Svetski lideri i glavne klimatske diplomate pristižu u Baku na samit COP29, a Globalni savet za solarnu energiju je objavio da je dostignut nivo od dva teravata ukupnog fotonaponskog kapaciteta. Prag prvog teravata je premašen pre samo dve godine.
Globalni savet za solarnu energiju (Global Solar Council – GSC) je saopštio da aktivnih fotonaponskih postrojenja sada ima više od dva teravata i ukazao na značaj druge pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama, dok je u azerbejdžanskoj prestonici Bakuu danas počeo Samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29.
Razvoj te tehnologije je poslednjih godina u eksponencijalnom usponu, donevši dramatičan pad troškova, koji je učinio solar najjeftinijim vidom energije dostupnim potrošačima u mnogim zemljama širom planete, podsetila je asocijacija ove industrije.
Trebalo je 68 godina da instalirani kapacitet dostigne jedan teravat, a onda samo dve godine da se udvostruči, pokazali su proračuni organizacija GSC i SolarPower Europe.
Dostizanje dva teravata oslikava kako solarna energija postaje kičma globalnog energetskog sistema, stoji u saopštenju. Ovaj nivo je ekvivalentan trenutnom ukupnom kapacitetu za proizvodnju električne energije u Indiji, SAD i Velikoj Britaniji. Takođe je dvostruko veći nego ukupan kapacitet u Evropskoj uniji.
Svetu treba tri puta više kapaciteta iz obnovljivih izvora, ali solarnih dva teravata treba učetvorostručiti
Uz faktor iskorišćenja od 20 odsto, dva teravata bi moglo da podmiri potrebe za električnom energijom čitavih milijardu domaćinstava koja bi trošila prosečnih 3,5 megavat-sati godišnje.
Ipak, i to je samo ekvivalent. Naime, solarni paneli rade samo kada ima dnevne svetlosti. To znači da moraju da se iskombinuju sa sistemima za skladištenje energije i drugim izvorima struje da se zaista postigne svakodnevno dvadesetčetvoročasovno snabdevanje.
GSC je tako istakao potrebu da se pre kraja decenije operativna snaga svetskih postrojenja za skladištenje energije podigne na barem 1,5 teravata te da se razvije mrežna infrastruktura dužine 25 miliona kilometara. Cilj za 2030. za solarne elektrane je osam teravata. Organizacija je napomenula i da globalni kapacitet za proizvodnju opreme već iznosi 1,1 teravat godišnje.
Danlop: Moramo da otvorimo put za finansiranje
„Uvođenje solara tempom bez presedana, a sada i činjenica da smo prešli ovu važnu tačku od dva teravata, odnosno oko sedam milijardi instaliranih solarnih panela, jesu kulminacija decenija vrednog rada. Vizionarska politika, industrijska domišljatost, sedam miliona montera u solaru koji vredno rade i raznovrsna i tehnologija koja se može omasoviti su faktori koji su nas zajedno doveli do ovog trenutka“, poručila je GSC-ova generalna direktorka Sonja Danlop.
Sedam milijardi solarnih panela proizvodi električnu energiju, a montera ima sedam miliona
Kapacitet montiranja solara sada mora da se udvostruči na jedan teravat godišnje da bi se postigao cilj usvojen na samitu COP28 u Dubaiju, da se utrostruči kapacitet iz obnovljivih izvora, istakla je.
„Treba da proslavimo što ima 25 miliona solarnih domaćinstava, a sada i da to dupliramo. Da bismo to postigli, treba da otvorimo put za finansiranje i smanjimo cenu kapitala za solarne projekte, a pogotovo na Globalnom jugu“, izjavila je Danlop.
GSC radi na tome da se trošak kapitala u tržištima u razvoju smanji sa 15 na pet odsto
Solar će do 2030. postati vodeći izvor energije iz obnovljivih izvora, izjavio je predsednik GSC-a Mate Hajs, koji je istovremeno u asocijaciji SolarPower Europe zadužen za globalna pitanja. „Hitno nam je potrebna podrška od državnih vlada i investitora da bismo ispunili svoj cilj utrostručenja obnovljivih“, upozorio je.
Globalni savet za solarnu energiju je saopštio da će na događaju COP29 osnovati Međunarodnu grupu za finansiranje solara (International Solar Finance Group). To će biti prvi svetski dijalog između industrije fotonaponskih postrojenja i finansijskog sektora, sa ciljem da premosti finansijski jaz između aspiracija i materijalizacije, objasnila je ta organizacija. Glavna ambicija je da se u privredama u razvoju trošak kapitala, odnosno kamate, kolaterali, dividende i druga pasiva, smanji sa 15 na pet procenata.
Dok pomenuto kaskanje siromašnijih država za razvijenim svetom jeste parametar s ogromnim uticajem na globalni učinak, najvažniji fenomen je dominacija Kine i u porastu kapaciteta fotonaponskih sistema i proizvodnji opreme. Inače, situacija je u segmentu vetroelektrana sasvim slična.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.