Šta se krije iza rekordnih cena na berzama Jugoistočne Evrope: Krivci prenosna mreža, ali i još ponešto

Rekordno visoke temperature širom Jugoistočne Evrope, koje su danima oko 40 stepeni Celzijusa, povećale su potrošnju električne energije, ali stručnjaci to ne vide, kao glavni razlog za rekordan rast cena na berzama od 50 do čak 170 odsto. Oni uzroke vide pre svega u smanjenju prenosnih kapaciteta između Evrope i Mađarske, ali i između Srbije i Mađarske i Bugarske i Rumunije, ali i u kašnjenju u dostizanju pune proizvodnje nuklearke Kozloduj, smanjenoj proizvodnji termoelektrana na ugalj, izvozu umesto uvoza iz Ukrajine.

Najveći skok cene su zabeležile na mađarskoj berzi HUPX za isporuke u satima od 20 do 23 gde su cene dostizale i neverovatnih 940 evra za megavat-sat (MWh) u odnosu na oko 350 evra prethodne nedelje. Prosečna cena na dan-unapred tržištu u toku ove nedelje bila je oko 200 evra po MWh, dok je u sedmici pre bila oko 120 evra. Ovakve cene na mađarskoj berzi nisu zabeležene od 2022, kada je bila energetska kriza.

Talas je odmah zahvatio Rumuniju, gde je satna cena na berzi OPCOM dostizala 700 evra (prethodne nedelje najviša je bila oko 350), i Bugarsku gde je na IBEX-u bila oko 500 evra (365 evra). A, onda se proširio i na Grčku, Hrvatsku, Srbiju.

U Hrvatskoj je cena na CROPEX-u dostigla 390 evra, a Srbiji na SEEPEX-u je prešla 400 evra (prethodne nedelje najviša cena je bila 125 evra). Smirivanja teško da će biti jer se toplotni talas nastavlja i sledeće nedelje, a uzroci koji sada dovode do visokih cena neće biti otklonjeni.

Kosorić: Visoke cene posledica mnogih faktora, neki od njih su očigledni, a neki nisu

Marko Kosorić, ekspert za trgovinu električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi iz firme Balkan Energy, kaže da je analiza koju je uradio pokazala da su visoke cene posledica mnogih faktora, neki od njih su očigledni, a neki nisu.

„Iako je većina tržišta imala ekstremne cene, cene u Mađarskoj su bile najviše iznenađujuće. Visoke cene se samo delimično mogu opravdati većim uvozom usled toplotnog talasa, ali to nije dovoljno opravdanje“, kaže za Balkan Green Energy News Kosorić.

Mađarska nema veći uvoz, ali ima mnogo veće cene nego u sličnim uslovima tokom toplotnog talasa 2021.

On kaže da vredi uporediti ovaj toplotni talas (od 8. do 10 jula) sa toplotnim talasom u julu 2021 (od 27. jula do 30. jula), koji je imao prilično slične temperature.

„Tačno je da je prosečna cena na berzi HUPX-u bila izuzetno visoka, ali uglavnom samo zbog dva sata, H20 i H21. Da li su ti sati bili stresni, posmatrajući samo veličinu uvoza Mađarske? Uvoz električne energije same Mađarske u H20 i H21 nije bio veći nego tokom toplotnog talasa jula 2021. Dakle, mađarsko tržište nema veći uvoz nego ranije, ali ima mnogo veće cene nego u sličnim uslovima tokom toplotnog talasa 2021“, navodi Kosorić.

Njegova analiza pokazuje da potrošnja Jugoistočne Evrope, u koju ubraja Mađarsku, bivšu SFRJ, Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Albaniju, nije mnogo veća u toplotnom talasu 2024. nego što je bila 2021, samo do 800 MW veća u satima H20-H24.

Energija za ceo region dolazila je iz centralno-zapadnog dela Evrope u oba toplotna talasa i to preko austrijsko-slovenačke, austrijsko-mađarske, slovačke-mađarske i italijansko-JIE granice.

Međutim, kako ističe Kosorić, nominovani tokovi  iz Centralno-zapadne Evrope preko austrijskih i slovačkih granica ka ovom regionu u satima H20-H24 su bili za 800 MW manji u tokom ovog toplotnog talasa nego 2021, iako je sada na tim granicama Flow Based Market Coupling mehanizam – koji bi trebalo da omogući veće prekogranične razmene energije.

„To pokazuje da je efektivni kapacitet mreže iz Centralno-zapadne Evrope bio niži nego u 2021. i to je najviše neočekivani faktor koji se desio od 8. jula 2024. koji je podstakao ekstremne cene na berzi HUPX“, ističe Kosorić, i dodaje da ukupan uvoz regiona nije bio mnogo veći nego što je bio tokom toplotnog talasa jula 2021 – oko 4.400 MW.

Ključan je Flow Base Market Coupling mehanizam?

Veoma važan faktor u celoj priči je Flow Base Market Coupling (FBMC), mehanizam koji se primenju u najvećem broju evropskih zemalja. Taj mehanizam, pokazala je analiza, „tera“ Mađarsku da proizvodi više energije, ali ona za to nema kapacitet. Posledica je, kako kaže Kosorić, da FBMC ne dozvoljava mađarskom tržištu da uveze više energije u FBMC optimizaciji benefita (eng. welfare optimization).

Analiza je pokazala da od Hrvatske i Slovenije do Mađarske ima dosta kapaciteta mreže, ali takve transakcije bi povećale uvoz Mađarske što ne bi bilo povoljno za pomenutu optimizaciju. Naime, trgovci više ne mogu da nominuju energiju sa hrvatskog na mađarsko tržište i cene na tim tržištima ne mogu se izjednačiti kao u okviru net transmission capacity (NTC) mehanizma.

Srbija može da pomogne

Podaci pokazuju da je bilateralna razmena na osnovu FBMC mehanizma iz pravca Evrope ka Mađarskoj značajno smanjena nakon 8. jula i to za 1.200-1.300 MW i to u najrizičnijim satima H19-H24.

Kosorić smatra da je jedini način da se dopremi dodatna energija na mađarsko tržište zaobilazeći FBMC mehanizam preko srpsko-mađarske granice, ali je ta veza smanjena sa 800 MW na 200 MW.

Naravno, dodatna energija u Mađarsku može doći i preko FBCM mehanizma, ali on kaže da je nepoznato kada bi to moglo da se dogodi, kao i smanjenjem izvoza u Ukrajinu iz Mađarske i Rumunije.

Kapaciteti prenosne mreže su smanjeni i iz drugih razloga. Prvo, tu je pomenuto smanjenje kapaciteta prenosne mreže između Mađarske i Srbije, kao i smanjenje bugarsko-rumunskog prekograničnog kapaciteta sa 1.700 MW na 1.200 MW, zbog održavanja do 22. jula. U toj situaciji Rumunija mora da se snabdeva iz Mađarske, ali, kako kaže Kosorić, na veoma neintuitivan način.

Nelogičnosti mehanizma FBCM

Analiza je pokazala da su u satima H18-H24 uzete sve dostupne prodajne ponude na rumunskom tržištu i jedino rešenje za FBMC je bilo da nominuje visok komercijalni protok iz Mađarske u Rumuniju. Međutim, taj protok je, kako naglašava Kosorić, nekako nominovan na veoma kontra-intuitivan način pošto FBMC daje rumunskoj berzi OPCOM mnogo nižu cenu nego HUPX-u, ponekad čak 250 evra za MWh nižu, dok ce struja isporučuje od HUPX-a do OPCOM-a.

Kosorić smatra da FBMC mehanizam ponekad daje neintuitivne tokove spajanja tržišta, koji su rezultat spajanja tržišta koje ide od zone licitacije sa višom cenom u zonu ponude sa nižom cenom. Ovi tokovi se, prema njegovim rečima, obično dešavaju kada je gubitak pomenute optimizacije benefit, koji je rezultat neintuitivnog toka, manji od ekonomske koristi od ublažavanja zagušenja na mreži.

Pošto rumunska zona licitiranja nije povezana ni sa jednom drugom FBCM zonom, već samo sa mađarskom, a zagušenja se ne oslobađaju protokom iz pravca Mađarske u Rumuniju pošto zagušenje nije na toj granici, razlog za takva neintuitivna rešenja, kako navodi, je verovatno potpuno odsustvo bilo koje ponude na rumunskom tržištu.

Nije samo problem u prenosnoj mreži

Ali, nije samo problem u prenosnoj mreži. Na svim berzama, kako se vidi u analizi, su postignute visoke cene, koje bi mogle da budu posledica više faktora.

Uvoz regiona ove godine jeste bio isti kao 2021, ali su mnoge stvari drugačije. Tako je 2021. region u proseku uvozio 700 MW energije iz Ukrajine, a sada izvozi 800 MW u Ukrajinu i Moldaviju.

Kasnio i Kozloduj

Izgubljena je i, kako kaže Kosorić, „jeftina“ energija iz termoelektrana na ugalj, pa su sada kapaciteti za 2.000 MW manji. U isto vreme i blok od 1.000 MW u NE Kozloduj imao je tri nedelje odložen ulazak na mrežu, a onda je započeo sinhronizaciju 8. jula i dostigao stabilnu punu proizvodnju tek popodne 10. jula.

Na kraju, Kosorić zaključuje da se može reći da su trenutne cene u satima H20, H21 i H22 na berzi HUPX posledica nemogućnosti mreže da fizički isporuči dodatnu energiju na mađarsko i rumunsko tržište, kao i da nisu vezane za realne troškove proizvodnje energije.

Trenutne cene u satima H20, H21 i H22 na ostalim tržištima regiona, kako dodaje, nisu posledica realnih troškova proizvodnje energije, već povišenih cena ponude.

Šta očekivati u narednim nedeljama

Kosorić ne očekuje značajnije promene narednih nedelja.

„Sledeća nedelja će biti još toplija nego ova, bez drugih bitnih strukturnih promena, pa će region ostati veoma osetljiv. Ograničenja prenosne mreže mogu postati još jača u okviru FBMC mehanizma zbog remonata na mrežama u centralnoj Evropi, proizvodnja u hidroelektranama opada, a proizvodnja iz solarnih elektrana je na maksimumu“, poručuje Kosorić.