Centralno gradsko područje Beograda ima samo 2,83 odsto zelenih površina, a sa prigradskim zelenilom i šumama udeo zelenila iznosi jedva nešto više od 12 odsto. Nedostatak zelenila, velika gustina zgrada i materijali poput betona, asfalta, metala i stakla, koji apsorbuju veliku količinu toplote, doprinose stvaranju toplotnih ostrva. Podaci iz jednog novog naučnog rada su pokazali da je u centralnom delu glavnog grada Srbije temperatura na lokacijama s najmanje zelenih površina u proseku sedam stepeni Celzijusa iznad najnižeg izmerenog nivoa.
Uticaj klimatskih promena je sve drastičniji. Prošla godina je bila najtoplija u istoriji merenja, a naučnici očekuju da će 2024. biti još toplija. Urbanizacija direktno utiče na temperaturu, vlažnost vazduha, brzinu vetra, sunčevo zračenje i druge meteorološke parametre, stvarajući klimu specifičnu za gradove.
Zelenih površina na celoj teritoriji Beograda ima svega 12 odsto, a u centralnom delu samo 2,83 odsto. To dovodi zadržavanja sve više toplote i stvaranja takozvanih urbanih toplotnih ostrva.
Na značaj zelenih površina ukazuju rezultati istraživanja tima sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Geografskog fakulteta i Geografskog instituta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu.
Stambeno-poslovni kompleksi se grade nauštrb zelenih površina
„Ono što kao stanovnica Beograda sada primećujem jeste da se intenzivno odvija betonizacija Beograda, a da skupu cenu plaćaju najčešće drveće i zelene površine, kojih je sve manje. Sve češće viđamo grupe građana koji ustaju u odbranu parkića koji su ugroženi izgradnjom novih stambeno-komercijalnih zona“, rekla je Milica Lukić, jedna od istraživačica sa Geografskog fakulteta u Beogradu i članica WISE Srbija mreže žena.
Naučnici su analizirali mikroklimatske uslove u različitim urbanim okruženjima kako bi poboljšali razumevanje temperaturnih uslova u gradu i doprineli kreiranju strategija za urbanizam i urbani dizajn pri kojem će klimatska pitanja biti uzeta u obzir.
Merenja su obuhvatila temperaturu vazduha i toplotni stres iliti toplotno opterećenje organizam i objekata.
„Za merenje smo koristili poseban uređaj koji vrlo pouzdano meri parametre koji su neophodni za urbana mikroklimatska istraživanja -KESTREL“, objasnila je Lukić.
Temperatura je merena u junu i avgustu 2021. godine na pet lokacija: Obilićev venac, Ulica Đure Jakšića, Košutnjak, Studentski park i kod Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković. Najveće razlike u temperaturi između gusto izgrađenih i zelenih površina zabeležene su u najtoplijem delu dana, između 14 i 15.30. Na nekim lokacijama su prelazile sedam stepeni Celzijusa.
Na primer, 23. avgusta je u Ulici Đure Jakšića maksimalna temperatura vazduha bila 40,6 stepeni, a u Studentskom parku svega 33,4 stepena.
„Ono što je alarmantno jeste što u ovom slučaju govorimo o svega par stotina metara na kojima vladaju potpuno različiti mikroklimatski i bioklimatski uslovi“, naglašava Lukić.
Rezultati su prikazani u naučnom radu ‘Toplotne procene na lokalnim i mikroskalama tokom vrelih letnjih dana: studija slučaja Beograd (Srbija)‘. Objavljen je u časopisu Időjárás mađarske meteorološke službe.
Zelene površine su neophodne kako bi se Beograd prilagodio izmenjenim klimatskim uslovima
U letnjim mesecima, visoke temperature mogu izazvati visok stepen termalne nelagode, koji najčešće i najviše pogađa decu, trudnice, stare osobe i hronične bolesnike. To nam pokazuje koliko je gradsko zelenilo važno za urbanu mikroklimu, ali i koliko može povoljno uticati na opšte blagostanje građana.
Lukić ističe da posebno zabrinjava što se klima menja mnogo brže nego što možemo da zamislimo. Mart je bio najtopliji u istoriji merenja, a u Beogradu je zabeležena najviša prosečna temperatura za taj mesec u poslednjih 136 godina odnosno od kada su počela meteorološka merenja. Iznosila je 12,1 stepen.
Lukić: Tek nas čekaju intenzivni toplotni talasi
„U ovakom izmenjenim klimatskim uslovima, gde posledice klimatskih promena već osećamo na svojoj koži, temperaturni rekordi beleže se iz meseca u mesec, a klimatske projekcije pokazuju da će tako biti i nadalje, te da nas tek čekaju intenzivni toplotni talasi, moramo ozbiljno preispitati politiku urbanog razvoja gradova u Srbiji“, rekla je Lukić.
Sprovedeno istraživanje je pokazalo da su zelene površine u centralnim gradskim zonama neophodne kako bi se jedan grad prilagodio izmenjenim klimatskim uslovima, jer imaju tu mogućnost da snize temperaturu vazduha za čak sedam stepeni u najtoplijim delovima dana, kada je ujedno najjača termalna nelagoda koju osećamo prilikom boravka na otvorenom.
Implementacija strateških dokumenata kao rešenje
Grad Beograd je 2019. godine usvojio Plan generalne regulacije sistema zelenih površina, koji sadrži sve preporuke i smernice, na koji način planirati razvoj zelenih površina u Beogradu. „Međutim, nakon pet godina, malo toga je realizovano. Nažalost, ovaj jako važan dokument, koji i te kako može pomoći u borbi sa posledicama klimatskim promena, ostaje za sada mrtvo slovo na papiru“, rekla je Lukić.
Skupština grada Beograda je 2021. godine usvojila dva važna dokumenta: Akcioni plan za zeleni Beograd i Akcioni plan za održivu energiju i klimu za grad Beograd, koji takođe u jednom svom delu obrađuje pitanje zelene infrastrukture i urbanog planiranja.
Međutim, i pored dobrih preporuka i smernica, implementacija ovih dokumenta nije daleko odmakla.
„Moj lični apel nadležnima, odnosno najpre Gradskoj upravi Beograda i Skupštini grada, jeste da se što pre krene u realizaciju ovih strateški vrlo značajnih planskih dokumenata, čija bi realizacija u velikoj meri pomogla Beogradu da se prilagodi na izmenjene klimatske uslove“, zaključila je Lukić.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.