Hrvatska je prošle godine uvezla 2,12 teravat-sati električne energije. Zbog energetske krize, cene su bile izuzetno visoke. Iskorišćavanjem potencijala obnovljivih izvora može u potpunosti da se eliminiše potreba za kupovinom struje u inostranstvu, poručila je asocijacija Obnovljivi izvori energije Hrvatska.
Rusija je prošlog februara napala Ukrajinu, što je drastično pogoršalo energetsku krizu. Porast cene energenata je dodatno podstakao čitavu Evropu da ubrzano razvija obnovljive izvore energije u cilju postizanja energetske nezavisnosti.
Hrvatska ima ogroman potencijal na tom polju. Asocijacija OIE Hrvatska je izračunala da bi njegovim iskorišćavanjem umnogome mogla da se smanji zavisnost od uvoza.
Prosečna cena električne energije je 2022. iznosila 273,72 evra po megavat-satu ili 239 odsto više nego prethodne godine.
Smanjenje uvoza pripisano povoljnijim vremenskim uslovima
Potrošnja struje je smanjena za 131 gigavat-sat na 18,42 teravat-sata. OIE Hrvatska je to pripisala visokim temperaturama na kraju godine i slabijim potrebama za grejanjem.
Sa još dva gigavata iz solarnih elektrana ili jednim gigavatom u pogonima na vetar, ne bi bilo potrebno kupovati električnu energiju u inostranstvu
U poslednjih pet godina Hrvatska je prosečno uvozila 2,34 teravat-sata. Tokom 2022. godine, neto uvoz je iznosio 2,12 teravat-sati. Najviše energije se uvozi leti, kada bi se iz sunca mogla zadovoljiti većina energetskih potreba, pa čak i postići viškovi za izvoz, stoji u izveštaju. Sa solarnim elektranama koje bi podigle ukupnu instaliranu snagu za dva gigavata, u sadašnjim uslovima više ne bi bilo potrebe za uvozom, po ovoj računici. Isto se može postići izgradnjom vetroelektrana sa još jednim gigavatom zbirnog kapaciteta, poručuje OIE Hrvatska.
Hidroelektrane pokrile preko 28 odsto potrošnje
U strukturi raspoložive električne energije za 2022. godinu, najveći udeo potiče iz hidroelektrana, 28,39 odsto. Slede termoelektrane na gas i lož-ulje (18,49) i nuklearna elektrana Krško, sa 14,42 odsto proizvedene energije.
Solarne elektrane su proizvele 79 gigavat-sati, što je činilo samo 0,43 odsto raspoložive energije i Hrvatsku svrstava na začelje Evrope po korišćenju energije sunca. Učinak vetroelektrana je bio 2,3 teravat-sata, što čini 12,49 odsto ukupne elektroenergetske strukture.
Neiskorišćenost potencijala solarne energije jedan je od razloga zašto fosilna energija čini 53 procenta raspoložive električne energije, navedeno je u objavi.
Pitanje razvoja obnovljivih izvora u 2022. godini postalo je pitanje energetske sigurnosti i prevladavanja energetske krize.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.