U fokusu

Šta je pokazao neplanirani eksperiment: koliko zapravo saobraćaj zagađuje u Srbiji?

bojan-simisic-eko-straza

Slika: Bojan Simišić

Objavljeno

30.03.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

30.03.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Autor: Bojan Simišić, CEO @ Whale Shark Studio i EKO Straža aktivista  

Nije nikakva vest da je Srbija duboko podlegla zagađenju. Možda je zagađenje bilo i glavna tema ove zime. Jedna od stvari koja je doprinela širenju svesti jeste izveštaj Global Alliance on Health and Pollution za 2019. koji je Srbiju stavio na prvo mesto po zagađenju u Evopi i deveto mesto na svetu.

Pozitivne vesti jesu da je došlo do velikog razvoja svesti i brige,  ali i prisutnosti ove teme i pritiska u medijima. Ono što se posle pokazalo kao problem jeste da su zvanične institucije glavnog krivca videle u saobraćaju, dok se stručnjaci i ekološki aktivisti nisu složili sa ovom tvrdnjom države. Neočekivano sasvim, korona virus je presudila ko je u pravu. Krenimo redom.

Ministarstvo: glavno zagađenje dolazi iz saobraćaja

Ministarstvo ekologije više puta je izjavilo da je za zagađenje vazduha najodgovorniji saobraćaj. Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), koja je inače podređena Ministarstvu zaštite životne sredine, u svom izveštaju navodi da saobraćaj, kada je u pitanju zagađenje ozloglašenim PM 2.5 česticama učestvuje sa 6%. Postavilo se pitanje zašto se ministarstvo ne oslanja na izveštaje svoje agencije, ali to pitanje kao i sam podatak su pali u drugi plan.

Koordinaciono telo se naslanja na stav Ministarstva – predložene mere sa fokusom na saobraćaj

Sezona zagađenja je počela u oktobru i nastavila se sve do početka vanrednog stanja zbog epidemije Covid19.  Posle duže pauze i nepojavljivanja u javnosti od nekoliko meseci, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan se prvi pojavio pod pritiskom medija , a zatim su se oglasili i ostali zvaničnici. Formirano je i novo koordinaciono telo na čijem čelu se našla Maja Gojković, predsednica Narodne Skupštine.

Toplana u Kragujevcu (fotografija: EKO Straža) 

Članovi koordinacionog tela, i ako su priznali neke prave zagadjivače (izmedju redova), sve planirane mere usmerili su na smanjenje zagađenja iz saobraćaja i tako totalno ignorisali 94% ostalih uzroka koje je označila SEPA u svom izveštaju.

Konstatovano je da iz godine u godinu imamo sve veći broj automobila zbog čega će Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenuti rigorozniju kontrolu učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova sa posebnim fokusom na pooštravanje kontrole tehničkih pregleda.

Budžetom za 2020. godinu već su predviđene subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila. U saradnji sa Putevima Srbije uvode se električni punjači za automobile u gradovima i na autoputevima.

Beograd spreman da iz gradske kase izdvoji 6.5 milijardi evra da reši zagađenje iz saobraćaja

U petak 24. januara na sajtu beograd.rs pojavio se clanak zamenika gradonačenlika Gorana Vesića pod nazivom Za čistiji Beograd 6,5 milijardi evra.

Zamenik gradonačelnik je izjavio da Grad Beograd u narednih pet godina preduzima 43 konkretne mere i da planira ulaganje od pompeznih 6,5 milijardi evra. Kaže da Beograd više neće kupiti nijedno dizel-vozilo, već samo vozila na komprimovani prirodni gas, kao i elektrovozila, naručeno je 200 autobusa na gas, u naredne četiri godine grad će kupovati po 80 autobusa.

Sva gradska preduzeća uložiće više od 34 miliona evra za prelazak na CNG i elektrovozila. Nastaviće da postavljaju punjače za električna vozila u garažama, a biće i 17 novih u gradu. Do kraja godine, vozači elektrovozila imaće besplatno parkiranje – naveo je Vesić.

Vesić je imao još mnogo rešenja poput zida od mahovine, metroa, tunela ispod Beograda, postavljanje cak 245 merača, od kojih, po našim saznanjima, svaki košta 120.000 evra.

I na nivou države saobraćaj se percipita kao glavni krivac

Na vanrednoj sednici Skupštine početkom februara ministar zaštite životne sredine je govorio o važnosti zabrane uvoza EURO3 motora, a ministar Antić je rekao da je apsolutno uveren da je energetski sektor posvećen najviše pažnje životnoj sredini – i ako ga izveštaj o stanju životne sredine u tome demantuje.

Vlada je tako obavestila javnost šta je planirani set mera i šta su glavni problemi, i ako su mnogi stručnjaci pa čak i izveštaj SEPA tvrdili suprotno, kao glavni i dežurni krivac optužen je saobraćaj.

Nivoi zagađenja u doba korone i minimalnog saobraćaja

 

Snimak iz centra Beograda snimljen saobraćajnom kamerom 18.marta 2020. godine

Na našu žalost početkom januara i februara ove 2020. godine u svetu se kuvao još jedan veliki problem koji je u martu konačno stigao i do nas, a to je korona visus ili takozvani covid19. Od pocetka krize kada su počele prve mere takozvanog lockdown-a kretanje pešaka i automobila u celoj Republici se smanjivalo iz dana u dan da bi konačno 18.marta u 20h stupio na snagu policijski čas.

Kriza korona virusa otkriće nam mnoge stvari na lokalnom i na globalnom nivou, ali sreća u nesreći je ta što smo na delu imali neplanirani eksperiment koji je mogao da dokaže koliki su automobili stvarno krivac u opštem zagadjenju.

Oko 23:45 tog prvog dana kada je uveden policijski čas pogledao sam kroz prozor da li se policijski čas poštuje. Pošto nisam video ni jedan automobil pogledao sam preko saobraćajnih kamera stanje u gradu i sem vozila policije i sporadično nekog automobila koji prođe, grad je bio sablasno pust. Čak i automobili policije su bili statično parkirani (pretpostavimo sa ugašenim motorom) i nisu bili u pokretu, a opet i pored svega toga vazduh je i dalje smrdeo.

 

Koncentracija PM 2.5 čestica u vazduhu pre i posle uvođenja policijskog časa

Retrospektiva tog, za saobraćaj, usporenog dana dala je katastrofalne rezultate zagađenog vazduha. U takozvanom „ljubičastom“ (nivo hazard kada je vazduh OPASAN za zdravlje) u tom trenutku u 23:45 su bili Beograd Borča, Batajnica, Čubura, Gundulićev Venac, Lekino Brdo.

U Borči je bilo preko 200PM 2.5 vec od 16 časova popodne, u Kovinu je išlo do 600pm izmerenog na nezvaničnom mernom mestu preko luftdaten stanice. U Beogradu su sva mesta bar narandžasta.

 

SEPA merenje kvaliteta vazduha u Subotici 

Ljubičasto je i u Kraljevu, Lazarevcu, Novom Pazaru, NS Rumenačka, Pančevo, Šabac. U Smederevu je PM 171 mg/m3.Medjutim najgore je bilo u Subotici, gde je malo iza ponoći zvanična merna stanica SEPA izmerila katastrofalnih 325 PM 2.5 čestica, čak 32 puta više nego što je propisala svetska zdravstvena organizacija za godišnji prosek.

Prestanite sa beogradizacijom problema – ugrožena je cela Srbija

Sada u ovoj nesrećnoj situaciji imamo priliku da učimo o stvarnim uzrocima zagađenja i da dokažemo ono što tvrdimo od samog početka – za čestično zagadjenje, u kumulativu, automobili učestvuju minimalno. Ono što smo upravo dobili je „besplatan“ test tih mera (skupo će se platiti na drugačiji način ali ne novcem iz gradskog budžeta), i pokazatelj šta bi se desilo da su ogromne pare (ne znam da li ljudi shvataju koliko je 6.5 milijardi eura – to je četvrtina javnog duga!) date na ove mere i godine izgubljene. Koje neće smanjiti česticno zagađenje, smrtonosne PM2.5 čestice.

Od početka policijskog časa domaćinstva su nastavila da se greju, a grejanje iz centralne mreže produženo je na ceo dan, industrija je nastavila da radi, termoelektrane su nastavile da proizvode struju. U Vinči koja inace svakodnevno tinja doslo je do otvorenog požara 26. marta što imamo i dokumentovano na fotografiji koja je objavljena na Facebook stranici EKO Straža.

Ova kriza sa Koronom će se završiti, ali zagađenje traje već godinama i neće stati samo od sebe.

Ljubičaste vrednosti sporadično dišemo od oktobra, a sada je sredina marta. Od zagađenja u Srbiji godišnje umre oko 10.000 ljudi. Da li možemo da dopustimo da se investira čak 6.5 milijardi evra u nešto što neće smanjiti zagađenje?

Sem gubitka novca problem se neće ni početi rešavati još dugi niz godina, dok se ne vidi da su mere pogrešne, pa se tek onda sa debelim minusom vratimo gde smo sada.

U koordinacionom telu nema stručnjaka koji sve vreme ukazuju da saobraćaj nije glavni krivac za zagađenje.  Takodje potrebno je prekinuti beogradizaciju problema, jer Beograd nije jedini zagađen, čak nije ni najugroženiji. Ovo je dobar wake-up call da, kada se završi covid19 kriza, počnemo da rešavamo stvari na pravi način.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija usvojila nove propise za drugi krug aukcija za OIE

Srbija usvojila nove propise za drugi krug aukcija za OIE

30. mart 2020. - Vlada Srbije je danas podzakonskim aktima zaokružila regulatorni okvir za sprovođenje drugog kruga aukcija za projekte solarnih i vetroelektrana

WISE Srbija mentorski program

WISE Srbija mentorski program: poziv za mentorke i polaznice programa otvoren je do 12. novembra

30. mart 2020. - WISE Srbija mreža žena u održivoj energetici uz podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ objavila je poziv za učestvovanje u WISE Srbija mentorskom programu.

elixir boost stipendija

Raspisan konkurs za Elixir Boost stipendije za studente u Srbiji

30. mart 2020. - Elixir poziva studente završnih godina osnovnih i master studija tehničko-tehnološkog usmerenja da se prijave za Elixir Boost stipendije

Beocinska fabrika cementa Lafarge Srbija

Jubilej beočinske fabrike cementa: 185 godina gradimo napredak

30. mart 2020. - 185 godina postojanja je značajan i vredan jubilej koji obeležava Beočinska fabrika cementa, kao deo...