Porše napravio automobil sa delovima od prirodnih vlakana

Automobilska industrija je sve zelenija.  I to ne samo kada je u pitanju pogon. Kompanija Porše uspešno je napravila automobil čiji su pojedini delovi napravljeni od prirodnih vlakana.

U izradi modela Porsche 718 Cayman Clubsport MR korišćeni su novi kompozitni materijali  od prirodnih vlakana. Za osnovu su upotrebljena obrađena lanena vlakna na koju su, specijalnim postupkom, dodavana prirodna, biorazgradiva vlakna materijala koji su dobijeni prirodnim putem i koja se mogu reciklirati.

Uspešno savladani svi testovi pa i onaj najteži na „Zelenom paklu“

Ova kompozitna prirodna vlakna su prošla sve provere i zadovoljavaju najstrožije bezbedonosne standarde ali i one koji se tiču kvaliteta. Zato je uostalom i promocija održana na najtežoj stazi na svetu, čuvenom „Zelenom paklu“  Nirburgringa, maratonskoj trci od 24 časa.

Ovi materijali su zamena za dosadašnja ugljenična vlakna, dosta su jeftiniji i lako se dobijaju prirodnim putem.

Poznati automobilski gigant  je od početka 2019. od ovog materijala, eksperimentalno,  proizvodio vrata i zadnje krilo na serijskom trkačkom vozilu da bi sada, na trci u Nirburgringu, na pistu izašla  trkačka mašina koja je imala i blatobrane,  prednji i zadnji poklopac, spojlere, pragove, difuzore, napravljene od kompozitnog materijala od prirodnih vlakana. Dakle one delove koji trpe izuzetne velike sile tokom ubrzavanja i kočenja.

Novi materijal će zameniti brojne metalne i plastične delove na automobilima

Bitna su i druga svojstva ovog materijala kada se radi o primeni na automobilima. Najvažnija je težina ali i takozvana krutost koja je sa ovim materijalima skoro istovetna kao kod karbonskih, daleko skupljih materijala. Delovi izrađeni od ovog materijala bez ikakvih problema menjaće delove napravljene od metala ali i plastike. Pri tome je za njihovo dobijanje potrebno mnogo manje ulaganja ali i energije.

U nemačkoj kompaniji  ističu da  masovno korišćenje  ovih materijala nikako neće uticati na proizvodnju hrane.

Ceo projekat počeo je još 2016. godine saradnjom Poršea,  Saveznog ministarstva za hranu i poljoprivredu Nemačke, instituta  Fraunhofer WKI iz Nemačke i kompanije Bcomp iz Švajcarske.