Oko 70 odsto novih elektrana na obnovljive izvore energije do 2030. godine, što je ukupno oko 360 GW, biće povezano na distributivnu mrežu u Evropskoj uniji, od čega će 40 GW biti elektrane za sopstvenu potrošnju građana i privrede.
Neophodno je da investicije u distributivne mreže do 2030. godine budu 50-70 odsto veće nego u prehodnoj deceniji kako bi se omogućila elektrifikacija, priključenje elektrana na obnovljivu energiju, odziv potrošnje i učešće kupaca energije u energetskoj tranziciji, navodi se u studiji koju su objavila evropska udruženja elektroenergetske industrije Eurelectric i E.DSO.
Reč je o prvoj analizi ovakve vrste koju je za ove dve organizacije uradio Monitor Deloitte na osnovu detaljnih podataka iz deset evropskih zemalja.
Investicije moraju da dostignu 375-425 milijardi evra do 2030.
Kako bi se distributivne mreže spremile za dekarbonizovani, decentralizovani i digitalizovani elektroenergetski sistem neophodno je da ulaganja do 2030. dostignu 375-425 milijardi evra, navodi se u ovoj studiji.
Prosečne godišnje investicione potrebe iznose 34-39 milijardi evra.
Studija Povezivanje tačaka: Ulaganje u distributivnu mrežu da bi se podržala energetska tranzicija (Connecting the dots: Distribution grid investment to power the energy transition) zasniva se na sledećim prognozama:
- U EU i Ujedinjenom Kraljevstvu do 2030. biće instalirano 510 GW novih kapaciteta na obnovljive izvore. Od toga će više od 470 GW biti velike solarne elektrane i vetroparkovi, a 40 GW biće proizvodnja za sopstvenu potrošnju (prozjumeri). Elektrane ne zelenu energiju do 2030. trebalo bi da dostignu snagu od 940 GW.
- Ukupna godišnja stopa rasta potrošnje električne energije iznosi 1,8%. Potražnja će biti veća zbog industrije, power-to-X tehnologija (kojima se električna energija pretvara u nešto drugo kako bi se skladištila ili transportovala), električnih vozila i toplotnih pumpi.
Ključni pokretači ulaganja: Obnovljivi izvori, elektrifikacija i zastarelost kapaciteta
Značajan deo investicionih potreba, kako se navodi u izveštaju, posledica je energetske tranzicije koja je u toku: unapređenja infrastrukture povezana sa integracijom nestabilnih obnovljivih izvora poput sunca i vetra, od kojih će 70% biti povezano na nivou distribucije, kao i sa rastućom elektrifikacijom industrije, prevoza i sektora zgrada.
Međutim, najveći pokretač ulaganja je modernizacija infrastrukture, jer je približno jedna trećina distributivne mreže EU već sada starija od 40 godina.
Ograničeni uticaj na rast cena i društveni benefiti
Uprkos prosečnim godišnjim potrebama za investicijama od 34-39 milijardi evra, uticaj na cene električne energije i tarife verovatno će biti umeren ako, kako se ističe, kreatori politika i regulatori obezbede odgovarajuće regulatorne uslove i tarife.
Na drugoj strani, koristi koje će dobiti celo društvo od povećanja održivosti, rasta ekonomije i konkurentnosti biće mnogo veće: EU bi mogla da uštedi više od 175 milijardi evra godišnje na uvozu fosilnih goriva i da smanji prosečne troškove za nabavku električne energije od 28 do 37 milijardi evra, navodi se u studiji.
Rubi: Donosioci odluka da obezbede uslove za investicije
Kristian Ruby, generalni sekretar organizacije Eurelectric, izjavio je da su zbog energetske tranzicije hitno potrebne investicije u distributivne mreže.
„Pozivamo kreatore politika da poboljšaju investicioni okvir i tarife, olakšaju pristup fondovima EU i ubrzaju procedure za izdavanje odobrenja i dozvola“, dodao je on.
Christian Buchel, predsednik E.DSO i direktor za kupce i Evropu u kompaniji Enedis, rekao je da bi donosioci odluka, političke institucije, građani, regulatori, finansijske institucije i nevladine organizacije trebalo da shvate koliko je važno da se obezbedi neophodni nivo investicija.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.