Elektroenergetski sektor traži ukidanje nuklearnog moratorijuma u Srbiji

Čelni ljudi Elektroprivrede Srbije i Elektromreže Srbije izrazili su protivljenje moratorijumu na nuklearnu energiju iz 1989. godine.

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vratio nuklearnu energiju na dnevni red te se založio za izgradnju malih modularnih reaktora (SMR) i ukidanje moratorijuma, mnogi iz državnog vrha i elektroenergetskog sektora su zdušno prihvatili inicijativu.

Jedno od ključnih pitanja je da li srpska energetika treba da ograničava svoj razvoj bilo kakvom odlukom iz prošlosti, poput moratorijuma iz 1989. godine i koja još zemlja u svetu je sebi dozvolila takav komfor, izjavio je vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a Dušan Živković.

„Da li je srpska energetika spremna za jedan hrabar iskorak u diverzifikaciji resursa, svesna da zavisnost od fosilnih goriva nije dugoročno održiva, bilo da je u pitanju resurs, bilo da je u pitanju tehnološka ili geopolitička zavisnost, a svesna sopstvenih zelenih resursa?“ upitao je na otvaranju treće Međunarodne i stručne konferencije ‘Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?’. Živković je podsetio na cilj da se neto emisije gasova s efektom staklene bašte eliminišu pre polovine veka.

Gas je samo prelazno gorivo

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je na ovom skupu u Beogradu, u organizaciji Energije Balkana, da Evropska unija teži da postepeno izbaci prirodni gas iz upotrebe.

„Zbog toga smo počeli da razmišljamo o nuklearnoj energiji. Zbog toga smo bili na samitu u Briselu i zbog toga mislimo da je to jedini stabilan izvor koji nije iz fosilnih goriva“, izjavila je. Gas jeste prelazno gorivo i može da pomogne u energetskoj tranziciji, ali finansiranje je sve manje dostupno, objasnila je ministarka.

Srbija mora da spoji obrazovanje, nauku i nove tehnologije sa državnim planiranjem i investicijama, navela je Đedović Handanović. Izlazak iz uglja nije ni lak ni jednostavan ni jeftin, a mora da se obezbedi bazna energija za potrebe privrede, rekla je.

Ministarstvo rudarstva i energetike priprema memorandum o razumevanju o nuklearnoj energetici sa svim nadležnim institucijama, organima i organizacijama

Generalna direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić je kazala da je neophodna sprega dualnog obrazovanja, učestvovanja u regionalnim projektima i angažovanja univerziteta za razvoj nuklearne energetike, dobijanje balansne energije iz hidroelektrana, a posebno reverzibilnih, i skladištenje energije pomoću vodonika i litijumskih baterija. „Moratorijum je besmislen“, napomenula je i podsetila da je nuklearna energija učestvovala u energetskom miksu u Jugoslaviji.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević otkrio je da će ministarstvo u narednih mesec dana potpisati memorandum o razumevanju sa „svim nadležnim institucijama, organima i organizacijama“ koji se bave nuklearnom energijom. Oni će zajedno početi da razmišljaju kako treba razvijati taj sektor u Srbiji, kazao je.

Školovanje kadra je na prvom mestu

Prvi korak mora biti ulaganje u obrazovanje, budući da u ovom sektoru nedostaje stručnih ljudi, rekao je Aleksandar Latinović, šef službe za sistemske usluge u Elektroprivredi Srbije. „Kada iškolujemo kadar, trebalo bi da radimo ozbiljne analize koliko se to uklapa u čitav sistem“ u projekcijama za period do kraja sledeće decenije, napomenuo je.

Male modularne reaktore bi bilo idealno postaviti tamo gde su već elektroenergetska čvorišta sa infrastrukturom, smatra Latinović. Dodao je da su SMR-ovi eksperimentalna tehnologija, još nedostupna u komercijalnoj sferi, a da se konvencionalne nuklearne elektrane u Evropi grade između 12 i 20 godina.

„Pitanje je kako će se isplativost nuklearnih elektrana uklopiti ako je cilj zemlje da idemo ka obnovljivim izvorima energije“, naglašava Latinović.

Vučinić: Reverzibilne elektrane neće biti dovoljne da premoste periode bez sunca i vetra

Direktor razvoja u Elektromreži Srbije Nebojša Vučinić naveo je da minimum potrošnje električne energije u Srbiji, u svakom trenutku, iznosi 2,2 gigavata i da čini 50 odsto ukupne odnosno 20 teravat-sati godišnje. Nuklearne elektrane su „logični izbor“, jer tokom velikog dela godine nema obnovljivih izvora u sistemu, izjavio je.

Reverzibilne elektrane, koliko god ih Srbija bude imala, neće biti dovoljne da premoste periode kada nema sunca ili vetra, rekao je Vučinić.