Inicijativa Pravo na vodu apelovala je na obezbeđivanje ispravne i besplatne vode za piće iz javnih česmi na čitavoj teritoriji Srbije. To, kako kažu, podrazumeva sanaciju starih i izgradnju novih javnih česmi, uzimajući u obzir podatke o toplotnim ostrvima i gustini naseljenosti.
Samo u prvoj nedelji jula planeta je tri puta oborila rekorde u visini temperature, a prognoze govore da će se tako i nastaviti, pa bi ovaj mesec mogao da bude najtopliji ikada.
Javne česme predstavljaju besplatan i pristupačan izvor vode za piće, što je naročito važno tokom letnjih meseci kada su raslađivanje i unos tečnosti od najvećeg značaja u prevenciji sunčanice i toplotnog udara, ističu u Inicijativi pravo na vodu. Korišćenjem vode sa javnih česmi smanjuje se, takođe, upotreba flaširane vode, a tako i plastike koja zagađuje životnu okolinu.
Procenjuje se da su visoke temperature odgovorne za 574 smrtna slučaja u Srbiji tokom 2022.
Ekstremna toplota negativno deluje na naše zdravlje, a naročito u uslovima visoke vlažnosti vazduha i intenzivne fizičke aktivnosti. Ranjive grupe jesu starije osobe, osobe sa hroničnim bolestima i deca. Toplotni udar pogađa više organskih sistema, a najpre su izloženi kardiovaskularni i nervni sistem.
U Inicijativi podsećaju da je tim naučnika analizirao smrtnost u Evropi tokom 2022. ukrštajući podatke o mortalitetu i prosečne temperature vazduha. Modeli su pokazali da je tokom leta prošle godine više od 61.000 smrtnih slučajeva u Evropi uzrokovano visokim temperaturama.
Na isti način, procenjen broj umrlih zbog visokih temperatura u Srbiji iznosi 574, navela je Inicijativa.
U Beogradu na jednu česmu dolazi 9.300 stanovnika, a u Nišu 14.676
Najvažnije preporuke za zaštitu od sunčanice i toplotnog udara obuhvataju redovno rashlađivanje i dovoljan unos tečnosti, najpre vode, ali, nažalost, pristupačnost ispravne vode za piće iz javnih česmi predstavlja izazov.
Oni navode da, prema podacima Zavoda za javno zdravlje Beograda – na teritoriji glavnog grada “postoji više od 180 česama sa vodom za piće iz distributivne mreže beogradskog vodovoda.
Rezultati poslednjeg popisa govore da Beograd ima 1.685.563 stanovnika, pa bi grubo procenjen broj stanovnika na jednu javnu česmu iznosio više od 9.300. Kako se većina javnih česmi nalazi u gradskom jezgru – jasno je da postoje značajne nejednakosti u pristupačnosti vodi za piće iz javnih česmi u različitim delovima Beograda.
Oni koji nemaju novca da vodu kupe, ugrožavaju svoje zdravlje
Grad Niš može da se pohvali sa samo 17 javnih česmi, što pokazuje da je čak 14.676 stanovnika na jednu česmu.
„Situacija nije mnogo bolja ni u drugim lokalnim samoupravama u Srbiji, voda nije dostupna u javnim prostorima već se sve više kupuje u plastičnoj ambalaži čime postaje roba, a ne ljudsko pravo. Oni koji nemaju novca da vodu kupe, ugrožavaju svoje zdravlje”, naglašavaju u Inicijativi.
Srbija se nalazi na prostoru koji je izuzetno ranjiv na suše
Klimatske promene uzrok su sve češćih ekstremnih temperatura, posledično dovodeći do značajnih ljudskih gubitaka. Samo tokom leta 2003. godine u Evropi je zabeležen višak smrtnosti od više od 70.000 osoba. Kada se pogledaju prosečne godišnje temperature, trend rasta u poslednje dve decenije je očigledan: poslednjih osao godina bile su najtoplije prema prosečnoj temperaturi od kako se vrše merenja (od 1880. godine), a 2022. godina je bila peta najtoplija godina ikada.
„Ako znamo da se Srbija nalazi na prostoru koji je izuzetno ranjiv na suše, moramo učiniti sve da zaštitimo zdravlje stanovništva i obezbedimo ljudsko pravo na čistu pijaću vodu“, kažu u Inicijativi.
Budući da, kako dodaju, gradovima i opštinama u Srbiji nedostaju javne zelene i plave površine koje bi služile kao prostori za odmor i rashlađivanje, održavanje i širenje mreže javnih česmi jeste najbrži put ka smanjenju negativnih posledica visokih temperatura.
Zato apeluju na institucije na nacionalnom i lokalnom nivou da ozbiljno shvate ovaj problem i na vreme obezbede neophodnu infrastrukturu kako bi svaki stanovnik Srbije imao pravo na vodu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.