj brzini i nedovoljnoj podršci EU: „Nije sporno da idemo ka dekarbonizaciji, pitanje je samo kojom brzinom. Mi insistiramo na osnivanju posebnog fonda za pravednu tranziciju, jer je ovaj region istorijski zavisan od uglja i ne može se preko noći prebaciti na čistu energiju. To je preskupo i teško za građane.“

Iako Evropska komisija smatra da su pretpristupni fondovi dovoljni, Srbija i dalje insistira na dodatnim sredstvima posvećenim isključivo energetskoj tranziciji.

Pozicija Srbije u Energetskoj zajednici

Srbija je prošle godine ocenjena kao najbolja zemlja u regionu u implementaciji pravne regulative Energetske zajednice (eng. Energy Community law). Iako ju je Moldavija formalno pretekla, Mrdak ističe da to ne odražava realno stanje.  „Moldavija je dobila najveći broj poena, ali istovremeno je proglasila energetsku krizu i suočava se sa ozbiljnim problemima u snabdevanju. U našem izveštaju nisu uključene sve nove odluke i uredbe koje smo doneli, ali bez obzira na to, mi bismo i dalje bili vodeći.“

Najveći napredak Srbija je ostvarila u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), gde je dostigla visok stepen usklađenosti sa evropskim standardima.

„U pogledu implementacije propisa i njihove primene u praksi, naročito u oblasti OIE, Srbija je postigla stepen usaglašenosti od 79 odsto. Sledeća zemlja u regionu je daleko iza, sa oko 62 odsto. Da su bolje uvaženi naši argumenti u vezi s nacionalnim ciljem za OIE u bruto potrošnji energije, taj procenat bi bio i viši – blizu 90 odsto“ , rekao je Mrdak.

Srbija se i dalje zalaže za realniji pristup pri definisanju nacionalnih energetskih ciljeva, smatrajući da su donete odluke u skladu sa Ugovorom o Energetskoj zajednici i da bi mogle biti bolje ocenjene.

Subvencije za energetsku efikasnost domaćinstava

Ministarstvo energetike je prepoznalo značaj subvencija za unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima. U poslednje četiri godine ostvareni su značajni rezultati, s obzirom na to da je kroz ovu inicijativu energetski sanirano oko 30.000 domaćinstava. Kroz saradnju sa jedinicama lokalne samouprave, dodeljena su sredstva u iznosu od 6,2 milijarde dinara.

„Plan je da do 2027. godine bude energetski sanirano 70.000 domaćinstava. Efekti tih mera uštede variraju, ali mogu biti od 20 do 30 odsto za osnovne mere, pa sve do 70 procenata ako se instaliraju solarni paneli,“ rekao je Mrdak.

Program se pokazao vrlo uspešnim, a interesovanje građana i lokalnih vlasti je u porastu. Iako su neke opštine bile sporije u inicijativi, primere dobre prakse postavljaju lokalne samouprave poput Stare Pazove, Inđije i Kragujevca, koji su već ostvarili izuzetne rezultate.

„Stara Pazova prednjači u odnosu na broj stanovnika, sa stotinama dodeljenih ugovora. Ovaj primer bi trebalo da slede i druge opštine kada je reč o subvencijama za energetsku efikasnost,“ istakao je Mrdak.