Registracija vozila u Srbiji i dalje bez DPF filtera i katalizatora – zagađivači vazduha ostaju na ulicama

Vozila bez katalizatora i DPF filtera, uređaja koji smanjuju emisije azotnih oksida, ugljen-monoksida i ugljovodonika, kao i ona koja imaju velike emisije, trebalo je od 5. jula da izgube mogućnost registracije, ali država je rešila da primenu strožih standarda odloži na najmanje dve godine.

Pooštrena pravila za ekološku ispravnost vozila usvojena su 2018. godine, ali je primena odložena do 5. jula ove godine, kako bi se vlasnici četvorotočkaša pripremili za nove standarde. Ali, Agencija za bezbednost saobraćaja (ABS) je samo mesec dana pre početka primene saopštila da će pravila biti odložena – za još najmanje dve godine.

Da podsetimo, stroža pravila iz Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima značila su da će vozila morati da ispune standarde za izduvne gasove iz fabričke specifikacije, kao i da imaju sve delove sistema za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova kao što su katalizatori i DPF filteri (eng. Diesel Particulate Filter).

Nova pravila usvojena su još 2018, a primena je odložena samo mesec dana pre nego što je trebalo da stupe na snagu

U saopštenju ABS-a navodi se da su uočeni problemi u primeni pojedinih odredbi pravilnika koje bi dovele do toga da velik broj vozila ne ispuni uslove koji se zahtevaju na tehničkom pregledu.

„Primena odredbi iz pravilnika koje se odnose se na uređaje za zaustavljanje (kočnice), na uređaje za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova (merenje izduvne emisije, obaveznost posedovanja katalizatora) i druge biće odložene na period od najmanje dve godine, a sve u interesu građana Srbije“, naveo je na svom sajtu ABS.

Agencija je navela da je pravilnik u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i da je ranije ove godine formirana radna grupa za njegovu izmenu. U njoj su i predstavnici Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova, ABS-a, Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i AMSS-CMV-a.

Primena strožijih pravila znači čistiji vazduh, a relativno mala ulaganja

Vladimir Marinković, predsednik Asocijacije tehničkih pregleda (NATEP), kaže da je uloga katalizatora, koji bi po strožim pravilima bio obavezan, da iz izduvnih gasova koji izađu iz vozila odstrani azotne okside, ugljen-monoksid i ugljovodonike.

„Prolaskom kroz katalizator dođe do katalize, pa se te štetne emisije pretvore u vodu, u ugljendioksid i u čist azot i to izlazi iz auta”, ističe Marinković za Balkan Green Energy News.

Inače, sagorevanje fosilnih goriva – benzina i dizela, u drumskom saobraćaju jedan je od glavnih izvora zagađivača vazduha poput azotnih oksida, lako isparljivih organskih jedinjenja, kao i čestica PM10 i PM2,5. Istraživanja su pokazala su da je saobraćaj uz grejanje i termoelektrane na ugalj glavni izvor zagađenja vazduha u Beogradu.

Ako se bunimo zato što je vazduh zagađen, onda moramo nešto da učinimo

Marinković kaže da NATEP podržava odlaganje za nove standarde za kočnice, jer da je to loše urađeno, ali da deo koji se odnosi na izduvne gasove predstavlja ekološki problem. Kod izduvnih gasova je trebalo samo propisati da dozvoljene emisije zavise od godine proizvodnje vozila, a ne od godine registracije u Srbiji, kako je sada, dodao je.

Na pitanje da li je bolje da stroža pravila nisu odložena, on odgovara da odlaganje nije rešenje. „Iz ugla ekologije je bitno da nam vozila budu ispravna, a to znači da imaju katalizatore i DPF filtere. Ako se bunimo zato što je vazduh zagađen, onda moramo nešto da učinimo. Katalizatori nisu skupi, koštaju od 50 evra do nekoliko stotina evra“, kaže Marinković.

Cena katalizatora kreće se od 50 do nekoliko stotina evra

Odlaganje ima smisla, dodaje, ako država u naredne dve godine uradi nešto konkretno da reši problem vozila koja ne mogu da ispune te standarde, tako što će napraviti analizu koliko ih ima i šta je njihov problem, ali podseća da je za to već imala prethodne tri godine.

Argument da bi stroža pravila trebalo odložiti jer oko 100.000 vozila ne bi moglo da ih ispuni, on uzima sa rezervom. Ne bi mogao da kaže koliki je to broj, ali iznosi podatak da svake godine zbog zastarelosti ili drugih razloga oko pet odsto od ukupno registrovanih oko dva miliona vozila, što je oko 100.000, ne bude registrovano, odnosno završi na otpadu. Broj izgleda velik, ali nije tako, zaključuje.

Vlast štiti životnu sredinu i ljude samo na papiru

Stručnjaci iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) povodom odlaganja primene strožijih pravila registracije vozila koja se odnose na izduvne gasove, kažu da je odlaganje loša poruka, kao i da je ovakav potez odlična ilustracija šta institucije misle o životnoj sredini. Primena ovih standarda bi donela određene pozitivne rezultate u smanjenju zagađenja vazduha, posebno u većim gradovima ali i negativne rezultate političarima u smislu smanjenja podrške birača čiji je nekvalitetan vozni park uslovljen njihovim ekonomskim standardom, kažu u NEA, čiji je jedan od osnivača stručnjak za merenje kvaliteta vazduha Milenko Jovanović,  koji je otpušten iz Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) zbog toga što je ukazao na nepravilnosti pri izmeni kriterijuma za vizuelni prikaz zagađujućih materija.

Da primena strožijih pravila nije odložena, smanjila bi se podrška koju birači daju onima koji su na vlasti

„Još važnije je da vlast nastavlja da pokazuje kako se ponaša prema ekologiji. Sada vidimo da je usvajanje tih standarda imalo za cilj da pokaže građanima da država brine o njima i vazduhu koji udišu, ali samo na papiru, ne i kroz sprovođenje konkretnih mera na terenu. Doneti mere, čija se primena odlaže godinama pokazuje da ili nisu stručni ili nisu imali nameru da ta pravila sprovedu. Šta bi se uradilo sa možda 100.000 automobila koji postaju otpad nije objašnjeno. To je bavljenje životnom sredinom samo na rečima i papiru“, objašnjavaju za Balkan Green Energy News u NEA.

Postavljanje prečišćivača vazduha na otvorenom u Beogradu se može porediti sa odlukom doktora da pacijentu na respiratoru pedikir sređuje nokte

Još jedna primer ovakvog tretmana problema u životnoj sredini donosioca odluka je i nedavno postavljanje prečišćivača vazduha na otvorenom u Beogradu.

Odlagati primenu standarda koji mogu da smanje zagađenje vazduha, a istovremeno postaviti tzv. prečišćač vazduha koji je stručno, fizičko-hemijski i praktično iluzija, jer treba da prečisti milijarde kubika na otvorenom je, kako kažu u NEA, odlična paradigma brige za životnu sredinu.

„Ako je to prioritetna mera, od „papirnih“ 80 koja bi trebalo da poboljša jako loš kvalitet vazduha u metropoli, onda se nameće poređenje sa odlukom doktora da pacijentu na respiratoru pedikir sređuje nokte radi pobojšanja  njegovog zdravstvenog stanja. Da nije smešno, bilo bi intelektualno uvredljivo“, zaključuju u NEA.