OIE

Severna Makedonija osniva zeleni investicioni fond kako bi podstakla zelenu ekonomiju

Severna Makedonija osniva zeleni investicioni fond kako bi podstakla zelenu ekonomiju

Jovan Despotovski (foto: Free Zones Authority)

Objavljeno

30.10.2021.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

30.10.2021.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Severna Makedonija je saopštila da će osnovati strateški zeleni investicioni fond, sa deset odsto državnog i 90 odsto privatnog kapitala, koji će finansirati investicije u zelene elektrane, tehnologije i infrastrukturu. Plan je da fond u naredne četiri godine pokrene ulaganja u vrednosti od 750 miliona evra, otvori 15.000 radnih mesta, podstakne privredni rast za jedan procentni poen i poveća izvoz za dve milijarde evra.

Severna Makedonija je osmislila strateški zeleni investicioni fond za slobodne ekonomske zone kako bi privatnom sektoru olakšala pristup finansiranju za prelazak na modernu, efikasnu i konkurentnu ekonomiju sa nultom emisijom gasova staklene bašte najkasnije do 2050. godine, kao i ispunila obaveze iz Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i ispoštovala standarde EU. Cilj je i da se smanje budžetski rashodi za ove namene i osnaži ekonomski rast privlačenjem stranih i domaćih privatnih investicija u zelenu ekonomiju.

Fond je deo vladinog plana za ubrzanje ekonomskog razvoja, a pripremili su ga uprava za slobodne zone Vlade Severne Makedonije i Svetska banka.

Početni kapital fonda biće 70 miliona evra

Planirano je da početni kapital fonda bude 70 miliona evra, koji će doći iz javnih fondova, i od međunarodnih finansijskih institucija i privatnih investitora poput banaka, investicionih fondova i pojedinaca. Udeo fonda u projektima u privatnom vlasništvu neće prelaziti 40 odsto njihove vrednosti.

Prema rečima Jovana Despotovskog, direktora uprave za slobodne zone, odluke o investicionim projektima donosiće poseban odbor.

Učešće vlade u fondu je ograničeno na 10 odsto kako bi se podstaklo uključivanje privatnog kapitala

Vlada Severne Makedonije je odlučila da ograniči svoj udeo na 10 odsto kako bi podstakla uključivanje privatnog kapitala, pre svega banaka u zemlji, ali i iz inostranstva, u projekte zelene infrastrukture i tehnologija koji bi ubrzali privredni rast, rekao je Despotovski, i dodao da osnivanje fonda neće povećati javni dug.

Ideja je da fond investira u projekte koji bi mogli da donesu prihod upravi za slobodne zone i investitorima, naglasio je on.

Već se pripremaju dva projekta koji će prvi biti finansirani iz novog fonda

Dva velika projekta koja su trenutno u pripremi biće prvi koji će biti finansirani iz novog fonda. Reč je o postavljanju solarnih fotonaponskih elektrana u slobodnim ekonomskim zonama i osnivanju posebne tehnološko razvojne zelene zone za koju je jedna od mogućih lokacija Đevđelija.

Fond će pomoći državi da izbegne korišćenje budžetskog novca i zaduživanje za dva projekta vredna 120 miliona evra

Realizacija ova dva projekta košta više od 120 miliona evra, koji bi, prema rečima Despotovskog, morali da se obezbede iz budžeta ili kroz zaduživanje. Ali, zahvaljujući novom fondu vlada će obezbediti samo 10 odsto, a preostalih 90 odsto privatni investitori, objasnio je Despotovski.

Fond će imati dva osnovna pravca delovanja: promociju zelenih investicija uključujući infrastrukturu za investitore u slobodnim zonama, energetiku, transport, usluge, i podizanje tehnološke osposobljenosti domaćih kompanija za angažovanje u globalnim lancima snabdevanja, saopštila je uprava za slobodne zone.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

30. oktobar 2021. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

asor cop29 radionice AQSIA baku

ASOR i azerbejdžanska AQSIA organizovali tri radionice o OIE na COP29

30. oktobar 2021. - Asocijacija za održivi razvoj i AQSIA organizovali su tri radionice o obnovljivim izvorima energije na COP29 u Bakuu

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

30. oktobar 2021. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

Sud doneo presudu da Shell ne mora da smanji emisije CO2

Shell oborio presudu da mora da smanji emisije CO2 mnogo više nego što je obećao

30. oktobar 2021. - Shell nije u obavezi da dramatično smanji svoje emisije ugljen-dioksida do 2030. godine, odlučio je Apelacioni sud u Hagu odbacivši presudu iz 2021. godine.