Voda

2023. je bila najsušnija godina za reke na planeti u poslednje tri decenije

reke susa vodostaj 2023 izvestaj wmo planeta klima

Foto: Sarah Lötscher from Pixabay

Objavljeno

10.10.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

10.10.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Prošla godina je bila najsušnija godina za reke širom planete u više od tri decenije, pokazao je najnoviji izveštaj koji je pripremila Svetska meteorološka organizacija. Izveštaj ukazuje na kritične promene u dostupnosti vode i to u vremenu rastuće potražnje.

U poslednjih pet godina široko su rasprostranjeni ispod normalni uslovi za rečne tokove, a slično se dešava i sa prilivima u akumulacije, navela je Svetska meteorološka organizacija (WMO). Takvi uslovi smanjuju količinu vode koja je dostupna zajednicama, poljoprivredi i ekosistemima, čime su globalne zalihe vode pod dodatnim pritiskom.

U isto vreme glečeri su pretrpeli najveći masovni gubitak registrovan u poslednjih pet decenija. Prošla godina je druga uzastopna godina u kojoj su svi regioni u svetu sa glečerima prijavili gubitak leda.

reke susa vodostaj 2023 izvestaj wmo planeta

Pošto je 2023. bila najtoplija godina u istoriji, povišene temperature i široko rasprostranjeni suvi uslovi doprineli su dugotrajnim sušama. Ali, bilo je i značajnog broja poplava širom sveta. Na te ekstremne hidrološke događaje uticali su prirodni klimatski uslovi – prelazak iz La Ninje u El Ninjo sredinom 2023. godine, kao i klimatske promene izazvane ljudskim faktorom, smatraju stručnjaci WMO.

„Voda je kanarinac u rudniku uglja klimatskih promena. Primamo signale za opasnost u vidu sve ekstremnijih padavina, poplava i suša koje nanose veliki danak životima, ekosistemima i ekonomijama. Topljenje leda i glečera ugrožavaju dugoročnu sigurnost snabdevanja vodom za milione ljudi. A, mi ipak ne preduzimamo neophodne hitne mere“, izjavila je generalna sekretarka WMO Selest Saulo (eng. Celeste Saulo).

Saulo: Hidrološki ciklus je poremećen, pa se suočavamo sa sve većim problemima zbog previše ili premalo vode

Ona je naglasila da se kao rezultat porasta temperatura, hidrološki ciklus ubrzao. Takođe je, kako je dodala, postao nestalan i nepredvidiv, pa se suočavamo sa sve većim problemima zbog previše ili premalo vode.

Kaže da toplija atmosfera zadržava više vlage što pogoduje obilnim padavinama. Na drugoj strani, brže isparavanje i sušenje zemljišta pogoršava uslove suše.

„A ipak, premalo se zna o pravom stanju svetskih resursa slatke vode. Ne možemo upravljati onim što ne merimo“, poručila je Saulo.

Izveštaj Stanje globalnih vodnih resursa (eng. State of Global Water Resources) je pripremljen po treći put, a autori tvrde da je najsveobuhvatniji do sada.

Zasnovan je na podacima koje dostavlja na desetine nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi i drugih organizacija i stručnjaka.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

poplava jadar

Poplave u dolini Jadra – potvrđen visok rizik za planirani rudnik litijuma

10. oktobar 2024. - Profesor Zoran Stevanović kaže da Rio Tinto planira izgradnju nasipa kao zaštitu od poplava, ali nema podataka na osnovu kojih može da se oceni da li će to biti i dovoljno da spreči veliku štetu koja može da nastane

srbija apel naucnici studenica mhe

Više od 200 naučnica i naučnika potpisalo apel protiv gradnje MHE Studenica S4 – Gradina

10. oktobar 2024. - Pregrađivanje i potapanje dela klisure Studenice izazvalo bi trajne i nepovratno štetne posledice po Park prirode Golija i sve ekosisteme

Stanje reka u Srbiji

Stanje reka u Srbiji: zagađenje i prekomerna eksploatacija ugrožavaju vodne resurse

10. oktobar 2024. - O stanju reka u Srbiji je za Balkan Green Energy News govorio Strahinja Macić, pravni savetnik u organizaciji Polekol

hrvatska vlada ugovori vodna infrastruktura vodosnabdevanje kanalizacija vodovod

Hrvatska investirala 4,4 milijarde evra u vodnu infrastrukturu

10. oktobar 2024. - Hrvatska vlada je uručila 19 ugovora za investiranje u vodovod i kanalizaciju u više od 20 lokalnih samouprava