Ambiciozan plan Srbije da obezbedi energetsku bezbednost: 50 odsto zelene energije do 2040.

Srbija planira da gradi solarne elektrane, vetroparkove i reverzibilne hidroelektrane, ali i gasne elektrane, baterije i postrojenja za vodonik, kako bi sprovela energetsku tranziciju. Termoelektrane na ugalj će zatvarati do 2050. godine, ali ne pre nego što obezbedi zelene elektrane kao zamenu. Za gradnju elektrana predviđena je državna zemlja, kao i osnivanje firme Zelena energija Srbije, navodi se u dokumentu „Energetska bezbednost Srbije“, koji je objavilo Ministarstvo rudarstva i energetike.

Kako bi se obezbedili strateški ciljevi, a to su energetska bezbednost, energetska sigurnost, energetska efikasnost objekata, pravedna energetska tranzicija i dekarbonizacija do 2050, u dokumentu se navode kratkoročna i dugoročna rešenja za sve sektore energetike.

Srbija razume energetsku tranziciju i zeleni razvoj kao novu razvojnu revoluciju i novi model rasta, koji samo ako se vodi partnerstvom svih u društvu može rezultirati visokim stopama privrednog rasta, poručilo je Ministarstvo.

U dokumentu se navodi cilj od najmanje 49,6 odsto udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2040. u odnosu na 26,3 odsto koliko je bio krajem 2020. Plan je da se do 2050. postigne klimatska neutralnost i dekarbonizacija ekonomije.

Povećati udeo države u projektima za velike elektrane na zelenu energiju

Osim osnivanja firme Zelena energija Srbije, čiji je zadatak izgradnja novih zelenih elektrana na nivou nužnim za dostizanje energetske bezbednosti, među kratkoričnim rešenjima su i modernizacija prenosne i distributivne mreže. Takođe, potrebno je i povećati „udeo državne kompanije“ u projektima za velike elektrane na zelenu energiju i obaviti „rezervaciju“ prostora za te kapacitete zbog ograničenih prirodnih, prostornih i prenosnih resursa.

Cilj je da država ima 100 odsto vlasništva ili većinski udeo u novim elektranama, ali predviđeno je i nalaženje strateškog partnera

Dugoročno gledano Ministarstvo smatra da je rešenje izgradnja elektrana na obnovljive izvore, kao i reverzibilnih hidroelektrana, skladišta električne energije, ali i gasnih elektrana kao prelaznog rešenja. I to, kako se navodi, prvenstveno postrojenja koja će biti u 100 odsto ili većinskom vlasništvu Srbije, a opcija je i nalaženje strateških partnera.

Veoma vaćan deo dugoročnog rešenja je popularizacija proizvodnje za sopstvenu potrošnju odnosno ugradnje solarnih panela u domaćinstvima i industriji, čime oni postaju prozjumeri.

Procenjena površina krovova u Srbiji na koju mogu da se postave solarni paneli iznosi 600 kvadratnih kilometara, pa svaki objekat na koji se postave, kakо se naglašava, postaje energetski nezavisan.

Posle izgradnje dovoljno zelenih elektrana usledilo bi gašenje termoelektrana

Po izgradnji dovoljnih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, nastavlja Ministarstvo, trebalo bi početi sa povlačenjem zastarelih termoelektrana.

Postepeno gašenje termoelektrana do 2050.

U sektoru termoenergetike Ministarstvo predlaže utvrđivanje precizne dinamike potpunog zatvaranja malih, zastarelih i neefikasnih blokova termoelektrana, sa planom da nekoliko blokova ostane u funkciji oglednih istraživačkih postrojenja radi primene novih energenata, kao što su biomasa, vodonik.

U tu svrhu bi trebalo razviti plan prelaska TE Morava u inovativni-ogledni centar. Inače, EPS je za ovu elektranu raspisao tender za izradu studije opravdanosti za prelazak na prirodni gas.

TE Morava bi mogla da bude ogledni centar za korišćenje vodonika

Takođe, potrebno je, kako se navodi, utvrditi dinamiku postepenog uvođenja termoelektrana u rad na tehnološkom minimumu ili konzerviranja u formi „hladne rezerve“, odnosno potpunog zatvaranja do 2050, uz istovremeno obezbeđenje rezervi uglja koje bi se koristile u skladu sa situacijom, piše u dokumentu.

Ministarstvo smatra da do potpune dekarbonizacije i prestanka korišćenja uglja za proizvodnju električne energije, rad termoelektrana ima smisla samo ako se bude sagorevao ugalj zahtevanog kvaliteta.

Za zamenu svih termoelektrana potrebne zelene elektrane snage do 10.000 MW

Pomenute termoelektrane imaju instalisan kapacitet od 4.400 MW i da bi bile zamenjene potrebno je izgraditi novih 8.000-10.000 MW elektrana koje koriste vodu, vetar i sunce. Međutim, da bi se postigli ciljevi u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene  bašte za 2050. potrebno je izgraditi ukupno od  21.000-22.000 MW elektrana na zelenu energiju, navodi se u dokumentu.

Trenutno Srbija ima elektrane na obnovljive izvore snage 2.900 MW, od čega su HE 2.350 MW, a ostalo vetrparkovi.

Za gradnju vetroparkova, solarnih elektrana i hidroelektrana, ukupne snage 27.850 MW, potrebno je oko 21 milijarda evra

Investicioni plan za energetiku i rudarstvo, koji je pripremilo Ministarstvo, vredan je 35 milijardi evra, od čega je za zelene elektrane – hidroelektrane, solarne elektrane i vetroparkove predviđena 21 milijarda.

Ministarsto je procenilo da postoji mogućnost javno-privatnih partnerstava za gradnju vetrparkova snage oko 3.700 MW, vrednosti oko 4,2 milijarde evra. Državni projekti solarnih elektrana, kako se navodi, bi se realizovali na oko 8.300 hektara uparloženog državnog poljoprivrednog zemljišta na kome je moguća gradnja oko 8.300 MW, ukupne vrednosti oko 4,4 milijarde evra, kao i na vodenim površinama, gde se može isntalirati oko 650 MW.

Za balansiranje će se koristiti reverzibilne HE, baterije, vodonik

Na krovnim površinama moguća je instalacija oko 11.000 MW solara, ukupne vrednosti oko 11 milijardi evra, a na zemljištu EPS-a još oko 1.400 MW.

U planu su dve reverzibilne hidroelektrane, Đerdap 3 i Bistrica ukupne snage oko 2.500 MW, a na Ibru i Moravi je moguće izgraditi još oko 300 MW, što je sve zajdno ulaganje od oko 3 milijarde evra, navodi se u dokumentu.

U dokumentu Energetska bezbednost Srbije se na nekoliko mesta posvećuje pažnja i rešavanju problema nestalnosti proizvodnje elektrana na obnovljive izvore ili stvaranju uslova za njihovu integraciju u elektroenergetski sistem. Tako se navodi da će stabilnost sistema koji koristi obnovljive izvore energije biti postignuta skladištima energije, a to su reverzibilne hidroelektrane, baterije i zelenim vodonikom ili skladištima vodonika.