Više od 500 GW projekata za gradnju vetroparkova u Francuskoj, Hrvatskoj, Irskoj, Italiji, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu čeka na priključak na prenosnu mrežu, dok je cifra za celu Evropu mnogo veća, pokazala je analiza organizacije WindEurope.
Pristup prenosnoj mrežu je usko grlo broj jedan za masovnu gradnju elektrana na obnovljive izvore energije i na toj poziciji je zamenilo procedure za dobijanje dozvola, tvrde u udruženju WindEurope, koje zastupa stavove industrije vetra.
Analiza je nastala kako bi se prepoznali izazovi u obezbeđivanju pristupa mreži za vetroelektrane u Evropi i predložile praktične mere za njihovo rešavanje.
Razlozi, kako se navodi, nisu samo zasićenost mreže ili nedostatak adekvatnog planiranja do 2050. godine, već i neefikasne procedure za izdavanje dozvola za investicije u mreže. Ograničavanje proizvodnje elektrana je, dodaju, drugi ključni faktor koji ograničava pristup mreži proizvođačima obnovljive energije.
Dikson: Neke stvari se mogu odmah poboljšati
Vetroelektrane, na kraju, dolaze u situaciju da zbog zagušenja na mreži koje može da traje i po nekoliko sati veliki deo svoje proizvodnje ne mogu da isporuče u mrežu.
WindEurope ističe da u Evropi postoji veoma malo javno objavljenih podataka o tome koliko je ograničena proizvodnja elektrana na godišnjem nivou i koliki su troškova zagušenja.
„Pristup mreži je zamenio procedure za dobijanje dozvola kao usko grlo broj jedan za izgradnju vetroelektrana. Sistem je zakrčen i zadržava stotine gigavata vetroelektrana. To znači manju energetsku sigurnost i veće cene električne energije. Za neke reforme će biti potrebno vreme, kao što je dugoročno planiranje, ali neke stvari se mogu odmah poboljšati, posebno bolje postupanje sa projektima koji su u proceduri za dobijanje priključka na mrežu“, poručio je Žil Dikson, izvršni direktor WindEurope.
Šta bi trebalo uraditi
Da bi bolje razumeo različite prakse odobravanja priključka na mrežu i ograničavanja proizvodnje WindEurope je u oktobru pokrenuk istraživanje na nivou država.
Izveštaj predstavlja rezultate ankete i navodi na šta bi trebalo obratiti pažnju:
- Efikasno anticipativno planiranje prenosnih i distributivnih mreža. Ono bi trebalo da uzme u obzir novu potražnju za električnom energijom i obnovljivim kapacitetima za više od 10 godina unapred.
- Napuštanje principa “ko prvi devojci, njegova je” za omogućavanje pristupa mreži novoj proizvodnji i potrošnji energije.
- Ubrzana implementacija zakonodavstva EU kao što je revidirana Direktiva o obnovljivoj energiji (RED III) i Uredba o hitnom izdavanju dozvola.
- Transparentna usklađena pravila i prakse za upravljanje zagušenjima, kompenzaciju za smanjenje proizvodnje i fleksibilni ugovori o povezivanju na mrežu.
- Pravedna podela troškova proširenja i jačanja mreže između investitora i operatora sistema.
- Pravila koja podstiču povezivanje na mrežu više projekata na jednoj lokaciji, sa i bez skladištenja (hibridizacija), i različito profilisani modeli za stabilizaciju prihoda.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.