Mikroplastika pronađena u masnim naslagama iz arterija

Mikroplastika je dospela u ljudsko telo. Otkrivena je u krvi, majčinom mleku, posteljici i nizu organa. U novom istraživanju sprovedenom u Italiji, pronađena je i u masnim naslagama odnosno plakovima hirurški otklonjenim iz začepljenih arterija.

Mikroplastika su čestice plastike manje od pet milimetara u prečniku. Zabrinutost zbog uticaja plastike na životnu sredinu i ljudsko zdravlje porasla je poslednjih godina zajedno sa povećanjem broja istraživanja u kojima je dokazana njena sveprisutnost i postojanost.

U studiji ‘Mikroplastika i nanoplastika u ateromima i kardiovaskularnim događajima’ (Microplastics and Nanoplastics in Atheromas and Cardiovascular Events), sprovedenoj u Italiji, komadići mikroplastike pronađeni su u plakovima koje su hirurzi uklonili pri otvaranju začepljenih arterija. Studija je objavljena u naučnom časopisu New England Journal of Medicine.

Arterije se zapušavaju taloženjem masnih naslaga koje se nazivaju plak. Plak je mešavina masti, kalcijuma, holesterola i ćelijskog otpada u telu. Ova mešavina se taloži unutar zidova arterija i tako sužava te krvne sudove.

Kod 60 odsto pacijenata pronađen je polietilen u plakovima odstranjenim iz arterija

Tim koji stoji iza ove studije predvođen Rafaelom Marfelom, medicinskim istraživačem na Univerzitetu Kampanija u Napulju, uporedio je rizike od moždanog i srčanog udara i smrti između pacijenata u čijim je plakovima otkrivena mikroplastika i onih kod kojih nije.

Prateći 257 pacijenata skoro tri godine, istraživači su otkrili da je skoro 60 odsto imalo polietilen u plakovima odstranjenim iz arterija. To je jedna od najkorišćenijih vrsta plastike, najčešće za proizvodnju ambalaže, kesa, torbi, folija, boca i samolepljivih etiketa.

Kod 12 odsto pacijenata u masnim naslagama je pronađen polivinil-hlorid, poznatiji po skraćenivi PVC. PVC dolazi u krutim i fleksibilnim oblicima, a koristi se za izradu vodovodnih cevi, boca, podova i ambalaže.

Mikroplastika remeti normalno funkcionisanje srca

Laboratorijske studije pokazuju da mikroplastika može da izazove upalu i oksidativni stres u srčanim ćelijama, zatim da oslabi srce, promeni broj otkucaja i izazove ožiljke na srcu kod životinja, na primer miševa.

Podaci pokazuju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti među osobama koje su izložene zagađenju povezanim sa plastikom, uključujući izloženost polivinil-hloridu, nego u opštoj populaciji, piše u studiji.

Prema nalazima studije, pacijenti kod kojih je u plakovima pronađena mikroplastika imaju 4,5 puta veći rizik od moždanog, blažeg srčanog udar ili smrti nego oni kod kojih se ta materija nije nataložila.