Dan ekološkog duga 2020. je u avgustu: skoro ceo Balkan već probio limit

Pandemija bolesti COVID-19 ublažila je prekomerno trošenje kapaciteta prirode do nivoa od pre 15 godina, ali to ne garantuje da se trend preokrenuo za stalno, pokazuju podaci iz modela po kojem je određen Dan ekološkog duga za 2020. godinu. Ukoliko pogledamo uticaj na životnu sredinu po zemljama od početka godine, samo jedna na Balkanu još ne pravi neto štetu.

Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network) izračunala je da Dan ekološkog duga pada 22. avgusta, kada se prelazi zamišljena granica održive potrošnje Zemljinih resursa i takozvanih ekosistemskih usluga za 2020. godinu. To je velik pomak od lanjskog preseka, do kojeg je došlo najranije do sada – 29. jula, i najbolji rezultat od 2005. godine. Ipak, pregled Balkana otkriva da samo Albanija ima još ekološkog kredita za trošenje pre nego što krene nepovratna šteta.

Smanjivanju pritiska na prirodu najviše je doprinelo globalno širenje virusa korona. Zabrane kretanja i udarac na javno zdravlje opustošili su privredu, tako da je aktivnost rekordno usporila. Ali ljudi i dalje troše 60 odsto više nego što može da se obnovi, što znači da toliko konzumiramo da bi nam trebalo 1,6 planeta.

Samo predah

Efekat je izmeren u nizu ekoloških pokazatelja. Kvalitet vazduha i zemlje se znatno popravio, a ekspanzija zelene energije je ubrzala na račun uglja. Ali stručnjaci svejedno upozoravaju da jedino održivi oporavak zaista može da spreči uništenje Zemlje.

Takozvani ekološki otisak smanjio se 9,3 odsto, što je najveće sažimanje u poslednjih barem pola veka. U padu je prednjačila ugljenična komponenta, 14,5 procenata, i šumarski proizvodi, 8,4 odsto.

Jedino održiv oporavak zaista može da spreči uništenje planete, bez obzira na pad nivoa zagađenja i ekonomske aktivnosti nakon što se korona virus proširio

Nažalost, COVID-19 je poremetio snabdevanje i distribuciju hrane i doneo glad i povećanje količine propale hrane. U tom delu otiska nije bilo promene.

Kada bi život svuda bio kao u Kataru, najgore rangiranoj zemlji, potražnja bi već 11. februara porasla iznad razine koja može da se nadoknadi. Na drugom kraju vage je Kirgistan, čiji je Dan ekološkog duga 2020. godine tek 26. decembra. Indonezija je na najboljoj poziciji od velikih država: 18. decembar.

Neki od zvaničnih podataka se objave sa zakašnjenjem i do četiri godine, tako da je ukupna slika verovatno mnogo gora.

U području koje Balkan Green Energy News pokriva, sve zemlje su 2020. već prošle svoj Dan ekološkog duga osim Albanije. Ova zemlja bez termoelektrana na ugalj će svoj teoretski kredit iscrpeti tek 24. oktobra.

Slovenija je ponovo prva u Jugoistočnoj Evropi prekoračila svoj kapacitet. Evo spiska:

• 26. april – Slovenija
• 19. maj – Grčka
• 31. maj – Hrvatska
• 8. jun – Kipar
• 10. jun – Bosna i Hercegovina
• 12. jun – Crna Gora
• 22. jun – Bugarska
• 26. jun – Turska
• 11. jul – Rumunija
• 18. jul – Srbija
• 22. jul – Severna Makedonija
• 24. oktobar – Albanija

#MoveTheDate

Mreža za globalni ekološki otisak promoviše kampanju da se otisak smanji i da trenutak kad naš način života postaje neodrživ dođe kasnije, ako ga već posmatramo svake godine ispočetka. Poklič je #MoveTheDate, odgodi datum. Šta mogu da učine pojedinci?

Ugljenik čini zapanjujućih 57 odsto otiska. Kada bi se emisije prepolovile, Dan ekološkog duga bi došao preko tri meseca kasnije.

Stanovnici gradova mogu da doprinesu cilju tako što će izvršiti pritisak na svoje predstavnike da uvedu mere da se efekat smanji. Donosioci odluka mogu da učine mnogo toga da omoguće život manje štetan po okolinu.

Lična mobilnost je 17 procenata ugljeničnog otiska, tako da bicikliranje i javni prevoz mogu prilično da smanje pritisak

Istovremeno, građani bi trebalo da razmotre mogućnost odlaska na posao biciklom i da se za pedalanje opredele barem što se tiče svakodnevnih kratkih relacija. Udeo lične mobilnosti u ugljeničnom otisku je 17 procenata, a sistemi javnog prevoza imaju ogromnu ulogu u smanjivanju uticaja.

Možete da kupujete hranu iz lokalnog uzgoja i organske proizvode i da pripazite na količine. Naime, stopa propadanja hrane ide i do 50 odsto, u slučaju voća i povrća. Pomaže kad se jede manje mesa. Vlada Kine cilja prepolovljavanje potrošnje mesa u sledećih deset godina.

Emancipacija žena i devojčica i ozbiljniji napori u smeru planiranja porodice smiruju demografsku eksploziju i ublažavaju naprezanje planete. Podrazumeva se da je ponovno pošumljavanje jedan od najboljih načina suprotstavljanja dekadenciji. Vlasti i pojedinci nemaju razloga da se ne uključe.