Evropska unija želi da nadomesti ruski gas iz drugih izvora i to brzo, pa će to sigurno dati još podstreka rastu cena tog goriva. Nemačka pregovara s Katarom o kupovini njegovog LNG-a, ali isto žele i Japan i Južna Koreja.
Nemački vicekancelar i ministar za ekonomska pitanja i klimatsku akciju Robert Habeck posetio je Katar u pokušaju da obezbedi isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) za svoju zemlju koje bi zamenile što je više ruskog gasa moguće i to što pre. Ovaj emirat, smešten u Persijskom zalivu, saopštio je da će kompanije iz obe zemlje „ponovo početi s razgovorima i unaprediti ih“ po pitanju dugoročnih ugovora.
Visoki nemački zvaničnik je rečeno proglasio „dobrim vestima“, ali Evropska unija je još daleko od dobijanja dovoljnih i redovnih količina koje će joj trebati da ispuni ciljeve nedavnog zaokreta u energetskoj politici za 180 stepeni – reakcije na napad Rusije na Ukrajinu. Na primer, Nemačka zapravo nema nijedan terminal za prijem LNG-a i postrojenjem za regasifikaciju, a trebaće joj za snabdevanje domaćinstava, toplana, elektrana i industrije tim fosilnim gorivom.
Vlada u Berlinu jeste nedavno saopštila da će hitno graditi dva terminala, ali to samo još bolje prikazuje evropske muke.
Energenti ostaju glavni faktor inflacije
Rat u Ukrajini je pogoršao već oštru energetsku krizu i galopirajuću inflaciju. Jedan od prvobitnih pokretača bio je upravo nedostatak gasa. U međuvremenu, uzlet troškova se prelio na razne segmente privrede.
Veštačko đubrivo, čelik, struja, aluminijum, dizel, žito – cene su najviše u istoriji ili flertuju s rekordima kod svih ovih i raznih drugih sirovina i energenata, pa i hrane. Štaviše, Rusija je zapretila da će zabraniti izvoz uranijuma skoro u istom trenutku kada je Belgija odlučila da produži životni vek svojim poslednjim nuklearnim elektranama za čitavu deceniju do 2035, i dok medijski izveštaji iz Velike Britanije nagoveštavaju da tamošnja vlada razmatra mogućnost da višestruko uveća kapacitet svojih atomskih centrala.
Rusija preti da će zabraniti izvoz uranijuma, što dalje podgreva rast cena energenata
Evropska komisija je saopštila da će obavezati zemlje članice da do 1. oktobra popune svoje gasne rezerve na barem 90 odsto. Nivo je na 26 procenata i najniži je od 2018. za ovo doba godine. Punjenje skladišta u trenutku kada su cene ekstremno visoke i kolebljive stvoriće ogromne troškove za kupce i trgovce gasa, a za njima i za potrošače, ocenio je analitičar Seb Kennedy i prognozirao da predstoji „žestok rat u licitiranju“.
Pored toga, EU je zadala sebi zadatak da najkasnije 2030. okonča zavisnost od ruskih fosilnih goriva, da bi samo koji dan kasnije predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila da će rok biti pomeren već na 2027. godinu. To nije sve: kratkoročni ciljevi su više nego ambiciozni, pogotovo za gas. U međuvremenu, EU je nagovestila da bi mogla da proširi sankcije i na ruski energetski sektor.
Globalna trka za bliskoistočnim LNG-om, naftom
Habeck nije bio jedina visoka zvanica u Kataru u proteklih nedelju dana. Premijer Južne Koreje Kim Boo-kyum je bio u Dohi, kao i delegacija japanske vlade. Ona je ranije pustila neke od svojih dugoročnih sporazuma da isteknu jer joj nije odgovaralo da ih obnovi uz drastično visoke cene, pa se čini da se tako našla u još goroj poziciji.
Katar i Sjedinjene Države, najveći snabdevač Evrope LNG-om, najveći su svetski proizvođači tog goriva, koje se prevozi morem. Rusija najveći deo svog gasa isporučuje kroz cevovode. Najprostranija država na planeti ima udeo od 66 odsto u nemačkom uvozu gasa.
I vlada u Berlinu i cela EU prvenstveno traže brza rešenja, pa tako izvesno dalje pritiskaju već tesno tržište LNG-a, koje uglavnom čine tekući dugoročni ugovori. Moraće da se nadmeću s Kinom i drugim istočnoazijskim zemljama, a one su već navikle da plaćaju više da obezbede isporuke tečnog gasa s Bliskog istoka, pa je nastavak skoka cena skoro pa izvestan.
Katar zasad nema mnogo mogućnosti za improvizaciju
Koliko god da su katarski vladari i zvaničnici ljubazni prema stranim državnicima, ta zemlja ima sužen manevarski prostor za eventualno preusmeravanje tovara ili hitno povećanje proizvodnje. Već se sprovodi pozamašan investicioni plan za podizanje kapaciteta za polovinu, ali se prvi rezultati mogu očekivati tek na kraju 2025. godine.
Habeck je posetio i Ujedinjene Arapske Emirate po istom poslu i, dodatno, da razgovara o planovima da se tamo proizvodi tečni zeleni vodonik, koji bi njegovoj državi mogao da posluži kao alternativa gasu. Britanski premijer je isto bio tamo, kao i u Saudijskoj Arabiji, u pokušaju da obezbedi više nafte.
EU još namerava da povuče više gasa iz Azerbejrdžana, Alžira i Norveške. Nemačka i Norveška su u razgovorima o izgradnji cevovoda za vodonik. Jedno od rešenja za EU bi moglo da bude da dobija gas iz Britanije, koja bi kupovala više LNG-a i prosleđivala gas cevovodom.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.