Jugoistočna Evropa imala 66 letnjih dana sa temperaturama iznad 32 stepena

Jugoistočna Evropa imala je 66 letnjih dana u kojima je maksimalna dnevna temperatura bila najmanje 32 stepena Celzijusa (eng. feels-like temperature; subjektivni osećaj temperature), što je 37 dana više od prosečnih 29, saopštila je Služba za posmatranje klimatskih promena (C3S), koja radi u okviru programa Kopernikus (eng. Copernicus Earth Observation Programme) Evropske unije.

Prosečna temperatura vazduha tokom leta 2024. godine bila je najviša ikada zabeležena u Evropi u letnjoj sezoni, sa 1,54 stepeni Celzjusa iznad proseka za period 1991-2020, pokazali su podaci C3S.

Svaki od tri letnja meseca zauzeo je drugo mesto na listi najtoplijih,u kategoriji tog meseca, sa veoma sličnim anomalijama: 1,57 stepeni iznad proseka u junu i avgustu i 1,49 stepeni u julu. Tako je leto 2024. premašilo prethodni rekord postavljen u leto 2022, za 0,2 stepena, naveo je C3S.

Inače, leto 2024. imalo je i najtopliji dan u istoriji merenja.

Prosečne temperature bile su pretežno iznad proseka na skoro celom kontinentu, sa rekordno visokim temperaturama u jugoistočnoj Evropi i severnoj Fenoskandiji (poluostrvo koje obuhvata Finsku, Švedsku, Norvešku i delove Rusije – Murmansku oblast, najveći deo Republike Korelije i delove Lenjingradske oblasti, prim. aut).

Za razliku od toga, neki regioni u zapadnom delu kontinenta, uključujući Island, Irsku, severne i zapadne delove Velike Britanije i južna Norveška imali su niže temperature od proseka.

Sezonski proseci u velikoj meri odražavaju temperature izmerene u u julu i avgustu, dok su u junu veći delovi zapadne Evrope imali temperature niže od prosečnih, naveo je C3S.

Toplotni talasi harali Evropom

Delovi Evrope su tokom leta doživeli značajne toplotne talase. Na primer, u junu, južna Italija, jugoistočna Evropa i Turska bili su pogođeni toplotnim talasom, sa temperaturama koje su dostizale 40 stepeni na mnogim lokacijama, a lokalni temperaturni rekordi su oboreni.

U julu su toplotni talasi zahvatili Italiju, Grčku i Bugarsku, dok je u avgustu veći deo jugoistočne Evrope, uključujući Italiju, Portugal i Španiju, doživeo slične vremenske (ne)prilike.

Efekat toplotnih talasa se ogleda u natprosečnom broju „toplih dana“ (eng. days with maximum temperature above the 90th percentile for that calendar day in the 1961-1990 period; dani sa maksimalnim temperaturama iznad percentila devedesetih za taj dan u periodu 1961-1990, prim. aut) u većem delu Evrope tokom leta.

Tako su južna Italija, Balkan, Grčka i zapadna Turska imali natprosečan broj “toplih dana” tokom cele sezone, oko 60 odsto više od proseka u referentnom periodu 1991–2020. Između ostalih regiona, Pirinejsko poluostrvo je imalo 15 odsto više dana, uglavnom zahvaljujući uslovima zabeleženim u julu i avgustu.

C3S je istakao da su delovi Španije, Italije i jugoistočne Evrope takođe doživeli natprosečan broj “tropskih noći” (dani kada je minimalna dnevna temperatura iznad 20 stepeni, prim. aut).

Dane sa temperaturama koje izazivaju „veoma jak toplotni stres“ doživeo je veći deo južne i istočne Evrope

Veliki delovi južne Evrope imali su dva puna meseca sa temperaturama (eng. feels-like temperature) iznad 32 stepena koje izazivaju „jak toplotni stres“ (toplotni stres je stanje kada se organizam muči da se sam ohladi, prim. aut.). U nekoliko oblasti u Grčkoj i zapadnoj Turskoj bilo je temperatura koje izazivaju „snažan toplotni stres“ skoro svakog dana tokom leta i oko dva meseca sa temperaturama iznad 38 stepeni koje izazivaju „veoma jak toplotni stres“.

„Veoma jak toplotni stres“ doživeo je veći deo južne i istočne Evrope, a „ekstremni toplotni stres“ sa temperaturama iznad 46 stepeni desio se u nekim malim oblastima u Španiji i zapadnoj Turskoj, pokazali su podaci evropske Službe za posmatranje klimatskih promena (C3S).