Najnovije aukcije za obnovljive izvore energije održane u Holandiji pokazuju trend prelaska evropskih država sa cenovnih na necenovne kriterijume za dodelu prava na gradnju vetroparkova. Umesto novca koji na ime subvencija traže od države ili novca koji su spremi da joj daju kako bi dobili pravo da prave elektranu, investitori se nadmeću u tome ko će bolje zaštiti biodiverzitet ili što bolje integrisati energiju u prenosni sistem.
Holandska agencija za preduzeća (Netherlands Enterprise Agency – RVO) u poslednjih mesec dana objavila je rezultate za dodelu dve lokacije (VI i VII) u okviru Holandske zapadne zone za vetroparkove (Hollandse Kust Wind Farm Zone) u Severnom moru.
Planirano je da se na ovoj lokaciji udaljenoj 53 kilometra od obale izgrade elektrane snage 1.400 GW, što će biti još jedan korak u ostvarivanju namere da Holandija do 2030. na moru ima vetrparkove snage 21 GW, u poređenju sa sadašnjih 2,5 GW, i da na ovaj način dobija 75 odsto svoje struje.
Integracija u sistem: elektrolizeri, daljinsko grejanje, solarna elektrana
Glavni kriterijum za lokaciju VII bio je integracija vetroparka u holandski sistem, tačnije da se sva proizvedena energija iskoristi. U praksi se dešava, na primer, da proizvodnja vetroparkova bude veća nego što sistem može da prihvati, pa ta energija propada, umesto da se na neki način iskoristi.
Holandske vlasti su prilikom ocenjivanja kakav će doprinos ponuđeni projekti imati na integraciju elektrane u sistem vodili računa o dve stavari: investicijama koje će omogućiti tu integraciju i inovacijama da se ta integracija obavi. Polovina bodova dobijala se na osnovu ovoh kriterijuma.
Integracija će biti olakšana proizvodnjim vodonika
Pravo na gradnju elektrane snage 700 MW na lokaciji VII dobila je firma Oranje Wind Power II, u vlasništvu nemačkog giganta RWE-a. Njihov projekat uključuje i gradnju elektrolizera snage 600 MW za proizvodnju vodonika na kopnu, kotolova snage 225 MW za daljinsko grejanje i industrijsku primenu, kao i baterije i plutajuće solarne elektrane.
Preostala tri kriterijuma bila su finansijska nadoknada koju je investitor spreman da plati državi, garancije da će elektrana biti izgrađena i količina proizvedene energije. Kada je reč o nadoknadi, koja je nosila 10 odsto bodova, investitor se obavezao da plati 50 miliona evra, što znači da države neće davati subvencije. Ali, operator prenosnog sistema TenneT će izgraditi trafo-stanicu i priključak za vetroelektranu. čiji početak rade se očekuje 2026.
Francuska i Nemačka, takođe, koriste necenovne kriterijume
Udruženje WindEurope saoštilo je da smernice Evropske komisije o državnoj pomoći dozvoljavaju da se do 30 odsto bodova na aukcijama koje koriste ugovore o razlici u ceni (CfD) zasniva na necenovnim kriterijumima, ali Holanđani ne koriste ovaj model, pa procenat može biti veći.
Osim Holandije, Francuska koristi necenovne kriterijume za 25 odsto bodova na svojoj najnovijoj aukciji za vetropark od 1 GW u blizini Normandije, Nemačka će koristiti četiri takva kriterijuma za vetroparkove na moru koji neće dobiti podršku Vlade, dok Belgija priprema slične tendere, naveo je WindEurope.
Biodiverzitet: vetrparkovi i priroda moraju zajedno
Za lokaciju VI umesto integracije u sistem kriterijum je bio dobrinos ekologiji Severnog mora. Ostala tri merila su bila ista. Suština je bila da investitori obezbede da se ne naruši biodiverzitet gradnjom elektrane odnosno da ga oporave ako se to desi.
Pravo da izgradi vetropark snage 756 MW dobila je firma Ecowende, u zajedničkom vlasništvu kompanija Shell i Eneco. Početak rad je, takođe, planiran za 2026.
Ministar za klimu i energetsku politiku Rob Jeten je izjavio da plan koji je predstavio investitor pokazuje šta može da se uradi kako bi rad vetroelektrana bio u skladu sa prirodom.
Vetroturbine će biti široko raspoređene kako bi ptice mogle bezbedno da lete između njih
To je neophodno, kako je dodao, jer će biti potrebno mnogo više vetroelektrana da bi se obezbedilo dovoljno zelene energije. Sa 40 inovativnih rešenja u ovom planu, započinjemo pokret za gradnju vetroelektrana na moru sa minimalnim uticajem na prirodu, najavio je Jeten.
Neka od rešenje su da će vetroturbine široko raspoređene kako bi ptice mogle bezbedno da lete između njih, zatim razne tehnike postavljanja stubova kako bi se minimizirao uticaj na morska staništa, kao i postavljanje grebenskih struktura na morsko dno kako bi se podržao morski biodiverzitet.
Investitor se, takođe, obavezao da državi uplati 63,5 miliona evra.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.