Pobednici RE-Hakatona osmislili alarm koji obaveštava o šteti ili kvaru na solarnim panelima

S-Futur tim, odneo je pobedu na prvom dvodnevnom RE-Hakatonu, takmičenju u okviru programa nemačke razvojne saradnje „Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji“. Program sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH) sa Ministarstvom rudarstva i energetike. Takmičenje je organizovano sa ciljem da prijavljeni učesnici nakon tri radionice, sa predavačima iz ove oblasti za 48 sati osmisle i izrade softversko rešenje na temu obnovljivih izvora energije sa posebnim akcentom na solarnoj energiji.

Članovi pobedničkog tima S-Futur u intervjuu za Balkan Green Energy News govorili su o svom prototipu alarmnog sistema za solarne panele koji će obaveštavati korisnika o oštećenju i kvarovima preko IoS i Android aplikacije.

S-Future tim čine tri studenta osnovnih akademskih studija i jedan srednjoškolac. Luka Glišić je trenutno na 2. godini studija IT-softverskog inženjerstva na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, Milica Kovačić i Stefan Miljković su studenti četvrte godine Fakulteta tehničkih nauka. Milica je na smeru Energetika, elektronika i telekomunikacije, a Stefan na Čistim energetskim tehnologijama. Simon je najmlađi član tima, završio je treći razred Srednje tehničke škole.

Kažite nam, Milice, nešto više o samoj organizaciji hakatona?

RE-Hakaton je organizovan u novembru prošle godine u Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu (NTP). Za organizaciju je bio zadužen Naučno-tehnološki park Novi Sad (NTP), a pod pokroviteljstvom GIZ-a. Hakaton je trajao od 25. do 27. novembra 2022. Cilj je bio da se za 48 sati pronađe softversko rešenje za probleme koji se tiču solarne energije i solarnih elektrana.

Kako je tekao proces prijave i koji su sve koraci na putu do finala?

Prijave za takmičenje su bile ekipne ali i pojedinačne. Cilj je bio da se u timovima spoje znanja mladih ljudi iz sveta elektrotehnike i programiranja i da oni udruženim snagama pronađu najbolja rešenja postavljenih problema. Na takmičenje se prijavilo devet ekipa koje su činile kolege sa fakulteta i poznanici, a naša ekipa je sastavljena od strane organizatora jer je svaki član bio pojedinačno prijavljen.

Niko od nas se ranije nije poznavao. Mi smo mislili da je to naš nedostatak, ali se dokazalo suprotno. Ukupno deset timova se takmičilo tih 48 sati.

Takmičilo se ukupno deset timova

Takmičenje se sastojalo od predavanja mentora, zajedničkog rada timova kao i konsultacija s mentorima. Želim da naglasim da je ovo bio jedan od najbolje organizovanih događaja na kom sam bila. Osim jako vrednih nagrada, za prva tri mesta, bilo je obezbeđeno i mentorstvo za nastavak rada posle takmičenja.

Stefane, zašto je važan prototip alarmnog sistema za solarne panele koji će obaveštavati korisnika o šteti preko IoS i Android aplikacije?

Ideja je bila da obezbedimo maksimalni monitoring solarnih elektrana i da automatizujemo proces detektovanja kvara. To znači da težimo da smanjimo gubitke tako što ćemo smanjiti vreme detektovanja i otklanjanja greške.

Luka, možeš li da nam kažeš nešto više o funkcionisanju alarmnog sistema za solarne panele?

Konkretno, moj zadatak je bio da razvijem sofisticirano softversko i hardversko rešenje za nadzor i maksimizaciju efikasnosti proizvodnje solarnih panela.

U cilju efikasnog monitoringa, oslonio sam se na bazu podataka koja služi kao centralno skladište svih relevantnih informacija. Ova baza sadrži detaljne podatke o performansama, proizvodnji i statusu solarnih panela. Korišćenje ovog medijuma omogućilo nam je analizu istorijskih podataka što je ključno za optimizaciju rada sistema i mogućnost komunikacije sa drugim jedinicama, bilo da su to drugi sistemi, telefoni ili računari.

Težimo da naš softver podržava fleksibilnost i prilagodljivost kako bi se integrisao sa što većim spektrom elektrana

S obzirom na raznovrsne karakteristike svake elektrane, prilagođavanje produkta je neophodno kao što su protokoli senzora i hardverske komponente u skladu sa specifikacijama svake elektrane. Drugačije specifikacije zahtevaju  različite senzore, hardver i komunikacione protokole, pa zato težimo da naš softver podržava fleksibilnost i prilagodljivost kako bi se integrisao sa što većim spektrom elektrana.

Naš sistem za alarm i monitoring stalno prati i beleži proizvodnju električne energije sa niski (eng. string) na solarnim elektranama. Niska je uređeni niz simbola, odnosno znakovni tip podataka. Ovi podaci se neprekidno šalju na centralni server radi dalje analize. Ključna tačka je bila kategorizacija i detekcija nepravilnosti, koja se temelji na analizi količine proizvedene električne energije.

Sistem je projektovan da automatski prepoznaje odstupanja od očekivanog obrasca proizvodnje, hardverskih performansi i da generiše odgovarajuća upozorenja dojavom na telefon preko sms-a ili notifikacijom od strane aplikacije.

Aplikacija radi u pozadini, čekajući na bilo kakve dojave i u bilo kom trenutku moguć je presek stanja bilo gde. U slučaju da ne postoji konekcija sa internetom moguće je to uraditi i pomoću sms poruke.

Ukupno gledano, kreiranje ovog prototipa za solarnu elektranu zahtevalo je duboko razumevanje energetskih sistema, fleksibilnost za različite tehničke zahteve, stalan nadzor nad performansama i integraciju između softverskih i hardverskih komponenti kako bi se osigurala maksimalna efikasnost i pouzdanost.

Simone, koji su dalji koraci vašeg tima? Da li planirate dalji razvoj ili neke slične projekte? Postoje li zainteresovane strane za primenu vašeg prototipa?

Naš tim će se u narednom periodu posvetiti izradi i usavršavanju prototipa. S-Futur je ambiciozan i cilja ka potpunoj realizaciji našeg proizvoda koji može izaći na tržište. Trenutno još nismo naišli na zainteresovanu stranu za naš proizvod. Prototip je nedavno završen, smatramo da će investitori kada čuju za nas i sami uvideti benefite našeg proizvoda.