Nemačka sekretarka Brantner: Nije pitanje da li će se litijum kopati u Srbiji, nego ko će to uraditi

Franciska Brantner, državna sekretarka u Saveznom ministarstvu za ekonomske poslove i klimatsku akciju, izjavila je da nije pitanje da li će se litijum u Srbiji kopati, nego da li će to uraditi Rio Tinto i evropski partneri ili Kina.

Protiv projekta Jadar kompanije Rio Tinto pre nekoliko dana na ulice u Beogradu je izašlo više desetina hiljada građana Srbije.

Franciska Brantner je u intervjuu za nemački list Tageszeitung rekla da je litijum jedna od sirovina neophodnih za klimatsku akciju. Taj metal se, kako je navela, sada kopa u Australiji i Čileu, ali se u potpunosti prerađuje u Kini.

Od ruske agresije na Ukrajinu, postalo je, prema njenim rečima, jasno da je zavisnost od drugih opasna.

Zato je cilj Savezne vlade da smanji takve zavisnosti kako bi se smanjili rizici, a projekat u Srbiji može biti temelj ove strategije, rekla je ona.

Prvobitni planovi Rio Tinta nisu ispunjavali evropske standarde zaštite životne sredine

Brantner naglašava da prvobitni planovi Rio Tinta nisu ispunjavali evropske standarde zaštite životne sredine. Zato je, dodaje, bilo ispravno protestovati protiv toga, i dobro je što je projekat zaustavljen. Nemačka vlada i Evropska komisija, uverava, tražile su novi koncept.

Litijum u Srbiji bi, prema njenim rečima, trebalo vaditi samo korišćenjem ekološki prihvatljivih procesa, odgovarajućim visokim nivoom zaštite voda i zemljišta i veoma dobrim planom za zbrinjavanje otpada.

Takav stav je, zajedno sa pritiscima iz Srbije, doveo do promene projekta u ovim oblastima. Sada postoji novi koncept deponije, više rudarskih ostataka će se ponovo koristiti i to više ne bi trebalo da se radi usred rečne doline, rekla je ona.

Postoji novi koncept za zaštitu voda, dodala je, i projekat se oslanja na obnovljive izvore energije.

Da li Nemačka i Evropa zabijaju nož u leđa Srbiji?

Novinar nemačkog lista navodi da iskustva iz Čilea i drugih regiona sveta pokazuju da nakon iskopavanja litijuma ostaju samo devastirani predeli i da se srpsko stanovništvo tome opire, pa je pita da li joj Nemačka i Evropa zabijaju nož u leđa. Na to ona odgovara da brige lokalnog srpskog stanovništva shvataju veoma ozbiljno i stoga su se obavezali da se ponovo planira rudarski projekat.

Evropska unija će, prema njenim rečima, pratiti nove procene uticaja na životnu sredinu koje će uslediti kako bi se poštovali ekološki standardi. EU, dodala je, povezuje projekat sa izgradnjom lanca vrednosti za proizvodnju baterija i e-mobilnost.

Za razliku od mnogih drugih sirovinskih projekata širom sveta, gde se sirovina samo izvozi, ovde bi stanovništvo trebalo da bude uključeno u lanac vrednosti, poručila je Brantner.

Kontrola projekta je na Srbiji

Državna sekretarka kaže da se Rio Tinto obavezao da će poštovati zakon EU o zaštiti životne sredine, iako se taj propis samo delimično primenjuje u Srbiji. Ona naglašava da je kontrola projekta na Srbiji. EU i Nemačka će, uverava, moći da pruže stručne savete.
Evropske kompanije su takođe zainteresovane da obezbede poštovanje ekoloških standarda, kaže ona.

Brantner priznaje da lokalno stanovništvo i opozicija s pravom traže od državnih institucija sprovođenje ekoloških standarda. Istovremeno, nastavlja, dobro je ako se rudari u evropskim nalazištima i rude prerađuju na na evropski način.

Sprečava se Kina da poveća svoj uticaj na važne evropske izvore sirovina

Na ovaj način se, smatra, sprečava Kinu da poveća svoj uticaj na važne evropske izvore sirovina. Pitanje nije hoće li projekta biti ili ne već da li će ga realizovati Rio Tinto sa evropskim partnerima, ili će to uraditi Kinezi, zaključuje ona. Brantner ne veruje da bi za demokratiju, životnu sredinu i stanovništvo u Srbiji bilo bolje da se projekat realizuje u kinesko-srpskom partnerstvu.

Projekat Jadar je i prilika, uverena je, da se svetu pokaže da nemačke i evropske kompanije vode računa i da vađenje i prerada sirovina može biti mnogo ekološki prihvatljivija nego što je to trenutno slučaj.