Plan EU za održivu mobilnost: vozovi da zamene avione

Evropska unija se zalaže za održivija putovanja na celom kontinentu. Plan je da kroz pojačanje međugradskih i prekograničnih železničkih veza, svojom politikom transevropske transportne mreže i finansiranjem železničke infrastrukture to i postigne. Međutim, iako je potražnja za putovanjem vozom velika, putovanja avionom su i do 30 puta jeftinija. Stručnjaci pozivaju na uvođenje poreza na avionsko gorivo kerozin i ukidanje subvencija za avio saobraćaj. U borbi sa klimatskim promenama, noćni vozovi se vraćaju na šine.

U borbi protiv klimatskih promena, Evropska komisija želi da do 2030. godine evropskim prugama saobraća dvostruko više brzih vozova.  Plan je da ih do 2050. bude tri puta više, kako bi se smanjile emisije CO2 u transportnom sektoru.

Međutim, za dostizanje zacrtanog cilja potrebno je mnogo više ulaganja, kažu evropski operateri železničkog saobraćaja. Prema njihovoj proceni, infrastrukturne mere koje se trenutno planiraju nisu dovoljne da se postiglo dvostruko povećanje brzog saobraćaja do 2030. godine, prenosi European Newsroom.

Takođe, problem je i u ceni karata koju putnici vozom moraju da plate.

Putovanje vozom povoljno za klimu, ali ne i za džep

Ekološka organizacija Greenpeace je u svojoj analizi zaključila da je putovanje vozom iako povoljnije po klimu značajno skuplje od putovanja aviona. Putovanje vozom, emituje od 66 do 80 odsto manje CO2 u odnosu na putovanje avionom ili automobilom.

Ali, poređenjem oba prevozna sredstva na 112 ruta širom Evrope u nekoliko različitih termina, pokazalo se da je čak 71 odsto karata za putovanja železnicom bilo skuplje od onih za avionska putovanja.

Najveća razlika u ceni je zabeležena na relaciji Barselona-London. Vozna karta je koštala i do 384 evra, što je 30 puta više nego cena avionske karte od 12,99 evra. U drugu ruku, prema proračunu EcoPassenger aplikacije, putovanje avionom na istoj relaciji će emitovati oko 110 kilograma ugljen-dioksida po putniku, što je skoro duplo više u poređenju sa 60 kilograma CO2 ukoliko se putuje vozom.

Sve više ljudi želi da putuje vozom

„Sve više ljudi želi da putuje vozom, a ne avionom, ali nedostatak poreza na kerozin i subvencije za avio industriju deformišu odnose u cenama. Ovo je sunovrat za zaštitu klime“, rekla je Marisa Reiserer, stručnjakinja za transport u organizaciji Greenpeace. Ona je takođe pozvala na uvođenje poreza na kerozin u celoj Evropi od 50 centi po litru.

Godišnji prihod od ovog poreza bi iznosio 46,2 milijarde evra i mogao bi da se uloži u infrastrukturu železnice.

Vozovi troše značajno manje energije u odnosu na sve druge vidove transporta. Da nisu samo stručnjaci svesni važnosti ove teme, potvrđuje i izjava izvršne direktorke holanseke aviokompanije KLM, Marjan Rintel, koja ohrabruje ljude da putuju vozom, a ne avionom na kratke udaljenosti.

Ona je u intervjuju  za Politiko, rekla da veruje da sektor avio-kompanija treba da prestane da gleda na železnicu kao na konkurenta. „Ako ste ozbiljni u postizanju svojih ciljeva održivosti, voz nije konkurent. Moramo da radimo zajedno“, rekao je Rintel.

Vozovi za spavanje ponovo na šinama

Adrien Omon, suosnivač startapa Midnight Trains, kaže da je shvatio da je skoro nemoguće putovati Evropom bez letenja. „Od ljudi se traži da izađu iz aviona, ali im se ne nudi drugo rešenje“,  rekao je on.

Inače, njegov startap sarađuje sa proizvođačem noćnih vozova kako bi do 2025. pokrenuo nekada popularnu liniju Pariz–Milano–Venecija.

Zabrinutost zbog klimatskih promena vratila je na šine vozove za spavanje. Noćni vozovi ponovo postali važni u Evropi zahvaljujući svom niskougljičnom otisku. Prema podacima Evropske mreže za promociju prekograničnih noćnih vozova, vozovi koji putuju noću emituju skoro 30 puta manje CO2 po putniku u odnosu na avione. Međutim, nakon godina zanemarivanja, njihov povratak sporo napreduje.

„Upravljanje noćnim vozovima je veoma teško, složeno i skupo“, kažu iz nemačkog nezavisnog instituta Kosok.

Iako postoje brojni izazovi, nacionalni železnički operateri daju noćnim vozovima još jednu šansu, jer klimatski problemi podstiču putnike da odustaju od aviona koji sagorevaju kerozin i biraju čistiji načina prevoza.

Austrijski železnički operater OeBB, pionir u sektoru, ima najveću flotu noćnih vozova u Evropi, koja opslužuje 1,5 miliona putnika u vagonima koji uključuju i kupee sa krevetima.

U železničku infrastrukturu se nije ulagalo

Održavanje železničke infrastrukture je zanemareno u raznim evropskim zemljama, zbog nedovoljnog ulaganja u prošlosti. Danas, nacionalne vlade, operateri železničkog saobraćaja i EU podjednako izdvajaju sredstva za poboljšanje železničke infrastrukture. Biće potrebno dosta vremena dok se podmlađivanje i proširenje ne završi, piše European Newsroom.

Nisu svi zadovoljni zbog planova proširenja železničke mreže

Kašnjenje vozova jedna je od najčešćih zamerki putnika, pogotovu za preokogranična putovanja. Švajcarska će u cilju smanjenja kašnjenja na proleće uvesti nove alarme, koji će pomoći u poboljšanju energetske efikasnosti i tačnosti. Sat vremena pre polaska, sistem će izračunavati i predlagati optimalnu strategiju putovanja na osnovu vremenskih prilika i saobraćajne situacije.

Sa ovim alatom mašinovođe će tačno znati koliko sekundi kasne sa rasporedom tokom putovanja, kako bi mogli da preduzmu kontramere.

Ipak, nisu svi zadovoljni zbog planova proširenja železničke mreže. U junu se francuska policija sukobila sa hiljadama demonstranata koji su tražili da se zaustavi izgradnja nove linije brzih vozova između Francuske i Italije.

Uz podršku Evropske unije, nova linija bi trebala da poveže francuski Lion i Torino u Italiji, sa tunelom od 57,5 ​​kilometara kroz Alpe. Procenjeni trošak je 26 milijardi evra. Pristalice kažu da će to znatno olakšati teretni drumski saobraćaj, a protivnici da su rizici od ekološke štete ogromni i da su izvori već počeli da presušuju zbog radova.