Ministri energetike država članica Evropske unije su utanačili najveći deo predloga reforme tržišta gasa i Savet EU je, po običaju, to proglasio uspehom, ali ograničavanje cena je ostalo kamen spoticanja i sprečilo usvajanje paketa. Ta incijativa je mnogo puta odlagana, a ovo telo se sledeći put sastaje 13. decembra da bi našlo kompromis.
Novi propisi će omogućiti zemljama članicama EU i delimično obavezati njih i energetske kompanije da zajedno nabavljaju gas, kako se ne bi jedne s drugima nadmetale oko cene, saopštio je Savet EU posle sastanka ministara odgovornih za energetiku. Oni su se u Briselu složili da će se sastaviti dodatni referentni pokazatelj za cene koji će uračunati rastuću ulogu tečnog prirodnog gasa (LNG-a). Naime, ugovori za isporuku gasa u Evropi uglavnom su indeksirani na glavnu berzu gasa Title Transfer Facility (TTF), gde se vrednost LNG-a ne odražava dovoljno.
Treći uspeh je usvajanje predloga daljih mera solidarnosti i pravila za razmenu gasa između država članica u hitnim slučajevima. Pregovori o nekima od stavki reforme tržišta gasa pokrenuti su mnogo pre sadašnjeg rata u Ukrajini, a intenzivirani su po napadu Rusije na tu zemlju.
Međutim, ceo paket visi o jednom presudnom elementu: ograničavanju cena. Nakon mnogo prepucavanja između nacionalnih vlada i institucija EU i brojnih varijanti, Evropska komisija je predložila da plafon bude postavljen na 275 evra po megavat-satu. On bi važio za poravnanja terminskih ugovora za isporuku narednog meseca.
Uslovi za uvođenje limita teško da ikad mogu biti ispunjeni
Međutim, limit bi bio uveden samo ukoliko cena bude viša od njega čak dve sedmice. Drugi uslov je da indeks evropskog gasa za promptnu isporuku za TTF barem deset radnih dana do kraja tog perioda bude za 58 evra po megavat-satu iznad referentne cene LNG-a.
Grčkoj, Poljskoj, Malti i Belgiji je predloženi limit previsok, a napominju i da je gotovo nemoguće da se ispune uslovi za pokretanje mehanizma
„Namena mehanizma za korigovanje tržišta je da se interveniše kada cena TTF gasa više ne odražava osnovne postulate tržišta. Zbog toga smo uveli drugi uslov, a on je presudan za to da se osiguramo da ćemo nastaviti da privlačimo tovare LNG-a za nadomešćivanje izgubljenih količina ruskog gasa iz gasovoda“, izjavila je evropska komesarka za energetiku Kadri Simson.
Po novinskim izveštajima, Grčka, Poljska, Malta i Belgija su se najglasnije usprotivile s argumentom da je plafon previsok. Osim toga, više ministara je ukazalo na to da su uslovi postavljeni tako da mehanizam verovatno nikada ne bi bio pokrenut.
Bugarska je predložila smanjenje limita na između 102 i 128 evra po megavat-satu, dok Grčka tvrdi da je realističan nivo između 150 i 200 evra, pa su i one u znatnom međusobnom raskoraku.
Neke zemlje EU su i protiv samog ograničavanja cena
U drugom taboru, u kojem je Holandija, postoji bojazan da bi ograničavanje cena gasa oteralo investitore i dovelo do smanjenja snabdevanja. Ima i zabrinutosti da bi takva mera podstakla korišćenje gasa, u trenutku kada je štednja energije presudna.
Savet EU se barem složio da treba uvesti dnevno ograničenje kretanja cena, kako bi se prigušila nestabilnost.
Što se tiče objedinjavanja potražnje, države članice bi 2023. bile dužne da zajedno kupe barem 15 odsto pojedinačnih obaveznih kvota za skladištenje gasa, što bi iznosilo 13,5 milijardi kubnih metara.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.