Unicorn Systems olakšava digitalizaciju, ulazak novih igrača na tržište električne energije

Operatorima prenosnog sistema električne energije potrebne su alatke za razmenu podataka sa segmentima tržišta na nižem nivou i to sve do individualnih uređaja koji učestvuju na tržištu struje. Među njima su, na primer, toplotne pumpe i zamrzivači. Praška kompanija Unicorn Systems sa svojim softverskim rešenjima ima obimno iskustvo po celom ovom spektru i to u nizu evropskih zemalja. Razgovarali smo sa komercijalnim direktorom Janom Konradom o značaju brojnih faktora što dolaze do sve većeg izražaja kao i ulozi aktivnosti poput agregacije fleksibilnosti i odziva na strani potražnje.

Skraćivanje intervala trgovanja strujom sa 60 na 15 minuta podrazumeva prenos četiri puta više podataka i četiri puta češće izračunavanje, istakao je u intervjuu za Balkan Green Energy News Jan Konrad, komercijalni direktor (CCO) kompanije Unicorn Systems. Ona je učestvovala na ovogodišnjem Beogradskom energetskom forumu – BEF 2024. Razvija softver koji doprinosi integraciji celokupnog sistema počevši od operatora prenosnog sistema (TSO-ova) električne energije do novih igrača na tržištu, poput agregatorâ, koji zvanično ulaze na scenu sa najnovijim zakonskim paketima Evropske unije.

Vaša kompanija ima značajno prisustvo na evropskom tržištu energenata. Kakvi su bili vaši počeci i koji su momenti bili ključni?

Unicorn je osnovan 1990. godine. U početku je softver razvijao najviše za finansijske institucije. Prvi projekti za energetski sektor počeli su krajem devedesetih. Jedan od najvažnijih momenata bio je početak liberalizacije evropskog energetskog tržišta 1999, kada je usvojen prvi evropski paket zakona i propisa o liberalizaciji.

Češka je bila jedna od prvih zemalja koja je krenula s razdvajanjem (unbundling) proizvodnje, trgovanja i prenosa. Pojavili su se novi subjekti, a jedan od njih je bio ČEPS, operator prenosnog sistema. Mi smo mu izradili prvo rešenje za organizaciju otvorenog energetskog tržišta. U to vreme bilo je reč o tržištu pomoćnih usluga, što je dalo ime jednom od naših glavnih proizvoda u energetici. Zove se Damas, što je engleski akronim za tržište za dan unapred sa pomoćnim uslugama (day-ahead market with ancillary services).

Postao je veoma uspešan, budući da ga sad imamo instaliranog kod 24 TSO-a u Evropi. Naravno, aktuelni Damas, treće generacije, ima mnogo veći opseg funkcionalnosti nego prvobitni.

Unicorn već više od deset godina nadograđuje proizvode iz svoje palete Lancelot za trgovce energentima i druge učesnike na tržištu

Druga prekretnica je bilo naše učestvovanje u projektu zvanom eTrace, koji je napravljen na platformi Damas. Bio je to prvi sistem za koordinisano održavanje aukcija prekograničnih kapaciteta prenosa električne energije, za šest zemalja u regionu Centralne i Istočne Evrope. Uvedena 2005, bila je to prva regionalna odnosno međunarodna platforma za trgovanje energentima u Evropi. Kasnije je zamenjena rešenjem koje je isporučila Zajednička uprava za dodelu prekograničnih kapaciteta (Joint Allocation Office – JAO), koja je još uvek jedna od naših najvećih klijenata.

Budući da smo se bavili organizovanjem tržišta na evropskom i državnim nivoima, radeći za TSO-ove, berze struje i međunarodne institucije, prosto je bilo logično da uvedemo rešenje za trejdere – trgovce energentima, kao i druge igrače na tržištu. Godine 2013. smo preuzeli jednu malu kompaniju, koja je razvijala platformu Lancelot, pa je još od tada proširujemo i nadograđujemo.

Tržište električne energije se menja s novim potrebama i novim vrstama igrača, kao što su agregatori fleksibilnosti. Taj segment sada možemo da pokrijemo proizvodima kao što su Lancelot i Flexigy. Dosežemo agregaciju, odziv na strani potražnje i uređaje na kraju lanca. Možemo da ih fizički kontrolišemo i organizujemo u virtuelne elektrane. Uz pametni kontrolni sistem u vašem domaćinstvu, vaša toplotna pumpa i frižider takođe mogu da učestvuju na tržištu i, na primer, pružaju usluge balansiranja.

Koji su vam planovi za Jugoistočnu Evropu?

Vidimo jak potencijal u tom regionu. Mnogo novih igrača i trgovaca ulaze na tržište. Tamo imamo važne klijente; na primer, radimo za TSO-ove Grčke, Srbije i Rumunije. Damas sada ima i varijantu za gas. Tržišni principi su isti, tako da ono što radimo u domenu električne energije možemo da radimo i za gas. Imamo dva velika klijenta u vašem regionu: Gastrans i ICGB.

Veoma smo zainteresovani za trgovce energijom. Želimo da isporučujemo rešenja iz našeg portfelja Lancelot, konkretno proizvod Lancelot ETRM za trgovanje električnom energijom i Lancelot FMS za precizno prognoziranje – ukoliko želite da kupite električnu energiju za svoj portfelj klijenata, morate znati kolika će biti potrošnja.

Tu je i Lancelot GDS (Generation Dispatch System). Kada ste kompanija koja ima proizvodni portfelj, želite da organizujete i optimizujete taj portfelj da biste mogli da pokrijete svoju predviđenu proizvodnju i prodajete na tržištu uz najviši mogući profit. To je upravljanje proizvodnjom ili otpremanje (generation dispatch), a naziva se još i rezervisanjem kapaciteta proizvodnih postrojenja (production unit commitment).

Pažljivo motrimo taj region. Imamo iskustva iz svoje zemlje i drugih zemalja koje su malo više zašle u razvoj tržišta energije, i spremni smo da to iskustvo donesemo u taj region.

Kompanija razvija rešenja za niz segmenata tržišta koji se pomaljaju, a mnogi od njih se oblikuju prema novinama u pravnom okviru u Evropskoj uniji i državama pojedinačno. Šta to znači za male igrače na tržištu, poput onih koji se pridružuju platformama za agregaciju, vlasnika električnih vozila ili, prosto, suseda koji razmenjuju i međusobno dele električnu energiju proizvedenu na lokalu?

Unicorn razvija rešenja za preduzeća. Orijentisani smo ka većim kompanijama i igračima na tržištu. Imamo i nekih drugih aktivnosti, kao što je ChargeUp Group, Unicornov deo koji nudi rešenja za upravljanje infrastrukture za punjenje za električne automobile. On obuhvata aplikaciju za vlasnike punjača ali i, naravno, za krajnje korisnike, vozače koji su usluženi na stanicama za dopunjavanje baterija.

Tu imamo veliku prednost od sinergija. Na primer, imamo pilot-platformu sa češkim TSO-om koja pokriva krajnje uređaje uključujući punjače za električna vozila. Njihovu fleksibilnost koristi za balansiranje mreže. Ali neće krajnji korisnici biti naši klijenti – nas zanimaju njihovi agregatori i snabdevači.

Čini se da TSO-ovi imaju sve manje uvida u ono što se događa na mikronivou i unutar distribucijskih područja. Njihovi izveštaji mogu da pokažu pad potrošnje čak i onda kada su prozjumeri jednostavno proizvodili i trošili više vlastite električne energije. Da li je to nezgodno za prognoziranje i stabilnost sistema?

Kada neki nezavisni agregator udruži niz uređaja, na primer da bi pružao usluge balansiranja, TSO-u je jako teško da kontroliše konkretne reakcije tih uređaja na njegove komande. Ukoliko koristi pomoćne usluge, nekom TSO-u je potrebno da meri odziv na strani potražnje i da ga analizira. Kad taj zadatak spadne na agregatore, TSO nema dovoljno preciznu kontrolu.

Za TSO-ove je veoma teško da kontrolišu kako agregirani skup uređaja zapravo reaguje na njegove komande

Pojavljuju se platforme koje unificiraju način kako se ovi uređaji fizički kontrolišu, kako se signali odašilju i kako se meri odziv. Mi tu komunikaciju standardizujemo.

Ukoliko je proizvodnja struje iz solara izolovana, kao što je unutar domaćinstva, TSO-u nije potrebno da barata njome. Ali naravno da njihov snabdevač i distributer električne energije jeste zainteresovan za to, budući da ovo znatno menja tradicionalne obrasce potrošnje. Savremeni sistemi za prognoziranje kao što je naš Lancelot FMS mogu to da isprate.

Što se tiče razmene električne energije, mora da postoji platforma koja će da je meri, jedno centralizovano čvorište za podatke koje će poravnavati te transakcije. U nekim zemljama to je organizovano preko nekog specijalnog subjekta, a u drugima to radi TSO.

Koliko zapravo elektroenergetski sistem postaje kompleksan iz operatorskog ugla, u poređenju sa starim pristupom i, pogotovo, sa priključivanjem desetinama hiljada većih i manjih baterijskih i fotonaponskih jedinica?

Tu bih se prvo vratio na vaše pitanje šta nudimo malim kompanijama. Mnoge žele da se uključe u tržište električne energije. U našoj zemlji im broj stalno raste.

Pre par godina je bilo samo par pružalaca usluga balansiranja TSO-u, a sada ih je nekoliko puta više. Naša platforma Lancelot je brzo i jeftino rešenje za firme koje žele da iskoriste svoju razasutu proizvodnju i brzo uđu na tržište.

Ali osim rastućeg broja igrača na tržištu, ukupna kompleksnost elektroenergetskog sistema se poslednjih 20 godina uvećava na mnogo načina, a trenutno sve brže.

Intermitentni resursi za proizvodnju energije se približavaju pragu preko kojeg je teško održati kontrolu nad mrežom. Ugalj u Češkoj Republici ima udeo od 50 odsto u proizvodnji električne energije, a u planu je da se on u periodu do 2030. postepeno obori na nulu. To je ogromna promena, da se nadomesti iz obnovljivih izvora. Balansiranje mora da bude preorijentisano sa velikih elektrana na ugalj na baterije i na fleksibilnost uređaja na niskonaponskoj razini.

Kompleksniji sistemi su pretežno manje pouzdani, što znači da je neophodno više investicija u IT, jer neophodna IT rešenja za njihovo kontrolisanje moraju i da budu sofisticiranija

Kompleksnost kontrole se povećava. U EU skraćujemo period trgovanja sa jednog sata na petnaest minuta. Priča se o rezanju na pet minuta. Ali možda to bude još kraće, jer je za intermitentne izvore pet minuta mnogo, jer može da naiđe oblak, pa proizvodnja struje iz solara opadne.

Kad skratite sa jednog sata na 15 minuta, to je četiri puta više podataka za prenos, a obračune radite četiri puta češće.

Za to su potrebna potpuno nova IT rešenja i standardi komunikacije, kao što sam ranije kazao. S uvećanjem kompleksnosti, moramo da razmišljamo i o pouzdanosti, jer naša civilizacija zavisi od električne energije.

Kompleksniji sistemi su pretežno manje pouzdani, što znači da je neophodno više investicija u IT, jer neophodna IT rešenja moraju i da budu sofisticiranija. Javlja se i pitanje sajberbezbednosti. To su dobre vesti za kompaniju poput naše, ali za domaćinstva i druge korisnike električne energije nisu baš, zbog troškova.

Koje su sledeće faze razvoja tržišta na makronivou, a koje za prozjumere i aktivne kupce, i kako će Unicorn Systems tome doprineti?

Države članice moraju da usklade svoj pravni okvir s novim ustrojstvom tržišta električne energije u EU i u potpunosti ga primene. On pokriva skladištenje energije, nezavisnu agregaciju, razmenu i međusobno deljenje električne energije i druge elemente. Evropske zemlje imaju mnogo posla. Zatim, naravno, dolaze reakcije i sugestije, a moguće i neke prepravke.

To je prilika za nas, jer razvijamo rešenja za nove igrače na tržištu, da bismo olakšali tranziciju.

Gotovo svaki izveštaj i inicijativa u ovom sektoru ukazuju na zagušenja na elektromreži kao najveću prepreku. Koje su glavne potrebe za digitalizaciju i decentralizaciju, kada je reč o opremi za prenos i distribuciju struje?

Iz našeg ugla gledanja, da nema uskih grla na mreži, ne bi bilo potrebe za našim rešenjima za upravljanje zagušenjima. Kada biste imali mogućnost da prenesete struje koliko hoćete sa bilo kog mesta u Evropi na neko drugo, mnogo naših rešenja ne bi bilo neophodno.

Sofisticiranija kontrola i softver su način da se prevaziđu nedostaci u infrastrukturi, u mrežnom hardveru.

Bez obzira na to, sve smo zabrinutiji za fizičke aspekte mreže. Trgovanje se pomera sve bliže realnom vremenu. Trgovanje na unutardnevnom nivou postaje sve važnije. Pomoću nekih rešenja sada trgujemo samo 15 minuta pre konkretne isporuke.

Ukoliko hoćete da aktivirate nešto fleksibilnosti koja nije uvezana na prenosni sistem, nego na distributivnu mrežu, morate da sagledate situaciju – možete li to da izvedete bez remećenja strujnih ili naponskih parametara u konkretnom elementu mreže? Zbog toga trgovanje sve više zavisi od fizičkog stanja mreže.

Kompanija Unicorn Systems se bavi i alatkama za predviđanje. Koliko one postaju značajne? Da li su imalo nalik AI-ju i algoritamskom trgovanju na tržištu akcija i dužničkih hartija, pa da za samo par milisekundi mogu da izazovu krah ili drugi izuzetno važan događaj? Sve više novih učesnika na unutardnevnom tržištu struje oslanja se na algoritme.

Lancelot FMS – Forecast Management System – jeste sistem za upravljanje prognozama i radi više vrsta prognoza, među kojima i za proizvodnju energije iz vetra i solara. Ali za nas su bitnija predviđanja potrošnje u okviru portfelja naših klijenata.

To je jedan od najvažnijih aspekata za svakog snabdevača. Unicorn je okrenut klijentima koji imaju kupce, a ne toliko onima koji samo špekulišu. Aspekti upravljanja rizikom pri takvom trgovanju su različiti od onog čime se mi bavimo. Naravno da koristimo veštačku inteligenciju u svojim modelima za predviđanje. A naš sistem za trgovanje je sposoban da prepozna otvorenu poziciju i optimizuje predlog načina da se ta pozicija zatvori. Ali to nije čisto algoritamska mašina koja špekuliše. To ostavljamo drugima.

Verujem da će ovaj konkretan segment tržišta pre ili kasnije morati da se reguliše. Jer zaista je opasno kada hiljade mašina trguje na osnovu algoritama. Određeni povratni signali ili petlje zasnovani na međusobnim zavisnostima mogli bi da izazovu teške poremećaje na tržištu, s mogućnošću prekida same fizičke isporuke. A sada sve zavisi od električne energije.