Najviše energetski ugroženih kupaca u regionu ima Kosovo*, a najmanje Crna Gora

Među devet članica Energetske zajednice Kosovo* ima najveći broj energetski siromašnih domaćinstava, do 40 odsto, a Crna Gora najmanji, od 8 do 15 odsto, pokazuje studija o rešavanju energetskog siromaštva u članicama Energetske zajednice.

Napori za rešavanje problema energetski ugroženih kupaca odnosno potrošača koji na adekvatan način ne mogu da zadovolje osnovne potrebe za energijom deo su inicijative za pravednu tranziciju Energetske zajednice. Cilj inicijative je da osigura da energetska tranzicija bude socijalno pravedna za sve one koji su pogođeni, među kojima su pre svega radnici i stanovnici u regionima uglja, ali i svi građani koji ne mogu da plate račune za energiju koju troše.

Kako se navodi u najnovijoj studiji Sekretarijata Energetske zajednice, zbog nedostatka tačnih podataka ili mogućnosti da se oni provere, precizna procena broja energetski siromašnih domaćinstava bila je moguća samo u četiri članice: Crna Gora: 8-15 odsto, Srbija 7-22 odsto, Ukrajina 13-18 odsto i delimično u Gruziji – do 24,6 odsto.

Za Albaniju, Kosovo* i Severnu Makedoniju studija daje samo približne procene, a za Bosnu i Hercegovinu i Moldaviju ni to nije bilo moguće.

Zbog pogrešne definicije energetski ugroženog kupca, pomoć ne stiže do svih kojima je potrebna

Do 37 odsto domaćinstava je energetski siromašno u Albaniji, do 40 odsto na Kosovu* i do 33 odsto u Severnoj Makedoniji, navodi se u studiji.

Izveštaj je evidentirao i dva najvažnije problema u regulatornim okvirima članica Energetske zajednice. Naime, definicija ugroženog kupca ne obezbeđuje podršku za sva domaćinstva koja su energetski siromašna. Članice definišu ove potrošače u odnosu na socijalni i zdravstveni status, ostavljajući po strani energetsku efikasnost, pol i energetske potrebe, saopštio je Sekretarijat.

Mere koje se primenjuju ne otklanjaju glavne uzroke energetskog siromaštva

Još jedan važan nedostatak je vrsta mera koje se sprovode kako bi se pomoglo energetski siromašnim potrošačima.

Ugovorne strane, kako se navodi u studiji, sprovode samo mere koje podrazumevaju povećanje prihoda kako bi zaštitile ugrožene potrošače. Ali, takve mere samo privremeno smanjuju teret energetskog siromaštva bez otklanjanja njegovih glavnih uzroka.

Mere energetske efikasnosti su najvažnije

Studija preporučuju sledeće mere: energetsko renoviranje zgrada, zamena kućnih aparata, poboljšanje sistema grejanja, korišćenje obnovljivih izvora energije.

Ove mere, kako se navodi, takođe bi trebalo da budu uključene u nacionalne energetske i klimatske planove (NEKP) i nacionalne akcione planove za energetsku efikasnost.

Studiju su pripremili Društvo za oblikovanje održivog razvoja (DOOR) i Energetski institut Hrvoje Požar.