Drastično pao prihod BiH od izvoza električne energije

Izvoznici električne energije u Bosni i Hercegovini prihodovali su za prva tri kvartala ukupno 470 miliona konvertibilnih maraka (240 miliona evra) od tih aktivnosti, a kad se uračuna i uvoz, bilans je 301 miliona maraka (154 miliona evra). Ove stavke za isti period prošle godine iznosile su 880 odnosno 698 miliona konvertibilnih maraka, što je 449 miliona i 357 miliona evra.

Usled izazova sa proizvodnjom uglja i radom termoelektrana te uticaja suše na učinak hidrocentrala, BiH je u prvih devet meseci ove godine pretrpela jak pad novčanog bilansa izvoza i uvoza struje. Pritom, konkurentnost električne energije iz ove zemlje u Evropskoj uniji će biti postepeno umanjivana od početka 2026. godine.

Tada počinje naplata takse odnosno carine na ugljen-dioksid, u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika. Po svemu sudeći, države Zapadnog Balkana neće na vreme uspeti da ispune obaveze kojima bi za struju omogućile privremeno izuzeće.

Podaci Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH koje je preneo Glas Srpske pokazuju da se status te zemlje kao neto izvoznice električne energije zaklimao. Od isporuka u inostranstvo prihodovano je za prva tri kvartala 2024. godine 470 miliona konvertibilnih maraka (240 miliona evra), a uvoz je plaćen 169 miliona maraka (86 miliona evra).

Prošle godine je u tom periodu izvoz iznosio 880 miliona maraka (449 miliona evra), a uvoz 181 milion maraka (93 miliona evra).

Neto prihod pao 57 odsto

Tako je pozitivni bilans smanjen 57 odsto na godišnjem nivou, na 301 milion konvertibilnih maraka (154 miliona evra). Naravno, ovi iznosi zavise od cena uvezene i izvezene električne energije. Neki deo količine može biti naplaćen fiksno – po cenama utvrđenima dugoročnim ugovorima, a drugi u zavisnosti od trenutnog referentnog nivoa na berzama.

Najviše električne energije je izvezeno u Srbiju, za 170 miliona maraka (87 miliona evra). Sledi Hrvatska, sa 111 miliona maraka (57 miliona evra), a za njom je Slovenija – 77 miliona maraka iliti 39 miliona evra. Četvrta je Crna Gora, sa 57 miliona maraka (29 miliona evra), a odmah za njom Švajcarska, 53 miliona maraka ili 27 miliona evra.

Što manje prihoda iz izvoza, to veće cene za domaće potrošače

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine se očigledno nije dobro snašla u prodaji svojih viškova, ocenio je stručnjak za energetiku Almir Bečarević, navodi se u članku. On je upozorio da je trend pada proizvodnje uglja dramatičan.

RiTE Ugljevik u prvih devet meseci 15,3 miliona evra u crvenom

Tako je, na primer, preduzeće Rudnik i termoelektrana (RiTE) Ugljevik za period do kraja septembra prijavilo neto gubitak od 29,9 miliona konvertibilnih maraka (15,3 miliona evra). Prošle godine je u prvih devet meseci bilo 11,6 miliona maraka iliti 5,9 miliona evra u crvenom.

Ukupni prihodi su pali devet odsto, a ukupni troškovi povećani 4,8 odsto, piše u izveštaju za Banjalučku berzu.

Firma posluje u okviru Elektroprivrede Republike Srpske. Zbog arbitraže izgubljene prošle godine, RiTE Ugljevik do kraja postojanja termoelektrane mora trećinu proizvedene struje isporučuje slovenačkom državnom Holdingu Slovenske elektrarne (HSE).

Plan proizvodnje je ispunjen skoro stoodstotno, sa isporučenih 990 gigavat-sati. Međutim, RiTE Ugljevik HSE-u prodaje električnu energiju po ceni nižoj od tržišne. Pritom je dužan odštetu od ukupno 245 miliona maraka (125 miliona evra). Budući da firma ređa gubitke, pokrenula je postupak dokapitalizacije.