Uporedo sa sušom u Evropi ojačao potencijal za iskorišćavanje solarne energije

I ova godina će, po svemu sudeći, biti jedna od najtoplijih do sada u Evropi. Francuska, Španija i Italija su već pogođene sušom. Međutim, jin-jang principom možemo zaključiti da nije sve nužno loše. Porast osunčanosti se može iskoristiti za proizvodnju obnovljive energije.

Sunčevo zračenje širom Evrope dostiglo je najviši nivo u poslednje četiri decenije, piše u izveštaju Stanje klime u Evropi (European State of the Climate – ESOTC). Osim vremenskih prilika i klime, dokument donosi analizu uticaja meteorološkihprilika na potencijal za proizvodnju obnovljive energije.

Prosečna temperatura na planeti je porasla 1,2 stepena Celzijusa sa predindustrijskog nivoa, a Evropa se zagreva brže od globalnog proseka, stoji u izveštaju. Autori predlažu da zemlje koje inače ne obiluju solarnim resursima iskoriste priliku za proizvodnju obnovljive energije.

Leto 2022. bilo je najtoplije ikada zabeleženo u Evropi. Temperature su bile 1,4 stepena Celzijusa iznad proseka. „Takav ekstrem se razume bolje ako se stavi u kontekst tridesetogodišnjeg trenda, gde su evropske temperature porasle dva puta više od globalnog proseka“, rekao je direktor Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena C3S Karlo Buontempo.

Prošle godine je zabeleženo 130 sunčanih sati više od proseka

Klimatske promene izazivaju poremećaje u rasporedu vazdušnog pritiska – ciklona i anticiklona. Iznad Evrope je prošle godine duže nego inače bio anticiklon (polje visokog vazdušnog pritiska), što je dovelo do povećanja broja sunčanih dana. Bilo je 130 sunčanih sati više od proseka. Najveća povećanja zabeležena su u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji i u jugoistočnom delu Evrope, uključujući, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku, navodi se u izveštaju.

Solarna energija predvodnik tranzicije

Obnovljivi izvori vetra i solara se inače međusobno dopunjuju. Vetrovi jače duvaju zimi i noću, dok sunčevo zračenje dostiže svoj maksimum leti. Međutim, zbog varijabilnosti i promene trendova, kao u slučaju atmosferskih cirkulacija, porasta broja sunčanih dana i, samim tim, manje oblačnosti, čak i bez promene brzine vetra, solarna energija je 2022. značajno prednjačila.

„Potencijalna proizvodnja energije iz vetra na kopnu bila je ispod proseka u većem delu Evrope, posebno u južnim i centralnim regijama. Sa druge strane, potencijalna solarna fotonaponska proizvodnja energije bila je iznad proseka u većem delu Evrope“, piše u izveštaju.

Sunčevo zračenje je bilo znatno iznad proseka između januara i jula, što je dovelo do suše. Brzina vetra je bila na nivou proseka u toku većeg dela godine.

Prema Emberovoj analizi tranzicije električne energije, u Evropskoj uniji je prvi put proizvedeno više električne energije iz vetra i solara (22 odsto) nego gasa (20) i uglja (16 odsto). Holandija je bila prva u solaru, sa 14 odsto, a slede Grčka i Mađarska. Fotonaponski sistemi su dali 24 odsto ili 39 tetravat-sati više nego 2021, piše u analizi.

Potražnja za električnom energijom uslovljena je klimatskim promenama

Potražnja za električnom energijom uslovljena je klimatskim promenama. Tako je potražnja u toku jeseni i zime bila ispod proseka za severni deo evropskog kontinenta. U toku letnjih meseci, zbog visokih temperatura i potrebom za klimatizacijom, potražnja je bila velika na jugu, pogotovo u Italiji i Španiji.