OIE

EU prete izazovi u ostvarivanju ambicioznih ciljeva za vetroelektrane na moru

vetroelektrane-na-vodi-eu

Foto: iStock

Objavljeno

28.06.2022.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

28.06.2022.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Evropska unija (EU) planira da svoje kapacitete energije vetra na vodi poveća na čak 300 GW do 2050, sa 15 GW koje trenutno ima, ali bi mogla naići na prepreke u ostvarivanju ovog ambicioznog cilja zbog nedovoljnog broja specijalnih brodova za montiranje vetroturbina na vodi i drugih tehničkih pitanja.

Poljsko udruženje za energiju vetra (Polish Wind Energy Association) nedavno je pozvalo vlade zemalja članica EU da preduzmu nešto povodom mogućeg nedostatka brodova za montažu vetroturbina. U izveštaju koji se bavi regionom Baltičkog mora zaključuje se da su hitno potrebna nova plovila da bi se ostvarili trenutni ciljevi po pitanju vetroelektrana.

Cilj za Baltičko more je 35 GW vetroelektrana na vodi do 2030

Cilj za Baltičko more je da ukupan kapacitet vetroelektrana na vodi do 2030 dostigne 35 GW, u poređenju sa 2,8 GW iz 2021. godine, pri čemu bi većina tih kapaciteta, čak 31 GW, bila izgrađena između 2026. i 2030. godine.

Što se tiče Severnog mora, tu se planira instaliranje najmanje 65 GW novih vetroelektrana do 2030. i 150 GW do 2050 godine. Na to su se tokom samita u maju obavezale Nemačka, Danska, Holandija i Belgija. Međutim, taj plan bi takođe mogao naići na teškoće u vidu problema sa konekcijom budućih vetroelektrana na moru sa elektroenergetskom mrežom na kopnu.

Holandski operater prenosnog sistema TenneT raspisuje tender za partnere u izgradnji konekcija za vetroparkove ukupne snage 40 GW u Severnom moru

Iz tog razloga, holandski operater prenosnog sistema TenneT planira da raspiše tender vredan 30 milijardi evra kako bi pronašao partnere za izgradnju konekcija za vetroparkove ukupne snage 40 GW u Severnom moru koje planiraju da grade Holandija i Nemačka.

U svetu se do 2030. očekuje puštanje u rad 15 GW novih plutajućih vetroelektrana

Što se tiče plutajućih vetroelektrana, Evropa je svetski lider po planovima za 2030. godinu. U izveštaju kompanije Westwood Global Energy Group predviđa se da će Evropa 2030. godine imati udeo od 61% u ukupnim svetskim kapacitetima plutajućih vetroelektrana.

Evropa će 2030. imati udeo od 61% u ukupnim svetskim kapacitetima plutajućih vetroelektrana

Do 2030. godine će u svetu biti pušteno u rad ukupno 15 GW novih kapaciteta plutajućih vetroelektrana, stoji u dokumentu.

Međutim, ostvarivanje ovih planova takođe neće proći bez teškoća, s obzirom na to da većinu projekata (68%) planiraju ili vode investitori koji nemaju iskustva sa vetroelektranama na vodi, dok 21% ima iskustva samo sa vetroturbinama na stubovima pobodenim u morsko dno. Svega 11% njih ima iskustva sa plutajućim vetroturbinama, navodi se u izveštaju kompanije Westwood.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Micotakis predlaze upotrebu malih modularnih reaktora za ostrva i data centre

Micotakis: Grčka razmatra upotrebu malih modularnih reaktora za ostrva i data centre

28. jun 2022. - Razvoj SMR-ova i globalna renesansa nuklearne energije doveli su u Grčkoj do prve rasprave o nuklearnoj energiji posle mnogo godina

sardinija

Stanovništvo Sardinije protiv velikih projekata zelenih elektrana

28. jun 2022. - Regionalna vlada Sardinije je uvela moratorijum na gradnju i donela nove propise kojima je mogućnost razvoja obnovljivih izvora energije ograničena

crna gora gvozd epcg nordex ugovor djukanovic

Elektroprivreda Crne Gore započela gradnju vetroparka Gvozd

28. jun 2022. - Gvozd je prvi veliki proizvodni objekat koji će Elektroprivreda Crne Gore izgraditi posle više od 40 godina

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

28. jun 2022. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija