Dokić: uvođenje dozvola za emisiju gasova sa efektom staklene bašte prvi korak u sistemskom smanjenju emisija

U Srbiji su izdate prve dozvole za emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Uvođenjem ovih dozvola uspostavljen je sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju gasova sa efektom staklene bašte, koji će državi omogućiti da planira i sprovodi mere za smanjenje emisija. Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, je za Balkan Green Energy News govorila o značaju dozvole kao i procesu njenog izdavanja, ali i o daljim koracima i opcijama za smanjenje emisija.

Dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) predstavlja važan pravni mehanizam kojim Republika Srbija uspostavlja sistem praćenja i izveštavanja o emisijama iz glavnih izvora – pre svega energetskih i industrijskih postrojenja koji značajno doprinose ukupnom nivou emisija GHG. Uvođenjem dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte uspostavljen je sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (eng. Monitoring, Reporting and Verification – MRV) gasova sa efektom staklene bašte.

„Zahvaljujući ovom sistemu, operaterima postrojenja je uvedena obavezna da dostavljaju precizne podatke o svojim emisijama, omogućavajući tako državi pouzdanu osnovu za planiranje i sprovođenje mera za smanjenje emisija, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim klimatskim obavezama“, kaže državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić.

Dokić objašnjava da je uspostavljanje MVR sistema jedna je od ključnih obaveza koju imaju sve ugovorne strane Energetske zajednice, uključujući i Srbiju, a takođe predstavlja i jednu od najvažnijih reformi u okviru Reformske agende koju je Vlada Republike Srbije usvojila u oktobru ove godine.

MRV sistem uspostavlja temelj za dalje planiranje mera za smanјеnје emisija gasova sa efektom staklene bašte na nacionalnom nivou

„Ove reforme su ključne jer će poslužiti kao indikator za pristup sredstvima predviđenim Planom rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Sprovođenjem ovih reformi, Republika Srbija dodatno učvršćuje svoju poziciju u procesu evropskih integracija i osigurava značajnu podršku Evropske unije za ubrzanje procesa dekarbonizacije i zelene tranzicije. Dakle, uspostavljanje ovog sistema ne samo da je značajno sa aspekta ispunjavanja međunarodnih obaveza, već postavlja i temelj za dalje planiranje mera za smanјеnје emisija gasova sa efektom staklene bašte na nacionalnom nivou, uključujući potencijalno uspostavljanje sistema trgovine emisijama ili uvođenje cene na ugljenik takozvanih taksi na ugljenik odnosno karbon taksi u skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan“, ističe Dokić.

Sva postrojenja čija aktivnost dovodi do emisija GHG moraju da pribave dozvolu

Sva postrojenja koja obavljaju aktivnosti koja dovode do emisija GHG u obavezi su da pribave dozvolu. Uredbom o vrstama aktivnosti i gasovima sa efektom staklene bašte koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2023. godine definisani su GHG gasovi kao i aktivnosti koje dovode do njihovih emisija. Uredba se odnosi na termoelektrane, toplane, postrojenja za proizvodnju i preradu gvožđa i čelika, aluminijuma, cementa, papira, keramičkih i gipsanih proizvoda, rafinaciju nafte i druga postrojenja.

Važenje dozvole nije vremenski ograničeno. Međutim, Ministarstvo zaštite životne sredine, u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama, u obavezi da po službenoj dužnosti razmatra izdate dozvole svakih pet godina, objasnila je Dokić.

Takođe, postrojenja imaju obavezu da obaveste Ministarstvo o svakoj nameravanoj promeni vrste aktivnosti, kapaciteta postojećih postrojenja ili izgradnji novih, promeni goriva ili sirovina za proizvodnju, što podrazumeva da će se dozvole revidirati i po potrebi, odnosno u skladu sa zahtevima operatera.

Ceo proces dobijanja dozvole je digitalizovan

Aerodrom Nikola Tesla prva je kompanija koja je ispunila proceduru za dobijanje dozvole, a nedugo zatim i kompanija HBIS Serbia vlasnik železare u Smederevu. Ceo proces dobijanja dozvole je digitalizovan, što je maksimalno ubrzalo i pojednostavilo proceduru.

Operater postrojenja podnosi zahtev za dobijanje dozvole putem e-GHG platforme koja je dostupna na internet stranici ministarstva. Uz zahtev za GHG dozvolu operateri podnose i  monitoring plan kojim detaljno prikazuju način na koji će pratiti svoje emisije. Nakon razmatranja podnete dokumentacije, ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi, i nakon što Agencija za zaštitu životne sredine dostavi ocenu da je operater postrojenja u stanju da obezbedi monitoring i izveštavanje o emisijama GHG, Ministarstvo izdaje GHG dozvolu.

„Ovaj novi, digitalizovani proces deo je napora da se srpska privreda lakše i brže prilagodi novim obavezama u skladu sa usvojenim propisima u oblasti klimatskih promena, kao i zahtevima  Zelene agende za Zapadni Balkan. Takođe, to je i važan deo opredeljenja Ministarstva za efikasniji i transparentniji rad, čime se dodatno podstiču kompanije na odgovorno poslovanje u skladu sa klimatskim ciljevima Srbije i EU“, istakla je Dokić.

Uvođenje nacionalnog ETS-a nije održiva opcija

Dokić ukazuje da su opcije za smanjenje emisija, koje država razmatra, uključuju uvođenje karbonske (ugljenične) takse ili uspostavljanje sistema trgovine emisijama (ETS), kao ključnog instrumenta za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji koji obuhvata oko 10.000 postrojenja na nivou EU. Obe opcije su u skladu sa Strategijom niskougljeničnog razvoja i nedavno usvojenim Integrisanim nacionalnim energetsko-klimatskim planom.

Ministarstvo zaštite životne sredine trenutno izrađuje Specifični plan implementacije Direktive o sistemu trgovine emisijama

„Ministarstvo zaštite životne sredine trenutno izrađuje Specifični plan implementacije Direktive o sistemu trgovine emisijama, koji će postati deo pregovaračke pozicije Republike Srbije u pregovorima sa EU. Za potrebe izrade ovog plana sprovodi se i detaljna finansijska analiza kako bi se ocenili ekonomski uticaji ETS-a na srpsku privredu. Na ovom dokumentu zajednički rade predstavnici relevantnih institucija, uključujući Ministarstvo finansija, Ministarstvo rudarstva i energetike, Privrednu komoru Srbije i druge. Što se tiče uvođenja ugljenične takse, Ministarstvo finansija ima ključnu ulogu i vodi ovaj proces. Svakako, bitno je da smo uvođenjem sistema za monitoring i izveštavanje o emisijama GHG postavili temelj za dalji razvoj ovih mera“ istakla je Dokić.

Ipak državna sekretarka ističe da su preliminarne analize koje je Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo u prethodnom periodu, pokazale su da uvođenje nacionalnog ETS-a nije održiva opcija iz više razloga, a pre svega malog broja postrojenja koje bi trebalo da trguju međusobno, tako da bi bilo teško osigurati likvidnost tržišta. Istovremeno, bilo bi potrebno uspostaviti potpunu infrastrukturu uključujući i one delove ETS sistema koje su u EU centralizovane što bilo dodatno finansijsko i administrativno opterećenje za nadležne institucije.

Dokić naglašava da su od usvajanja Mape puta za dekarbonizaciju 2021. godine, ugovorne strane Energetske zajednice postigle značajan napredak u njenoj primeni. Sledeći ključni korak u skladu s Mapom puta je dogovor o sistemu određivanja cena ugljenika, s mogućnošću primene ETS Direktive ako ugovorne strane donesu odluku u tom pravcu.

U drugoj polovini 2024. nastavak tehničkih pregovora o uspostavljanju regionalnog ETS-a

„U junu 2023. godine, na neformalnom sastanku Ministarskog saveta, diskutovalo se o opcijama za formiranje regionalnog sistema trgovine emisijama (ETS) umesto odvojenih nacionalnih sistema. Evropska komisija istakla je prednosti takvog pristupa, a dogovoreno je da se nastave tehnički razgovori u drugoj polovini 2024. godine, s posebnim fokusom na identifikovanje glavnih elemenata i fleksibilnosti regionalnog ETS-a, uporedivog s EU ETS-om. Dalje analize i konsultacije su planirane do neformalnog sastanka 2024. godine, s ciljem da se razvije nacrt predloga za regionalni ETS, koji će Evropska Komisija potom predstaviti Ministarskom savetu u decembru 2024. godine radi usvajanja“, kaže državna sekretarka.

Ipak, preliminarni nalazi ukazuju da ni ova opcija možda neće biti prikladna za Srbiju, s obzirom na to da Srbija ima značajno veći broj postrojenja u poređenju sa drugim ekonomijama u regionu, što joj daje specifičnu poziciju u smislu potrebnih kapaciteta i troškova implementacije. Diskusija o ovom predlogu nastaviće se na narednom sastanku ministara Energetske zajednice, gde će se procenjivati izvodljivost i potencijalne koristi regionalnog ETS-a.

Pristup evropskim fondovima bi ubrzao proces dekarbonizacije pogotovo u sektoru energetike

Potpuna dekarbonizacije često zahteva značajna ulaganja u nove tehnologije i infrastrukturu, što može predstavljati izazov za privredu, ukoliko izostane podrška države.

Dokić ističe da Srbija može dobiti podršku iz EU fondova kroz različite programe koji finansiraju projekte usmerene na klimatske akcije i održivi razvoj, poput programa IPA i Plana rasta za Zapadni Balkan.

„Međutim, Srbija i dalje nema pristup fondovima Evropske unije kao što su Fond za modernizaciju ili Fondu za pravednu tranziciju, koji su usmereni na podršku dekarbonizacije u manje razvijenim evropskim regijama, koje se oslanjaju na ugalj, kao i pomoć sektorima kojima je potrebno dodatno  vreme da bi sproveli proces dekarbonizacije. Pristup ovim evropskim fondovima bio bi značajan korak jer bi ubrzao proces  dekarbonizacije pogotovo u sektoru energetike, imajući u vidu da su neophodna velika infrastrukturna ulaganja u ovaj sektor“, objasnila je Dokić.