Građani Srbije i regiona narednih desetak dana iskusiće na svojoj koži toplotni talas sa temperaturama koje će dostizati i 43 stepena, s tim da maksimalne neće biti niže od 34 stepeni. Ekstremne temperature beleže prethodnih dana skoro sve evropske zemlje, pa je u Velikoj Britaniji prvi put u istoriji izmereno 40 stepeni, a šumski požari zahvatili su Francusku, Španiju, ali i Hrvatsku, Sloveniju, Srbiju.
Nadležne službe izdaju upozorenja zbog ekstremnih vrućina i rekordnih temperatura, a naučnici podsećaju da su upozorili da će zbog klimatskih promena toplotni talasi biti češći, duži i jači. Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu kaže za Balkan Green Energy News da klimatske promene nisu pretnja koja stiže u budućnosti, već realnost koju živimo. Umesto iščuđavanja zašto je ovako toplo, trebalo bi se baviti prilagođavanjem na klimatske promene, dodao je on.
Španski premijer Pedro Sánchez: Klimatske promene ubijaju
Na žalost, za neke je kasno, jer je samo u Španiji i Portugaliji od uzroka koji imaju veze sa velikim vrućinama u poslednjih desetak dana stradalo 1.700 ljudi, a španski premijer Pedro Sánchez je rezignirano izjavio: Klimatske promene ubijaju. Ubijaju ljude, naše ekosisteme, naš biodiverzitet, rekao je on prilikom posete regionu Extremadura gde besni jedan od tri velika šumska požara u Španiji.
Toplotni talas koji je zahvatio Evropu došao je, kako kažu meterolozi, iz Afrike.
Republički hidrometerološki zavod u Srbiji izdao je upozorenje za područje cele zemlje na visoke temperature i naveo da će u poslednjoj dekadi jula biti veoma toplo.
U BiH temperature do 43 stepena, u Srbiji do 40
Maksimalna temperatura će danas biti od 32 do 35 stepena, u četvrtak i petak od 34 do 38, a u subotu, koja će biti najtopliji dan lokalno i do 40, naveo je RHMZ, i najavio od nedelje do utorka manji pad temperature, ali i dalje veoma toplo vreme sa temperaturama od 34 do 37 stepeni.
U BiH temperature će biti još više nego u Srbiji. Sutra se očekuje da maksimalna temepratura bude 42, a u petak i subotu čak 43 stepena, saopštio je Federalni hidrometeorološki zavod. Jutarnje temperature će se kretati od 16 do čak 23!
Republički hidrometerološki zavod Republike Srpske očekuje nešto niže temperature, koje će u nekim krajevima dostići i 40 stepeni, a slične vrućine prognozirane su i za Crnu Goru u petak i subotu.
Đurđević: što pre obavimo dekarbonizaciju, to će buduće promene biti manje
Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta, nema dilemu da se toplotni talas, koji je prethodnih dana prvo zahvatio zapadnu Evropu, a koji će zahvatiti i nas, može apsolutno povezati sa klimatskim promenama, posebno kada pričamo o nekim rekordima koji su zabeleženi u smislu maksimalnih temperatura, kao što su rekordi u Engleskoj.
„Temperature veće od 40 stepeni u Engleskoj bi praktično bile nemoguće da planeta danas nije u proseku toplija za 1,2 stepena. Klimatske promene i toplija planeta jednostavno znače da možemo očekivati više toplotnih talasa i da će oni u proseku biti duži i intenzivniji“, ističe Đurđević.
Srbija je ranije imala jedan ili nijedan toplotni talas, a ovog leta već tri
U Srbiji su, kako navodi, pojave toplotnih talasa sredinom prošlog veka bile sporadične, najčešće jedan ili nijedan tokom leta, a danas ih ima skoro svakoga leta tri i više. Ovog leta u Srbiji su već zabeležena dva i na početku smo trećeg, a tek je polovina ovog godišnjeg doba.
„Ono što treba da nas zabrine, da u budućnosti možemo samo da očekujemo eskalaciju ovog problema, a obim pogoršanja će zavisiti koliko ćemo brzo napustiti ugalj, naftu i gas. Što pre prođemo kroz proces dekarbonizacije, to će buduće promene biti manje, i lakše u smislu prilagođavanja na njih“, savetuje Đurđević.
Što pre i što obuhvatnije početi sa prilagođavanjem na klimatske promene kao jedinim od odgovora na klimatsku krizu
Sve ovo ukazuje, kako kaže, da mi apsolutno živimo sa klimatskim promenama i da one više apsolutno nisu neka pretnja koja nas očekuje u budućnosti. Da bi koliko je god to moguće smanjili rizike u budućnosti, koje sa sobom nose toplotni talasi, on savetuje da se što pre i što obuhvatnije počne sa prilagođavanjem na klimatske promene kao jedinim od odgovora na trenutnu klimatsku krizu.
„Potrebno je što pre usvojene planove i analize pretočiti u konkretne projekte i akcije, jer na čuđenje svakog leta ‘da li je moguće da je ovoliko toplo’ neće biti od pomoći“, poručio je Đurđević.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.