IUCN dao smernice za ublažavanje uticaja vetroparkova, solarnih elektrana na biodiverzitet

Ne umanjujući značaj energije iz obnovljivih izvora za niskougljeničnu budućnost, IUCN u novom izveštaju navodi da vlade, investitori u vetroparkove i solarne elektrane i banke moraju da svedu na minimum rizike koje takvi projekti nose po biodiverzitet, uz naglasak na očuvanje nedirnutih i zaštićenih područja. Na primer, ukopavanje električnih vodova i privremeno obustavljanje rada vetroturbina smanjuje opasnost po ptice i šišmiše.

Gubitak i rasparčavanje staništa i sudaranje ptica i slepih miševa sa elisama vetroturbina su dominantne štetne posledice razvoja, izgradnje i rada pogona za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, upozorili su u novim smernicama Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), konsultantska kuća Biodiversity Consultancy i njihovi partneri.

Oni u dokumentu ‘Ublažavanje uticaja na biodiverzitet povezanih s razvojem energetskih postrojenja na sunce i vetar: Smernice za investitore u projekte’ (Mitigating biodiversity impacts associated with solar and wind energy development: Guidelines for project developers) daju preporuke kompanijama i drugim zainteresovanim stranama kako da smanje rizike od uništavanja ili fragmentacije staništa divljih životinja.

„Ogromna ekspanzija solarne i energije vetra neophodna je za održivu, niskougljeničnu budućnost. Ipak, investitori moraju da se pobrinu da tim tehnologijama nenamerno ne stvore rizike po prirodu i po to kako ljudi dolaze do osnovnih sredstava za život. Ove nove smernice donose potrebne savete za ublažavanje potencijalnog uticaja projekata vetroparkova i solarnih elektrana na biodiverzitet i lokalne zajednice“, kaže generalni direktor IUCN-a Bruno Oberle.

Grupisanje elektrana na obnovljive izvore može da nanese štetu staništima

Vlade moraju da se pobrinu da se rizici po prirodu prepoznaju što je ranije moguće i da ih ublaže, na primer merama za očuvanje zaštićenih i nedirnutih područja, dok finansijske institucije mogu da postave slične uslove za odobravanje kredita i investicija, a energetske kompanije bi trebalo da izbegavaju da dođe do uticaja, da ga svedu na najmanji nivo, vrate sve u stanje kakvo su zatekli, a zatim da ponište nanesenu štetu drugim merama, korisnim po okolinu, navode autori i autorke.

Autori preporučuju finansijskim institucijama da za pozajmice i investicije uvedu uslov da se štiti životna sredina

Eksploatacija sirovina potrebnih za tehnologiju zelene energetike nosi ozbiljne rizike po biodiverzitet, stoji u izveštaju. Velik broj vetroparkova ili solarnih elektrana na malom području može da, u kombinaciji s drugim faktorima, poveća rasparčanost staništa i spreči migracije životinjskih vrsta. Potrebe solarnih elektrana za vodom mogu da dovedu do pritiska na lokalne vodne resurse.

Morski sisari su među ranjivim vrstama kada je reč o projektima vetroelektrana na vodi – pogotovo kada su tokom izgradnje izloženi visokom nivou buke, a tu su i morske kornjače i neke vrste riba. Sisari i kornjače su u riziku od udara plovila koja se koriste u radovima, a menjanje staništa može da utiče na vrste na morskom dnu.

Od tehnika za odvraćanje ptica do veštačkih grebena

Autori preporučuju da se rizici izbegnu i umanje još tokom planiranja i projektovanja, na primer tako što će se pronaći alternativne lokacije ili će se projekat prilagoditi, a preporuka je da se mere stalno unapređuju.

Dobri rezultati se postižu ukopavanjem električnih vodova ili njihovim preusmeravanjem ukoliko prolaze kroz vlažna područja ili puteve migracije ptica. Postavljanje predmeta za odvraćanje ptica na prenosne vodove je već postalo standardno, a pokazalo se da znatno obara broj takozvanih kolizija, kao i stavljanje izolacije na žice.

Zaustavljanje elisa kada je brzina vetra niska je proverena strategija za smanjivanje rizika da šišmiši nalete na njih, i to uz minimalni efekat na proizvodnju energije

Mere da se sudari s pticama spreče tako što će se elise učiniti vidljivijim za njih daju obećavajuće rezultate, ali potrebno je još testiranja na terenu. Što se tiče slepih miševa, zaustavljanje elisa kada je brzina vetra niska je proverena strategija za smanjivanje rizika da te životinje nalete na njih, i to uz minimalni efekat na proizvodnju energije, piše u IUCN-ovim smernicama.

Kada govorimo o vetroelektranama na vodi, veštački grebeni za zaštitu temelja tornjeva mogu da pomognu biodiverzitetu i ribljem fondu. Među drugim merama preporučenim u smernicama navedeno je i korišćenje tehnologije pomoću koje određene turbine mogu da se zaustave da bi zaštitile ptice i vrste drugih životinja kada su one posebno aktivne.

„BirdLife International insistira da se naša zavisnost od fosilnih goriva hitno smanji, a da se pri prelasku ka budućnosti zasnovanoj na energiji iz obnovljivih izvora osigura da za takve tehnologije – poput vetra i solara – postoje odgovarajuće mere zaštite kojima će se izbeći negativan uticaj na oblasti ključne za biodiverzitet i na ranjive vrste. Prilika koja se javlja jednom u životu, kakvu sad imamo za obnovu, i to tako da svet učinimo boljim, treba da se iskoristi na način da ne poništimo napredak što postižemo na jednoj strani štetom koju ćemo izazvati na drugoj“, izjavila je generalna direktorka BirdLife Internationala Patricia Zurita.