Struja je najznačajnija izvozna roba Crne Gore – BiH najveći kupac u 2023.

Crna Gora je ove godine, u periodu januar-oktobar, izvezla najviše električne energije u Bosnu i Hercegovinu. Prodaja struje u inostranstvu donela je 190 miliona evra, što je 35 odsto ukupnog izvoza.

Električna energija je postala najznačajniji strateški proizvod Crne Gore, a njen izvoz je, prema podacima Uprave za statistiku Monstat, na nivou ove godine vredan oko četiri odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), prenele su Vijesti.

U istom periodu prošle godine izvoz električne energije iznosio je 140 miliona evra i predstavljao je 24 odsto ukupnog izvoza.

Očekuje se da višak električne energije za izvoz ove godine dostigne 818 gigavat-sati (GWh), dok se naredne godine planira suficit od 482 GWh, navodi se u Energetskom bilansu Crne Gore za 2024. godinu, koji je Vlada nedavno usvojila, i dodaje da je suficit u 2022. bio 138 GWh.

Hidroelekrane diktiraju izvoz, a njihov rad hidrologija

Ovi podaci govore koliko su količine za izvoz menjaju, a jedan od glavnih razlog je, kako se navodi, hidrologija, koja povećava odnosno smanju proizvodnju iz hidroelektrana. Hidroelektrane Perućica i Piva, koje posluju u sastavu Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), godišnje obezbeđuju oko 50 odsto ukupne proizvodnje.

Tako je 2022. bila hidrološki nepovoljna, 2023. je bila iznad proseka po količini padavina, a 2024. bi trebalo da bude prosečna hidrološka godina. Tako je proizvodnja hidroelektrana u 2022. bila 1.454 GWh, ove godine se procenjuje na 2.150 GWh, a 2024. se očekuje 1.853 GWh.

Na povećanje viškova za izvoz uticao je i prestanak rada Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP), koji je do 2021. imao potrošnju od 580 GWh, a naredne je planirana samo od 18,8 GWh.

Najviše električne energije u periodu januar-oktobar ove godine izvezeno je u BiH za 50 miliona, pa zatim u Srbiju i Sloveniju (po 42 miliona). Struja je, takođe, prodavana i u Češku, Švajcarsku, Mađarsku i Dansku.

Proizvodnja solara na 50 odsto plana

Zanimljivo je da je ove godine proizvodnja iz solarnih elektrana povećana pet puta, ali je ipak podbacila.

Solarne elektrane će u 2023. proizvesti oko 50 odsto od planirane proizvodnje, a pet puta više od ostvarene proizvodnje u 2022, navodi se u Energetskom bilansu, i dodaje da je povećanje proizvodnje ostvareno pokretanjem novih elektrana.

Podbačaj je, kako se objašnjava, rezultat poteškoća na realizaciji projekata Solari 3000+ i Solari 500+, koje sprovodi EPCG.

Snaga elektrana bi sledeće godine trebalo da se pvoeća sa 30 MW na 100 MW

U 2024. se očekuje početak rada jedne distributivne solarne elektrane snage oko 5 MW, dok EPCG planira da instalira postrojenja Brana Slano i Brana Vrtac ukupne snage 3,7 MW i u kontinuitetu sprovodi projekte Solari 3000+, Solari 500+ i Solari 5000+. Ukupan kapacitet fotonaponskih postrojenja na kraju 2024. trebalo bi da bude 100 MW.

Trenutno je taj kapacitet 30 MW, a ukupna raspoloživa snaga svih elektrana je 1.080 MW.

Planirana proizvodnja električne energije iz solarnih elektrana za 2024. je 104 GWh, što je tri odsto ukupne planiraneproizvodnje, odnosno pet puta više od procenjene za 2023, navodi se u Energetskom bilansu Crne Gore za 2024.